Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Sve važniju ulogu u stvaranju paralelne stvarnosti u srpskom društvu dobijaju takozvane GONGO organizacije. Reč je zapravo o vladinim nevladinim organizacijama (Government-Organized Non-Governmental Organizations – GONGO) koje pokušavaju da u prostoru namenjenom organizacijama civilnog društva instaliraju uticaj države, odnosno vlasti.

Ovakve organizacije, navodi se u analizi Građanskih inicijativa, obično se pojavljuju iz dva razloga – simuliranja podrške vlastima i njihovim inicijativama, kao i učešća na konkursima, to jest koruptivnog raspolaganja javnim novcem.

Iako su neke GONGO organizacije manje vidljive, pojedini autori upozoravaju da je ova pojava sve primetnija u raznim društvenim sferama. Prema istraživanju Građanskih incijativa, GONGO organizacije se formiraju u različitim sferama. U oblasti korupcije najaktivniji su Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije „Transparentnost“ i Institut za borbu protiv korupcije. Sektor bezbednosti pokrivaju, između ostalih, Centar za bezbednost, istragu i odbranu DBA i Nacionalna avangarda. Na medijskoj sceni aktivne su organizacije poput Udruženja turističkih novinara i pisaca u turizmu – FIJET ili Udruženja elektronskih medija Comnet, a političkim temama se bave Institut za javne politike i Politikolozi bez granica.

Tipičan je primer Udruženja sudija i tužilaca (UST), klasične GONGO organizacije, iz čijeg delovanja se mogu izvući neke opšte karakteristike ove pojave. UST je formirano 4. septembra 2018. Na osnivačkoj skupštini istaknuto je da novo udruženje „okuplja sudije i tužioce koji nisu bili na upravljačkim pozicijama, nisu pravili trule kompromise tokom reizbora 2009, pa sve do danas te smatraju da je vreme za novu energiju i pravac struke u prostoru u kom su do sada delovala strukovna udruženja čija se rukovodstva decenijama nisu menjala, podmlađivala i čiji su ciljevi oročeni na nekoliko godina umesto da budu oročeni na 20-30 godina“.

Šta praktično znači ova formulacija pokazalo se ubrzo.

Srbija je u toku procesa pristupanja Evropskoj uniji u okviru Poglavlјa 23 – Pravosuđe i osnovna prava, preuzela obavezu da izmeni Ustav kako bi obezbedila nezavisnost pravosuđa u Srbiji. Tekst amandmana je objavlјen u aprilu 2018. Predloženi amandmani su naišli na skoro jednoglasnu kritiku stručne i akademske javnosti u Srbiji, uz ocenu da Srbija tako neće dobiti nezavisno pravosuđe kakvo joj je potrebno. Povlačenje ili izmene ovog teksta tražili su i Apelacioni sud, Visoki savet sudstva, Vrhovni kasacioni sud, Državno veće tužilaca, advokati, a i Nacionalni konvent za EU.

Međutim, odmah nakon njihovog objavljivanja, Udruženje sudija i tužilaca ocenilo je, nakon prvog uvida u radni tekst, da su predloženi amandmani korak u pravom smeru.

Ubrzo zatim ministarka pravde Nela Kuburović sastala se sa predstavnicima Udruženja sudija i tužilaca, na čelu sa predsednikom tog Udruženja Nenadom Stefanovićem, sa kojima je razgovarala o reformi pravosuđa, jačanju nezavisnosti i odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija, kao i o unapređenju položaja sudijskih i tužilačkih pomoćnika.

Kako je navedeno, predstavnici Udruženja su na sastanku istakli da „poslednji nacrt ustavnih amandmana sadrži preko 70% predloga strukovnih udruženja, kao i pravosudnih institucija, kao i da je potrebno da se što pre pokrene inicijativa za izmenu Ustava, kako bi mogle da se sprovedu sistemske promene u cilju jačanja nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilačkog sistema.

Potom sledi i definitivna podrška ustavnim amandmanima i kreće kampanja za podršku izmenama Krivičnog zakonika koje su u javnosti izazvale oprečne stavove i mnogobrojne kritike.

„Smatramo da je neophodno da se izvrši izmena zakonskog okvira u delu koji se odnosi na krivično zakonodavstvo, kako je to najavljeno na današnjoj pres konferenciji Predsednika Republike“, rekao je predsednik UST Nenad Stefanović.

Važan deo delovanja ovog udruženja su napadi na članove Društva sudija Srbije i Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije (skraćeno: Udruženje tužilaca Srbije, UTS), koji se kvalifikuju kao „višedecenijski lideri tzv. stare struke, koja očigledno ne želi ni personalne ni programske promene u svojim redovima“.

Tako Udruženje sudija i tužilaca 24. januara 2019. podnosi prijavu Agenciji za borbu protiv korupcije protiv članova Državnog veća tužilaca (DVT) zbog navodnog sukoba interesa, a potom kreće tabloidna kampanja protiv Fondacije za otvoreno društvo i Udruženja tužilaca Srbije, kao i protiv Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).

