Čitalac naravno zna šta bi u naslovu trebalo da stoji umesto tri tačke. O tome je reč u ovom tekstu. A povod je sledeći: ljudi bez srama bez oklevanja su ekskomunicirali jednog među sobom da ih ne bruka. Jeste, vest je već stara, zatrpana lavinom novih besmislica. Ali, vratimo se ipak u daleku prošlost od pre dva dana i razmislimo malo: čega su se postideli poslanici u skupštini i hitno reagovali (samo)čišćenjem? Snimak hvata nesrećnog člana parlamenta iz redova vladajuće koalicije kako na svom mobilnom pregleda pornografske sadržaje dok se vodi rasprava o – ni manje ni više – Kosovu.
Evo pitanja: šta je režimskoj javnosti više zasmetalo – pornografija ili Kosovo? Ili, pak, pornografija u vezi s Kosovom? Pitanje je retoričko. Odmah se u prvi plan stavilo: gleda pornografiju (umesto „pornografije“ čitalac, naravno, treba da čita …) dok se odlučuje o sudbini Kosova. Sve je jasno, je l da? Zapravo, nije. Jer i dalje nije jasno šta ovde zaista nekome smeta. Objasnimo to malo: recimo, da je „srpski“ parlamentarac rešavao sudoku umesto što je gledao pornografiju dok se pričalo o Kosovu, da li bi ga i za to izbacili iz skupštine?
Na istom tragu, da su tema bili, na primer, nacrti zakona o pravosuđu, a on gledao golotinju na ekranu svog telefona, da li bi bio izopšten? Konačno, da je popunjavao ukrštenicu dok se u parlamentu razmatrao predlog budžeta za novu godinu, da li bi mu iko bilo šta zamerio? Stvar je u sledećem: poslanik je uhvaćen da na svom radnom mestu ne radi svoj posao, dakle ne prati raspravu i ne učestvuje u njoj. Zbog toga bi ga svakako trebalo kazniti. Samo, kao on, ponaša se i ostatak poslanika iz redova vladajuće koalicije. Po analogiji, sve bi ih trebalo izbaciti.
Ruku na srce, možda bi oni i želeli nešto da kažu, ali – ne smeju. Jer, njima je strogo zabranjeno da rade svoj posao. Oni su tamo isključivo da pljuju po opoziciji, kliču vođi i podižu ruku kako im se kaže. Jeste, krajnje je dosadno tako provoditi vreme. Pa se oni snalaze kako znaju i umeju. Jedan od njih, tako, zagledao je gola muška i ženska tela da ubije vreme. Tako je, ni o Kosovu niko od njih ne sme da kaže ništa drugo do ono što se mora reći kada ste u redovima koalicije na vlasti (što je uostalom isto ono što i dobar deo opozicije veruje da se jedino sme reći). Tako je, čista dosada.
Dakle, niko od poslanika većine u parlamentu ne radi svoj posao. I svi se odreda dosađuju. I svi redom vreme ubijaju nečim drugim. I svi to znaju. Dakle, Kosovo otpada kao razlog, pa makar ga se vezalo i za pornografiju. Što znači da ostaje pornografija ili … samo po sebi. Da li reakcijom na pornografski sadržaj većina u parlamentu hoće da pokaže šta je njena crvena linija kada su na stolu pitanja morala? Možda bi i bilo tako, da oni imaju bilo kakav moral. A, znamo, nemaju. U parlamentu je godinama sedeo osuđeni ratni zločinac, a da skupštinska većina na to nije ni trepnula.
Ratni zločini uopšte, a genocid u Srebrenici posebno, nisu za poslanike u većini nikakav okidač za moralne reakcije. To pored njih prolazi kao krajnje beznačajna, moralno irelevantna tema. Dok pornografija pritiska njihov moralni nerv i izaziva reakciju. Na sistematsko silovanje žena u ratovima iz devedesetih oni su oguglali. Ne tišti ih previše ni gotovo svakodnevno smrtonosno nasilje nad ženama u Srbiji. Ali, pornografiju ne podnose.
