Kako i zašto sindikati i svi drugi koji se protive fleksibilnijim rešenjima u Zakonu o radu zapravo rade na štetu radnika?

Evo kako.

Insistiranje na krutom zakonu, onemogućava preduzetniku da se – u pogledu broja i stručnog profila zaposlenih – ponaša u skladu sa zahtevima tržišta, da se prilagođava odnosu ponude i tražnje. To je prvo. Uzročno-posledični niz dalje ide otprilike ovako.

To smanjuje fleksibilnost preduzeća.

To, dalje, smanjuje njegovu konkurentnost.

To pogoršava poslovne rezultate preduzeća.

To smanjuje profit.

To smanuje investicije: prvo, tako što smanjuje sopstvena sredstva za ulaganja; drugo, tako što slabi kreditne performanse preduzeća.

To onemogućava ili usporava razvoj.

To smanjuje plate zaposlenih.

To dovodi do toga da preduzeće napuštaju najboji, tj. na tržištu najtraženiji, radnici.

To onemogućava inovativnost.

To smanjuje kvalitet proizvoda i usluga.

To dovodi do toga da preduzeće tavori.

To onemogućava njegov opstanak.

To, na kraju, dovodi do gašenja preduzeća

Radnici ostaju bez posla, na ulici.

A evo i zašto.

Zato što, kao prvo, preduzetnici koji hoće da poštuju zakon, svesni svih rizika, sputavaju svoje poslovne aktivnosti.

Zato se, kao drugo, ljudi koji još nisu u biznisu teško odlučuju da u njega uđu, jer ne žele komplikacije ni sa svojim (budućim) zaposlenim ni sa zakonom, tj. državom.

Zato u biznis ulaze oni koji ne drže do zakona ili računaju da će, u sprezi sa državom, izbeći njegovo poštovanje.

Zato firme osnivaju ili ih u privatizaciji kupuju oni koji zapravo ne žele da se ozbiljno bave biznisom, nego da na brzinu izvuku neku koristi i pobegnu.

Zato u poslovnoj zajednici ima (sve) više nepoželjih pojedinaca.

Zato raste korupcija.

Zato su građani nezadovoljni.

Zato se manje ili više otvoreno bune.

Zato raste politička nestabilnost

Zato se kvari opšti privredni ambijent.

Zato ozbiljne strane kompanije ne žele da investiraju.

Zato se i odgovorni domaći poslovni ljudi povlače.

Zato raste nezaposlenost.

 
Peščanik.net, 10.03.2014.

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.

Mijat Lakićević

Latest posts by Mijat Lakićević (see all)