U jednom od tekstova navodi se da je „zloglasni američki tajkun, multimilijarder Džordž Soroš tri godine finansirao projekte Udruženja tužilaca Srbije“, kao i da je u navedenom periodu ova fondacija bila donator u projektima čiji naslovi već nagoveštavaju njenu nameru o „direktnom uplitanju i očiglednom sukobu interesa koje ima Soroševa ispostava u Srbiji“.

Udruženje sudija i tužilaca Srbije oglasilo se i povodom izjave predsednika Upravnog odbora Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju (MEDEL) Felipea Markeša, u kojoj je izrazio nadu da, kako je rekao, nezavisnost pravosuđa u našoj zemlji neće biti žrtvovana zarad priznanja nezavisnosti Kosova (od strane Srbije). UST je u saopštenju zatražilo da se o ovim navodima izjasne Državno veće tužilaca (DVT) i Visoki savet sudstva (VSS), a Markeša pozvalo da objasni tvrdnju da država Srbija osniva nevladine organizacije ili da na njih ima neku drugu vrstu uticaja zbog kojeg joj one daju podršku za predložene ustavne amandmane u oblasti pravosuđa. UST je pozvao Markeša da precizno ukaže na koje tačno nevladine organizacije misli i kako je došao do tih informacija.

U isto vreme Udruženje sudija i tužilaca Srbije, kako se navodi u njegovom saopštenju, „podržava napore Ministarstva pravde Republike Srbije u nastojanju da izradi nacrt Zakona o sprečavanju korupcije, nalazeći da je to u najboljem interesu građana Republije Srbije, kao i da se time ispunjavaju kako obaveze iz Poglavlja 23, tako i preporuke GRECO, uz jačanje Agencije za borbu protiv korupcije“.

UST takođe poziva Narodnu skupštinu Republike Srbije da bez odlaganja razmotri predlog za promenu Ustava Republike Srbije i ubrza proces izmene najvišeg pravnog akta u oblasti pravosuđa, nalazeći da je uspostavljanje nezavisnog, efikasnog i odgovornog pravosuđa primarni interes društva u celini i nužni preduslov za dalje napredovanje na putu evrointegracije naše zemlje.

Sa druge strane, povodom Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije za 2018. godinu, u delu koji se odnosi na pravosuđe, UST je ukazalo da Delegacija EU u Beogradu prilikom njegove izrade nije čula stavove svih relevantnih strukovnih udruženja, već samo odabranih „istomišljenika“.

Ovo strukovno udruženje je u svom saopštenju upozorilo da se na ovaj način stvara iskrivljena slika o pravosuđu Srbije, napominjući da se stavovi o tome kreiraju u krugu istomišljenika, udruženja međusobno „povezanih projektima i činjenicom da godinama i decenijama unazad nisu učinili ništa na planu rešavanja problema u srpskom pravosuđu“.

Posebna meta UST je Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda kome je UST uputio otvoreno pismo u martu 2019. Tu se navodi da Majić omalovažava i kleveta celu struku uz insinuacije da on ne živi od svoje plate, već da ostvaruje druge prihode.

„Takvim kontinuiranim vređanjem kolega i čitave profesije urušavate poverenje građana u pravosuđe i na samo Vama svojstven način pozivate na nepoštovanje zakona, institucija i vladavine prava“, navodi se između ostalog u saopštenju Udruženja sudija i tužilaca, kao odgovor na kritike koje je Miodrag Majić uputio pojednim sudijama i tužiocima.

Na udaru tabloida našao se i Goran Ilić, zamenik javnog tužioca, koji je u julu 2019. objavio autorski tekst u kome se zalaže za nezavisnost javnog tužilaštva. Tekst je objavljen u dnevnom listu Danas, u rubrici Lični stav. Deo teksta koji je objavljen na tviter nalogu autora i u kome se u vidu poslovice slikovito objašnjava da samo nezavisno tužilaštvo može da ima puni kapacitet u progonu učinilaca krivičnih dela, zloupotrebljen je za kampanju protiv autora. Ilić je u tabloidima optužen da „štekuje predmete i da se krije iza udruženja“, a UST je konstatovalo „da se Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije (UTS), štiteći u javnosti po ko zna koji put Poverenika za samostalnost tužilaštva Gorana Ilića od sopstvenih neodmerenih izjava, ponovo svesno svodi na dežurnog zaštitnika svojih funkcionera koji se nalaze na najvišim funkcijama u tužilačkoj organizaciji“.

GONGO organizacije, same po sebi, predstavljaju opasnost po demokratske tokove u društvu. Primer Udruženja tužilaca i sudija (UST) ne samo da ukazuje na dinamiku i način rada ovih udruženja, već zahteva dodatnu pozornost jer funkcioniše u oblasti pravosuđa, tj. urušava granu vlasti koja je osnovni element koncepta vladavine prava i demokratije u jednoj zemlji.

Autor je osnivač i urednik ugašenog nedeljnika Vranjske, bivši predsednik NUNS-a i saradnik Građanskih inicijativa.

Peščanik.net, 25.10.2019.

TEMA – REFORMA PRAVOSUĐA