Igračke sa đubrišta, Meksiko, foto: John Moore/Getty Images

Igračke sa đubrišta, Meksiko, foto: John Moore/Getty Images

Predsednik vlade je naredio, o otkrivenom oružju ima da se ćuti. Nećemo onda o tome. A i da hoćemo, ne bismo imali o čemu: jer, ništa više o oružju ne može da se utvrdi. Na to se požalio i ministar policije. Tužilaštvo nema dovoljno dokaza, kaže, da privede lica koja su „interesantna“ policiji, i nastavlja: „Šta da im radimo? Da ih tučemo i pržimo akumulatorom?“ Umesto poligrafa, u toj izjavi iznenada se pojavio akumulator. U izjavu ministra prodrlo je potisnuto iskustvo zločinačkih devedesetih, kada su akumulatorima mučeni zatočenici. Nije to, naravno, ministrovo lično iskustvo – to je kolektivno iskustvo naše zajednice, koje bismo da zaboravimo, ali se ono vraća na ovako neočekivane načine. Nećemo o oružju ni zato što nam namera nije da podrivamo stabilnost države. Ali, zgodno se namestilo to oružje, za tu istu stabilnost. Pronađete oružje, ništa o njemu nemate da kažete, ali ga iskoristite da zapušite usta kritičarima. Eto recepta i za sledeće režime: jave se kritičari, proglasi se opasnost prvog reda, i kritičari postanu neprijatelji. Pogotovo oni koji traže da se jasno pokaže da je zaista reč o opasnosti. Nećemo onda, na kraju, ni o izbušenim gumama na automobilu ombudsmana, te o kanalima između policije i novina: odmah pošto je ombudsman incident prijavio policiji, za to su saznali neki mediji i optužili ga da – drami.

Ovde ćemo, dakle, o nedavnoj istoriji – iz ugla naučne fantastike. Juče smo saznali da su „rat u Srbiji i BiH izazvale SAD da bi učvrstile NATO“. To nam je, pored mnogih drugih, dojavio i RTS. Ko se usudio da obelodani tu do sada strogo čuvanu tajnu? Dejvid Rasel. Ko je Dejvid Rasel? E, tu sad nastaju problemi. U prvobitnoj vesti na sajtu javnog servisa stajalo je „Dejvid O. Rasel (1958) američki filmski režiser, scenarista i producent. Poznat je po filmovima ’Bokser’ (2010), u ’U dobru i u zlu’ (2012)…“ i tako dalje. Jeste, to je dakle David O. Russell, reditelj filma Silver Linings Playbook („U dobru i u zlu“). Za ulogu u tom filmu, Jennifer Lawrence, setićemo se, dobila je Oscara 2013. Međutim, umesto O. Russella (od koga je u toj vesti trag ostao još samo u Google pretraživaču), nedugo potom na istom mestu pojavio se jedan drugi Dejvid Rasel – „umetnik i tvorac mnogih holivudskih hitova“.

Dobro, nije mala stvar biti „umetnik i tvorac mnogih holivudskih hitova“ – ali, bar jedan hit da su nam rekli. Jer, nije šala, Rasel je svetu obznanio veliku „istinu“, važno je da znamo ko je on tačno. U vesti na sajtu RTS-a uputiće nas na portal Kaleidoskop. Ovako će nam reći: „Ratove u Bosni i Srbiji inicirale su Sjedinjene Američke Države da bi njima uspostavile i učvrstile NATO kao globalnu ofanzivnu silu, rekao je Dejvid Rasel, umetnik i tvorac mnogih holivudskih hitova, u intervjuu koji prenosi portal ’Kaleidoskop’“. A šta tamo stoji? Prvo, intervju nije prenesen, nego je „ekskluzivno“ dat Kaleidoskopu. Drugim rečima, intervju nije prvobitno objavljen na engleskom, na nekom drugom mestu, gde bi mogle da ga pročitaju i osobe koje ne znaju srpski. Intervju postoji samo na srpskom na jednom domaćem sajtu. Drugo, iako jeste umetnik, ovaj David Russell, za razliku od O. Russella, svakako nije „tvorac mnogih holivudskih hitova“. Kako to jasno kaže, u inače korektnom intervjuu, autor Mladen Kalpić, Russell je autor „storiborda“ (recimo to ovako – stripa koji ilustruje scenarij, to jest vizuelizuje i kadrira priču iz scenarija po uputstvima reditelja) za filmove „Ratovi zvezda: Povratak Džedaja“, „Betmen“, „Terminator 2“, „Transformersi“ (o čemu je, kako je i red, u intervjuu uglavnom i reč).