Istini za volju, između pornografije i nasilja nad ženama (u ratu i u miru) može se povući jasna crta. Ima feministkinja za koje je pornografija isto što i silovanje, a to što je za razliku od silovanja pornografija dopuštena one vide samo kao kolektivnu patrijarhalnu pretnju svakoj ženi ponaosob. Može se to dalje elaborirati – u patrijarhatu seks nije zadovoljstvo već jasna demonstracija moći. Užitak ne proizlazi iz telesnog zadovoljstva ravnopravnih partnera već iz demonstracije sile. Pornografija to uglavnom verno odslikava. Da je samo do telesnog uživanja, ne bi bilo razloga da se zgražamo nad tim filmovima.
Ali, gotovo nikada nije reč o tome, nego, nažalost, uvek o nasilju. Ako se u obzir uzme i kontekst – iz kog miljea, recimo, stižu osobe koje se pojavljuju u tim filmovima – slika postaje još mračnija. S pornografijom stvari stoje kao i s prostitucijom. Možete je legalizovati, ali kao što prostitucija nikada nije samo posao, tako ni pornografija nikada ne može da se svede samo na užitak, koji je tobože njena svrha. Pa dobro, ako je sve to tako, zar to nisu dovoljni razlozi za osudu i prezir prema poslaniku koji na radnom mestu sa zanimanjem gleda te sadržaje?
Trebalo bi da budu, ali nisu. Mi imamo posla s parlamentom čija većina – evo već deceniju – uživa u moći i nasilju i sa zločinima – kao ni pre tri decenije – nema nikakav problem. U čemu je onda stvar?
O prokazanom poslaniku nemamo dovoljno informacija. Zato ćemo spekulisati. Moguće je da je on bio radoznao poput tinejdžera. Čitalac to već zna: veliki broj tinejdžera u Srbiji o seksualnim odnosima prva saznanja izvlači iz pornografskih filmova. To je velika tragedija: ako ovdašnji mladi ljudi u svoje prve seksualne odnose ulaze po ugledu na ono što su videli u pornografskim (i, kad smo već kod toga, domaćim) filmovima – onda je to samo bol i patnja. Tužno je da i u svojim zrelim godinama, mnogo njih – poput našeg poslanika – ne odmakne dalje od toga.
Za seksualne odnose, pornografija je mera stvari u Srbiji, baš kao što je i nasilje mera odnosa u našem društvu. Izbačeni poslanik je iz redova SPS-a. SPS je dao i ministra za obrazovanje. Umesto kazne i izrugivanja, ministar prosvete mogao je kolegi da održi kurs iz seksualnog vaspitanja i objasni mu sve ono što smo ovde već rekli o pornografiji. Naravno, ministar se tu ne bi smeo zaustaviti. Da se zaista stara za dobro svojih kolega, on bi odmah naložio da se seksualno vaspitanje uvede u škole, sa barem jednim časom o pornografiji. Tako bi se ubuduće izbeglo da sredovečni ljudi, u parlamentu ili negde drugde, grozničavo pretražuju golotinju po internetu. A ako je baš i gledaju, barem bi znali šta tačno gledaju.
Ništa od svega toga. Parlamentarna većina i režimska javnost su prema seksualno radoznalom poslaniku postupile kao i prema bilo kom drugom seksualno radoznalom tinejdžeru – zabrana i kazna, to je njihov odgovor. Što umnogome objašnjava nasilnu prirodu parlamentarne većine: frustracija zbog osujećene radoznalosti (to jest seksualnosti) gotovo redovno se kanališe kao (autodestruktivno koliko i destruktivno) nasilje.
Peščanik.net, 10.02.2023.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dejan Ilić (see all)
- Greška bi nas spasila - 23/04/2024
- Everyone keeps talking about Banjska - 20/04/2024
- Bojkot - 19/04/2024
