Laganje, podmićivanje. To je mehanizam koji uspešno funkcioniše već 9 godina u gotovo svim oblastima i zbog čega bi se bilo šta menjalo. Čak i tamo gde postoje neki iole pozitivni rezultati, to će se preuveličavati, na zrncu istine gradiće se brdo tlapnji i maštarija, armiranih lažima. A mazivo za održavanje mašinerije je podmićivanje – poslovima kod izrabljivača, sa par hiljada u gotovini, paketićima sa hranom, učešćem u pljačkanju javnog sektora, uticajnim položajima, funkcijama, kako za koga.
Svi ovi elementi raspoznaju se i u proteklih 15 meseci u svemu što se dešavalo u vezi sa pandemijom. Od laganja, skrivanja podataka, netransparentnog trošenja stotina miliona evra, pa do trenutka u kome diktator, ubeđen da je apsolutni gospodar, ne samo države, već i svakog njenog stanovnika, odlučuje da kampanju za vakcinaciju zasnuje na premisi da će svi pohrliti da se vakcinišu jer se on namučio (i to nam potom, sam ili preko svojih telala, ponovio nebrojeno puta) da nabavi vakcine, „ne pitajte kako i pošto“.
Cilj je možda opravdavao sredstva, pustimo sad i nepostojanje plana (bolje da onaj nesrećni spisak kategorija stanovništva i rokova koji je objavio Batut i ne nazivamo planom) i sakrivanje cena i ličnu promociju – vakcinacija je od pristizanja prvog većeg kontingenta 19. januara krenula masovno.
I ubrzo se suočila sa zidom teorija zavera, nepoverenja, straha. S pravom slikom Srbijice, što bi rekao jedan gotovo zaboravljeni politički as.
Je li režim potom pokrenuo široku akciju u kojoj će se odgovoriti na opravdane i neopravdane strahove, u kojoj će stručnjaci iskreno odgovoriti šta se zna, a šta ne zna o vakcinama? Ne naravno. Laži i manipulacije sa brojevima od izbijanja pandemije ne samo što su poljuljale poverenje i u državu i u „stručni deo Kriznog štaba“, već su zbog nepostojanja pouzdane statistike onemogućile ili bar otežale argumentovanu raspravu. Kako nekom da objasnite da je veći rizik od bolesti nego od vakcinacije, kad se u Srbiji procentualno od korone umire 2,5 manje nego u celom svetu. A sa TV ekrana i naslovnica novina nam objašnjavaju da je to zbog naših gena.
Režim je, konačno, agresivniju propagandnu kampanju sprovodio za podelu 30 evra (i svojevremeno 100 evra), nego za promovisanje vakcinacije, koja se svela na mlaki i neubedljivi spot sa mnoštvom opštih mesta. Mnogo je agresivnija svakodnevna Vesićeva propaganda da se u Beogradu vakcinisalo toliko građana da nema potrebe za bilo kakvim restriktivnim merama. (Nije tema, ali pri tome Vesić operiše brojem vakcina utrošenih u Beogradu, gde su vakcinisani i stranci i neznanci, pa to deli sa brojem stanovnika i stvara lažnu sliku o većem procentu imunizacije nego što je stvarni, i tako minimalizuje rizik od širenja zaraze.)
No, pustimo zamenikovog zamenika da ubeđuje sam sebe u šta god hoće, dok još ima priliku, a da se mi vratimo u stvarni svet.
Gde smo sad sa kampanjom za imunizaciju? Na povratku proverenim vrednostima – podmićivanju i lažima. O podeli 3.000 dinara vakcinisanima dosta se pisalo na ovim stranicama, pa nećemo otvarati to pitanje. To jeste najkorisnije razbacivanje novca do sada, ali nema sumnje da su postojali (i dalje postoje) i drugi mehanizmi – od pomenutog edukativnog pristupa, pa do maštovitijeg i možda primamljivijeg oblika stimulisanja (poput lutrija i sličnog).
A laži? Vučić je dosta nade polagao u (novu) pobedu nad koronom. I kamo sreće da smo u tome uspeli, ma koliko on to zloupotrebljavao. Sada se suočavamo sa situacijom da smo daleko od masovnog imuniteta, a da Vučić počinje da stvari prikazuje onako kako ih je zamislio, ali ne i realizovao. On ima rezervnu izbornu priču – rast „dži-di-pija“, ekonomsko čudo, a vakcinacija postaje sve manje relevantna, ali nije za odbacivanje.
Dva džokera koja je odigrao nisu dali rezultat koji je očekivao – i sam se vakcinisao, a potom podelio milostinju vakcinisanima.
Nakon što se Vučić vakcinisao, vučići su izjavljivali da je to pokrenulo neviđeno interesovanje građana, po 80.000 dnevno („Brnabić: Nakon što se Vučić vakcinisao, opet krenulo neverovatno interesovanje“).