Razlika između tvorca filma i autora storiborda je ogromna i nemoguće je da novinari i urednici RTS-a ne umeju da je naprave. Ako sad uzmemo u obzir i prvobitnu zbrku oko identiteta, to jest zamenu O. Russella i Russella, ostaje da pitamo – zašto novinari i urednici sajta RTS-a lažu? Pitanje, naravno, nije teško i odgovor je jednostavan – nije svejedno ko izgovara „istinu“ o ratovima iz devedesetih i ulozi Srbije u njima. Jedna je stvar kada o odgovornosti Sjedinjenih Država za rat na prostoru Jugoslavije govori ugledni i nagrađivani reditelj širom sveta poznatih filmova i to na engleskom, na mestu na kome takve izjave mogu imati posebnu težinu. Sasvim je druga stvar kada to isto izgovori u eksluzivnom intervjuu za jedan domaći sajt strip crtač i ilustrator, pa makar bila reč i o ilustratoru scenarija za velike holivudske hitove. I dok će Kalpić pošteno napisati da ga je sa Russellom povezala njegova drugarica iz Australije, koja je tamo i prva Russellova komšinica, dok će se oko intervjua potruditi, pored ostalog i tako što će obezbediti zanimljive likovne priloge, Russellova supruga – Maša Marjanović, RTS će sve to prećutati.

Dakle, za razliku od Kalpića, koji je izložio čitav kontekst izjave o odgovornosti Sjedinjenih Država za izbijanje ratova na prostoru Jugoslavije i tako čitaocu prepustio da sam oceni verodostojnost i kompetentnost suda o počecima oružanih sukoba, novinari i urednici sajta RTS-a će sve to skloniti u stranu, a samu izjavu potcrtati i tako što će je izvući u naslov i plasirati kao jednu od jučerašnjih udarnih vesti. O tome smo ovde jednom već govorili i to nazvali „nacionalizmom za imbecile“. Da ponovimo: recimo i da je tačno da su Sjedinjene Države „inicirale“ ovdašnje ratove, i to baš zato da bi opravdale postojanje NATO-a (što je inače bilo opšte mesto nacionalističkog diskursa za vreme i neposredno posle bombardovanja iz 1999), ostaje pitanje zašto su „Srbi“ taj rat prihvatili, u njega ušli i počinili masovne zločine. Kada se uzme u obzir opsežna i podrobna priprema za rat iz osamdesetih, kada se setimo kako je Srbija narušila ustavni poredak Jugoslavije početkom devedesetih, priča o interesima Sjedinjenih Država i NATO-a mora otići u drugi plan, čak i ako je tačna.

Ali, danas je važnije šta kaže ilustrator „Transformersa“ od utvrđenih činjenica. Štaviše, očito je da se Russell o činjenicama obavestio od svoje supruge, pa bi vest u stvari morala da glasi, recimo, ovako – Maša Marjanović izjavila da su Sjedinjene Države i NATO inicirale ratove na prostoru Jugoslavije. Samo, to onda više nije vest, jer tako o tome ovde misli većina, još od 2000. kada su građani prvi put bili pitani ko je odgovoran za ratove iz devedesetih. Većina je tada odgovorila – Sjedinjene Države (73,5 odsto), NATO (72,3 odsto) i hrvatski nacionalisti (77,8 odsto). Do danas se ništa nije promenilo, pored ostalog zahvaljujući i ovakvim prema istini transformerski raspoloženim novinarima i urednicima sa javnog servisa.

Peščanik.net, 03.11.2016.


The following two tabs change content below.
Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).

Dejan Ilić

Latest posts by Dejan Ilić (see all)