Beograd, Hag, Banjaluka — Radovan Karadžić je živeo u Beogradu sa lažnim identitetom kao Dragan Dabić i bavio se alternativnom medicinom, rekao je Rasim Ljajić.
Na zajedničkoj konferenciji koordinatora Akcionog tima za saradnju sa Tribunalom Rasima Ljajića i tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića rečeno je da je Karadžić radio u jednoj beogradskoj privatnoj ordinaciji. Oni su rekli da je Karadžić uhapšen sinoć u Beogradu prilikom premeštanja sa jedne na drugu lokaciju. Imao je dugu sedu kosu, brkove i bradu i kretao se slobodno.
Članovi Akcionog tima Vladimir Vukčević i Rasim Ljajić rekli su da je akcija počela juče popodne, a da su pripreme trajale duže. Oni su potvrdili da se Karadžić uglavnom branio ćutanjem, kao i da mu je uručena optužnica Tribunala.
Ljajić je rekao da je praćena grupa osoba za koje se pretpostavljalo da su bili u mreži Karadžića i da je on tako lociran.
On je koristio lažna dokumenta na ime Dragana Dabića, a sam Karadžić nije državljanin Srbije.
Vukčević je rekao da je Karadžić bio vrlo uverljiv u skrivanju identiteta, bavio se alternativnom medicinom, tako je zarađivao, i radio je u privatnoj lekarskoj ordinaciji. Ni zaposleni u ordinaciji ni njegovi stanodavci nisu znali njegov identitet.
Poslednje mesto prebivališta bila je opština Novi Beograd. On se slobodno kretao gradom, pojavljivao se na javnim mestima.
Oni su pokazali fotografiju na kojoj je Karadžić sa sedom dugom kosom, dugom sedom bradom i brkovima, kao i naočarima.
On je uhapšen u okolini Beograda prilikom izmeštanja s jedne na drugu lokaciju. Akcioni tim je čekao da se Karadžić premesti da ne bi bilo žrtava, što je, prema njihovim rečima, bilo uspešno.
Oni su naveli da ne mogu više informacija da daju jer se još radi rekonstrukcija Karadžićevog kretanja, što se, možda, može koristiti u potrazi i za još dvojicom begunaca.
“Ovo pokazuje da mi ne biramo ni mesto ni vreme za hapšenje optuženika. Postojao je međunarodni pritisak da se uhapsi Mladić, malo ko je očekivao hapšenje Karadžića, ali operativna saznanja dovela su do locirajna i hapšenja Karadžića”, rekao je Ljajić.
Advokat: Uložićemo žalbu
Advokat Radovana Karadžića Svetozar Vujačić za B92 kaže da su informacije koje su na konferenciji za novinare saopštili koridnatori Vukčević i Ljajić istinite, ali da samo nije tačno vreme hapšenja.
Advokat Vujačić tvrdi da je Radovan Karadžić uhapšen u petak uveče, 18. jula u autobusu kada je iz Novog Beograda išao za Batajnicu.
Vujačić najavljuje da će u petak podneti žalbu na rešenje istražnog sudije o ispunjenosti ulsova za izručenje tako da ne očekuje da će se Karadžić u Haškom tribunalu naći pre kraja sledeće nedelje.
“Radovan Karadžić je sinoć samo priveden istražnom sudiji Dilpariću a uhapšen je 18. jula, u petak i neće da kažu gde je bio tri dana ni ko ga je uhapsio. Ni Radovan ne zna isto gde je bio. To je sto posto sigurno da je on uhapšen u Beogradu u autobusu broj 83 na relaciji Novi Beograd – Batajnica, to uopšte nije sporno. Sporno je samo gde je on bio tri dana do sinoć od petka“, kaže Vujačić.
“Ja sam tek danas dobio rešenje o ispunjavanju uslova za isporuku Haškom triubnalu i ja imam rok od tri dana da uložim žalbu na to rešenje i ja ću je svakako uložiti najverovatnije u petak. Sada sam došao uvde u Centralni zatvor, video sam ga pre sat vremena, bio sam kod nejga sa njegovim bratom Lukom Karadžićem u poseti, ovako je dobro pun je snage i optimizma. I moram da kažem da je istražni sudija Milan Dilparić izuzetno korektan prema nama. Ja se nadama da će on biti tu mada je ova vlast naumila da ga isporuči ove nedelje ali to ne može nikako da se desi“, navodi Karadžićev advokat.
Advokat Vujačić kaže i da Radovan Karadžić ne uzima hranu ali to ne tretira kao štrajk glađu jer je, po njemu, štrajk glađu kad s ene uzima tečnost. On kaže i da će njegova žalba kada je podnese u petak, u sud stići tek u ponedeljak tako da rešenje o izručenju Karadžića Haškom triubnalu ne može biti donrto pre sredine sledeće nedelje.
