Bog – ili barem razna njegova dela i namere, kako ih neki vide – bio je u središtu mnogih oluja ove jeseni, i nije se uvek odazivao na ritualne pozive političara da blagoslovi Ameriku. Nije udovoljavao njihovim gorljivim molitvama, bez obzira da li su republikanci ili demokrati – iako, da citiramo jednog istaknutog političara koji je bio na vlasti tokom epohe polarizovanije od naše, „ne može se odgovoriti na molitve i jednih i drugih“. U svakom slučaju, dodao je g. Linkoln, „Svevišnji ima svoje ciljeve.“

Dabome da ima. Na svoj nepristrasan, savesno dvopartijski način, Gospod je bio zauzet čitave jeseni. Prvi uragan tokom političke sezone, Ajzak, primorao je republikance da otkažu prvi dan svog nacionalnog kongresa u Tampi. Nedelju dana kasnije, u Šarlotu, Ajzakov meteorološki mamurluk poremetio je planove demokrata za spektakularno finale njihovog kongresa: nije bilo stadiona kao četiri godine ranije, nije bilo vatrometa, nije bilo lažnog paganskog hrama. (Ovaj poslednji detalj prosto je prizivao nevolju.) Dok se kampanja zahuktavala, razni profesionalci nudili su oprečna tumačenja onoga što teologija nalaže. Kardinali su isticali naopakost obavezivanja zdravstvenog osiguranja da obuhvati kontracepciju; časne sestre su naglašavale jevanđeljsku brigu za siromašne i nemoćne. Pentekostalni sveštenici osuđivali su istopolne brakove kao protivne božjem zakonu. Kandidat za senatora u Indijani rekao je da kad silovatelj oplodi svoju žrtvu „to je božja volja“. U prvoj televizijskoj debati Baraka Obame i Mita Romnija, predsednik se pokazao toliko loše da je proćerdao mukotrpno stečenu prednost u anketama – što je toliko neobjašnjiva greška da je božja (ili možda satanska) namera delovala kao sasvim uverljivo obrazloženje. A onda je došao uragan Sendi.

Poslednja tropska oluja u istoriji Atlantskog okeana još uvek je bila samo apstraktni vrtlog na meteorološkim kartama američkih televizija kada je počela da nadolazi poplava nagađanja o tome kako će se ona odraziti na uspeh predsedničkih kandidata. Naškodiće Obami, jer će poremetiti rano glasanje, koje njegova organizacija može bolje da iskoristi. Odmoći će Romniju, jer će nestanci struje ograničiti domet njegovih agresivnih televizijskih reklama koje su republikanski super-pakovi planirali za poslednju nedelju kampanje. Odmoći će Obami, jer će njene posledice smanjiti izlaznost birača, naročito među siromašnima, slabima i nepokretnima. Naškodiće Romniju, jer će podsetiti birače na katastrofalnu nesposobnost prethodne republikanske administracije nakon uragana Katrina. Naškodiće Obami, jer neobavešteni birači krive aktuelnog predsednika i za nevreme. Pomoći će Obami, jer će mu dati priliku da „deluje predsednički“.

Oluja je došla i za jednu noć oduvala svo to nagvaždanje. U mega-grad je stigla u predvečerje, prevejano i neujednačeno. Ko je bio u stanu na gornjem Menhetnu, čuo je zviždanje vetra, povijanje drveća i dobovanje kiše – ništa više, čak ni grmljavinu. Ali u nižim delovima, blizu obale, kod luka i zaliva: apokalipsa. Okean se podigao kao cunami, nemilosrdno, strahovito, noseći razaranje poplavom, vetrom i vatrom. I za nekih deset miliona ljudi u krugu od 1.600 kilometara u 16 država, tamu i strah. Do vikenda, materijalna šteta je procenjena na 50 milijardi dolara, ljudska stradanja na stotinu mrtvih, hiljade beskućnika i nebrojeno mnogo života okrenutih naglavačke. Po destruktivnosti Sendi je zauzeo drugo mesto iza Katrine. Ali po značaju za budućnost, po tome šta nas možda sve čeka, implikacije su mnogo mračnije.

„Devet najstrašnijih reči u engleskom jeziku glase: ‘Ja sam iz vlade i došao sam da pomognem’“. Ronald Regan je često ponavljao ovu rečenicu i uvek je mogao da računa na gromoglasni smeh publike. Pa, ove nedelje je vlada i te kako tu, i zaista pomaže. Radnici javnih službi, koje od 9. septembra nazivamo „ljudima koji su prvi pritekli u pomoć“ – vatrogasci, policajci, gradska čistoća – bili su tu od prvog trenutka. Ali ovog puta su državne vlasti bile spremne. Jeste, i nacionalna vlada – „Vašington“, taj mrski entitet – bila je spremna, i odgovorila je jednako dobro i jednako brzo.

U sredu su dva predstavnika oba nivoa države, guverner Kris Kristi iz Nju Džersija i predsednik Obama, zajedno obišli devastiranu obalu Kristijeve države. Kristi je republikanac, i to ne bilo kakav: bio je uvodničar na republikanskom kongresu i jedan od najvažnijih Romnijevih surogata u kampanji. Nedelju dana pre oluje, Kristi je podrugljivo govorio da Obama „uzalud šeta po Beloj kući tražeći neku ideju“. Ali ako je predsednik bio slep, tvrdi guverner, sada je progledao – a on sa svoje strane sada vidi predsednika drugim očima. „Obamino predvodništvo“, rekao je Kristi, bilo je „izvanredno“, „sjajno“, „fantastično“. Kada ga je voditelj na Fox Newsu upitao da li bi mogao da napravi sličan obilazak sa Romnijem, Kristi je odgovorio odsečno: „Nemam pojma, niti me zanima. Ako mislite da me je sada briga za predsedničku politiku, onda me ne poznajete.“

Još jedan zvaničnik, jednako zaokupljen olujom, pokazao je da njega jeste briga za predsedničku politiku. Majkl Blumberg – trostruki gradonačelnik Njujorka, bivši demokrata, bivši republikanac, a sada čovek bez partije ali ne i bez glasa – jedan je od najuticajnijih kreatora javnog mnjenja među neopredeljenim biračima. Prvog novembra je objavio da će glasati za Obamu. „Oluja je razrešila dilemu predsedničkih izbora“, napisao je Blumberg. Iako „poput mnogih drugih neopredeljenih, smatram da su protekle četiri godine bile razočaravajuće“, dvojica kandidata i njihove partije „nude različite vizije pravca u kojem žele da povedu Ameriku“ – kada su u pitanju školstvo, jednakost brakova, Vrhovni sud i, pre svega, zagrevanje planete i porast nivoa mora koji nije rezultat proviđenja već ljudske aktivnosti. Ovi faktori su doprineli jačini uragana i sva je prilika da će takvih katastrofa biti sve više. Jedna partija „vidi klimatske promene kao urgentan problem koji preti našoj planeti“, napisao je gradonačelnik, „a druga ne“. Šestog novembra ćemo videti kome je poverena predsednička moć. U međuvremenu, kladioničari imaju svoje kvote, anketari svoje procente, analitičari svoja predosećanja. Šta će birači odlučiti, u svojoj mudrosti ili ludosti, sam bog zna.

 
The New Yorker, 05.11.2012.

Preveo Ivica Pavlović

Peščanik.net, 06.11.2012.