Foto: Vedran Bukarica
Foto: Vedran Bukarica

U svoju odbranu mogu da kažem samo toliko da sam bila jedina devojčica u kraju pa su mi kao takvoj u ratnim igrama uvek dodeljivali ulogu Nemca ili Indijanca. Meni i Lazi koji, iako dečak, nije imao pravo glasa jer je bio najmlađi. To da smo po definiciji negativci (tada još nismo znali da su zapravo kauboji bili okupatori, baš kao i Nemci) jeste delovalo demotivišuće ali smo se svejedno borili sve dok nas mrak ne bi uterao u kuće.

Tim pre ne razumem ovaj dobrovoljni prelazak u četnike ’45. godine. Čak ne ni u četnike nego u Nemce, jer četnici su ipak imali neku podršku u domaćem stanovništvu, ovaj okupatorski režim skoro da je nema. Osim što je nečasno, prilično je i neracionalno sada stupati u njegove redove.

Još i razumem one koji ne mogu da budu ništa drugo do podržavaoci vlasti. (Šta imaš od škole? Od škole imam traume i slomljen nos u školskom dvorištu, ali to je bilo posle. Pa je l’ znaš nešto? Znam da je Vučić najbolji predsednik ikada. Imaš neke veštine? Imam borilačke i tako to.) Ali mi nije jasno kako u ovom vremenu u kojem možeš da biraš identitet, da menjaš pol, rod pa i rasu kao Majkl Džekson, da budeš homo, hetero, bi ili nebinaran i sve drugo što bi i ne bi pomislio da budeš, ti odlučiš da se izjašnjavaš samo kao – obožavalac predsednika Srbije?!

Na stranu to što je malo čudno da pored živih i mrtvih pevača, glumaca, sportista ti odabereš političara da mu se diviš do imbecilnosti, ali da si spreman da budeš i poremećeni obožavalac koji će i napasti nožem, kao onaj koji je ubo Moniku Seleš jer je navijao za Štefi Graft, e, to je već bolesno. To ni Tito nije tražio. Doduše, nije ni postrojavao svoje saputnike iz državnog aviona da mu na pisti glume inostrani odbor za doček, kao što je to sadašnji uradio.

Ali, šta će biti ako zatraži nešto više od svojih sledbenika? Dok nije bilo nikoga drugog na političkoj sceni ko bi bio voljen možda je i mogao da se zadovolji običnim izlivima ljubavi prema sebi, na primer time da ama baš svaka TV emisija i svaka rečenica potčinjenih počinje njegovim imenom, prezimenom i titulom još od one izmišljene „prvi potpredsednik Vlade“. Šta će biti ako zaključi da mu hronični hvalospevi nisu dostatni, naročito otkad na ulicama nema podršku u ljudstvu koju bi mogao da prikazuje po televizijama? Podrška koja se trajno skućila pod šatorima u Pionirskom kampu nikada nije bila ugledna, a sada je i neugledna. Neugledna i nakaradna kao ona navodna izložba zločina NDH koju su u Skupštini priredili evroparlamentarcima. Da je bilo pameti, kao što je nikada nema, mogli su da prikažu partizane i da preko njihove pobede sebe povežu sa pravom stranom u tom ratu, ali ova vlast hronično bira gubitničku stranu i u miru, kamoli u ratu.

Da stvar bude gora, Srbijom se i dalje razliva ljubav prema studentima i opštenarodnoj borbi koji su podstakli, umesto mržnje koju je vlast zahtevala i nagrađivala, pa su predsedniku Srbije neophodni novi dokazi obožavanja i to pod hitno. Možda će zatražiti da neki lojalista počini harakiri, ne samo da bi izbegao da padne u ruke neprijatelju režima, već da bi samožrtvovanjem dokazao bezrezervnu odanost? Ne znam za njih, ali da sam lojalista, ja bih počela da brinem.

Peščanik.net, 26.01.2026.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.