On najavljuje i da porodica Radovana Karadžića supruga, ćerka i sin nameravaju da ga posete u Beogradu, ali da imaju probleme sa bosanskim vlastima jer su im, kako kaže, lična dokumenta oduzeta zbog sumnje da su pomagali u njegovom skirvanju.
Prema Zakonu o saradnji s Haškim tribunalom, protiv rešenja okrivljeni, njegov branilac i nadležni javni, odnosno državni tužilac imaju pravo žalbe tročlanom sudskom veću nadležnog suda u roku od tri dana od dana prijema rešenja.
Prema proceduri, Karadžić se ne izjašnjava o krivici pred domaćim sudstvom, već pred Tribunalom u Hagu.
Kako je saopštio Savet za nacionalnu bezbednost, haški optuženik i bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić uhapšen je u ponedeljak uveče u akciji srpskih službi bezbednosti. Zvanično, nije poznato gde je uhapšen.
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da pripadnici MUP-a nisu učestvovali u lociranju i hapšenju Karadžića. Integralni tekst saopštenja iz Pres službe predesednika Srbije glasi:
“Savet za nacionalnu bezbednost Republike Srbije saopštio je da je večeras akcijom srpskih službi bezbednosti lociran i lišen slobode haški optuženik Radovan Karadžić. Karadžić je priveden istražnom sudiji Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, u skladu sa Zakonom o saradnji sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju”.
Po gradu protestovale grupe mladića
Beogradska policija je oko 1.30 časova intervenisala na Trgu Republike i razbila grupu od 15-ak mladića koji su manifestovali podršku Radovanu Karadžiću, dok su ispred Specijalnog suda bili mladići u majicama sa natpisom “Obraz” i srpskim zastavama.
Preko puta zgrade nalazilo se u jednom trenutku i pedesetak ljudi, od kojih su neki nosili majice sa znakom ultradesničarske organizacije Obraz, kao i majice sa likom Radovana Karadžića. Ispred njih je bio raspoređen kordon policije, koji ih je izgurao u sporednu ulicu.
Zgradu Suda obezbeđivao je veliki broj pripadnika Žandarmerije. Prisutni su bili i brojni novinari, ali im nije bilo dozvoljeno da stoje na strani ulice gde je zgrada Suda već prekoputa.
Policija je na Trgu Republike privela tri mladića, od kojih je jedan imao šajkaču, jedan je nosio majicu sa likom Radovana Karadžića, dok je treći bio bez obeležja. Pored majica sa likom haškog optuženika nosili su i parolu “Ne hapsite Karadžića”.
U jednom trenutku situacija je čak bila na ivici incidenta, ali je ipak sve prošlo bez problema. Ulicama su povremeno prolazili i automobili iz kojih su se čule četničke pesme i mladići koji se iz njih dobacivali novinarima.
U MUP-u Srbije navode da je bezbednosna situacija u Beogradu pod kontrolom, a bezbednosni stepen je, nakon objavljivanja vesti o hapšenju Radovana Karadžića, preventivno podignut na viši nivo.
Policija RS nema veze s hapšenjem
Direktor Policije Republike Srpske Uroš Pena izjavio je da policija RS nije učestvovala ni u lociranju, niti u hapšenju Radovana Karadžića. Pena je rekao da je o hapšenju Radovana Karadžića saznao noćas kada su ga o tome telefonom obavestili iz MUP-a Srbije.
Direktor policije RS rekao je da ne očekuje nikakve nemire u RS zbog hapšenja, ali da su, nakon saznanja o hapšenju, pojačane mere bezbednosti, posebno objekata verskih zajednica i međunarodnih organizacija.
Karadžić se od 1996. krije, a poslednji put je viđen i fotografisan u Han-Pijesku jula 1996. godine. Potom je za Karadžićem raspisana međunarodna poternica.
Haški tribunal je u više navrata navodio da ima podatke da je Karadžić u Srbiji bar povremeno, a da je 2004. bio i u Beogradu.
Iz Haškog tribunala takođe su stizale naznake da hapšenje Radovana Karadžića nije direktna obaveza Srbije, već da je to pre svega Ratko Mladić, za koga se pouzdano tvrdi da je u Srbiji.
U bekstvu od 1996.
Nakon proglašenja nezavisne Republike srpskog naroda u BiH 9. januara 1992, koja je kasnije preimenovana u Republiku Srpsku, Karadžić je postao njen prvi predsednik.
U aprilu 1992. Karadžić odlazi na Pale, a Vlada RS počinje 7. maja 1992, mesec dana uoči prvih sukoba, da realizuje svoju odluku o formiranju sopstvenih oružanih snaga preuzimanjem srpskog vojnog kadra JNA iz BiH.
Sve vreme rata u BiH bio je lider bosanskih Srba i zajedno sa ratnim komandantom Ratkom Mladićem kreator ratnih operacija.
Haški tribunal je 25. jula 1995. godine podigao prvu optužnicu protiv Karadžića i Mladića, koja je imala 16 tačaka, od kojih je jedna optužene teretila za genocid, a tri za zločine protiv čovečnosti.
Druga optužnica, koja se odnosila na zločine u Srebrenici, podignuta je 16. novembra 1995. i imala je 20 tačaka, od kojih ih je jedna teretila za genocid, a devet za zločine protiv čovečnosti.
Pod pritiskom međunarodne zajednice i na insistiranje Slobodana Miloševića i ostalih lidera bosanskih Srba, 30. juna 1996. Karadžić je preneo predsednička ovlašćenja na tadašnju potpredsednicu RS Biljanu Plavšić, povukao se sa mesta predsednika SDS i iz javnog života. Od tada se krije. Poslednji put je viđen i fotografisan u Han-Pijesku jula 1996. godine. Potom je za Karadžićem raspisana međunarodna poternica.
Članstvo u SDS-u mu je prestalo kada je Skupština SDS RS 24. decembra 2001. usvojila izmene i dopune Statuta stranke među kojima je i odredba da licima protiv kojih je podignuta haška optužnica prestaje članstvo u toj partiji.
U novembru 1998. SAD su ponudile novčanu nagradu od pet miliona dolara licima koja pomognu da se pred sud izvedu optuženi za ratne zločine, a četiri godine kasnije (januar 2002) na ulicama Sarajeva pojavile su se poternice za Karadžićem i Mladićem.
Haški tribunal je 14. oktobra 2002. otpečatio izmenjenu i dopunjenu optužnicu protiv Karadžića (optužnica je potvrđena 31. maja 2000. ali je ostala zapečaćena), koja je objedinjavala prethodne dve i razdvojena je od optužnice protiv Mladića. Nova optužnica ima 11 tačaka, kojima se Karadžiću stavlja na teret genocid i saučesništvo u genocidu, zločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja.
Posle pojačanog pritiska međunarodnih bezbednosnih snaga u BiH na Karadžićevu porodicu i hapšenja njegovog sina Saše na Palama u julu 2005. (bio u desetodnevnom pritvoru), Karadžićeva supruga Ljiljana pozvala je Radovana Karadžića da se preda Haškom tribunalu. Tu poruku mu je poslala u ekskluzivnom intervjuu za televiziju Asošijeted pres, 28. jula 2005.
Optužnica: Zločini protiv nesrpskog stanovništva
Radovan Karadžić optužen je pred Haškim tribunalom za genocid, umešanost u genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i ostale zločine počinjene prema muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima nesrbima u Bosni i Hercegovini tokom rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.
Prema saopštenju iz Haškog tribunala, u optužnici se navodi da je Karadžić, dejstvujući sa drugima između 1992. i 1995. godine, počinio zločin sa ciljem obezbeđivanja kontorole u područjima BiH koja su bila proglašena delom Republike Srpske i značajno smanjio tamošnje nesrpsko stanovništvo.
Radi ostvarivanja takvog cilja, Karadžić i ostali počinili su zločine kako bi primorali nesrbe da napuste ta područja, prognali one koji nisu bili voljni da odu i ostale ubili, navedeno je u dopisu iz Haga.
Prema ovom saopštenju, Karadžić je optužen za genocid, za ubistvo blizu 8.000 Bošnjaka – odraslih i dečaka u Srebrenici 1995.
U optužnici se tvrdi kako je Karadžić takođe počinio genocid, kažnjavanja i ostale zločine kada su snage pod njegovom komandom ubile nesrbe tokom i posle napada na gradove širom BiH, da je zarobljavao hiljade nesrba i prebacivao ih u zatvoreničke objekte koje su ustanovile vlasti bosanskih Srba.
U tim logorima su snage pod Karadžićevom komandom ubijale, mučile, loše postupale i seksualno zlostavljale nesrbe, navodi se dalje u optužnici.
U optužnici, takođe, stoji da je Radovan Karadžić odgovoran za bombardovanje i snajpersko gađanje civila u Sarajevu koje je dovelo do ubistva i ranjavanja hiljada osoba, uključujući i mnoge žene i decu.
Karadžić radio kao lekar, B92.net, 22.07.08.
Peščanik.net, 21.07.2008.