Nakon što je najavljena podela po 3.000 dinara, mediji su prikazivali (zapravo stravične) slike (nevakcinisanih) ljudi zbijenih u guste redove koji žele da osiguraju i „Vučićevu pomoć“ i vaučer u tržnom centru.
Konačno, polovinom maja, Vučić nam poručuje da stanje po pitanju vakcinacije „nije loše, ali nije dovoljno“. Kaže da se ranije, pre najave pomoći vakcinisalo prosečno 8.900 ljudi dnevno, a sada oko 23.000.
Krug se zatvorio, ostaje samo da pokušamo da razaznamo da li Vučić laže, ili na zrncu istine gradi privid, poredi neuporedivo. Da ponovim, po ko zna koji put, nije problem uhvatiti Vučića i vučiće u laži. Niti će to njih pokolebati da nastave da lažu, niti će im, sa čvrstim medijskim oklopom koji imaju, to naškoditi. Hvatati ih/ga u laži je kao mlatiti muve pored svinjca – možete to činiti sporta radi, ali napasti se nećete osloboditi.
Šta, dakle, kažu brojevi?
Prve vakcine u Srbiji su date 24. decembra. Do 19. januara, kada stiže prvi veći kontingent i počinje masovna vakcinacija, stiglo ih je 40.000.
Prema podacima Ministarstva zdravlja, od 24. decembra 2020. do 5. aprila 2021, kada Vučić prima vakcinu, dato je 2.597.266 doza (od toga je 1.484.777 primilo najmanje jednu dozu, odnosno vakcinisano je, što jednom, što dva puta, 1.484.777 građana).
Ako za početak vakcinacije računamo 19. januar, kada je zaista krenula masovna vakcinacija, i ako čak pretpostavimo da su svih onih 40.000 pristiglih vakcina do tog dana do tada i utrošene, pa to izbacimo iz računice, od 19. januara do 5. aprila dnevno je vakcinisano 20.622 građanina (ne računajući da li su revakcinisani ili ne – zapravo se trošilo 33.648, ali mi se bavimo brojem vakcinisanih građana a ne utrošenih vakcina).
Tri nedelje kasnije, kada se Vučić, ponovo uz medijske zurle i talambase, revakciniše, prema podacima Ministarstva zdravlja dato je 3.266.737 doza vakcina. Ministarstvo tog dana ne saopštava koliko je revakcinisanih, ali dan ranije saopšteno je da je utrošeno 3.255.000 vakcina, a da je barem prvu dozu primilo 1.945.000.
Prilika je da se pozabavimo tim „neviđenim interesovanjem građana“ koji se povode za vođom. Za tri nedelje utrošeno je oko 667.800 vakcina, odnosno 31.800 dnevno, a ako izuzmemo revakcinaciju, na koju Vučićev svetli primer ne utiče, imamo 465.200 novovakcinisanih, odnosno oko 22.150 dnevno. Vučićeva žrtva u Rudnoj glavi donela je „neviđeno interesovanje“ od 1.500 građana dnevno. Pričamo, naravno o prosecima; možda je pred revakcinaciju interesovanje palo znatno ispod ovog nivoa, a neposredno posle Rudne glave poraslo, ali za konačne brojeve i proseke za kojima je Vučić na kraju ove priče posegao, to ništa ne menja.
Konačno, do 5. maja, dana kada Vučić objavljuje da će Vlada da odluči da će on da podeli po 3.000 dinara, utrošeno je 3.661.516 doza vakcina, a obe doze primilo je 1.604.760 građana, saopštava Ministarstvo zdravlja. To znači da je bar jednu dozu primilo 2.056.756. Od pomenutog 24. januara to je oko 19.220 ljudi dnevno (odnosno 34.220 vakcina dnevno, ako računamo i revakcinaciju). Ako računamo da je vakcinacija počela 24. decembra, sa onim prvim skromnim isporukama, prosečan broj je 15.580 vakcinisanih dnevno (odnosno 27.738 vakcina dnevno).
Daleko, praktično dvostruko (ili trostruko, zavisi šta podrazumevamo mi, a šta on pod tim dnevnim prosekom) iznad Vučićevih 8.900 dnevno.
A šta je sa periodom posle podmićivanja? Od 5. maja Ministarstvo zdravlja ne objavljuje dnevne podatke o broju vakcinisanih, ali imamo izjavu od 12. maja da je do tog dana bilo 3.915.922 vakcinacija, od toga 1.696.717 revakcinisanih, što znači da je bilo 2.219.205 ljudi koji su primili bar jednu dozu. Za tih 7 dana, to je 23.200 dnevno.
Taj broj nije preuveličan, a Vučić lažnu sliku o uspešnosti podmićivanja građana da se vakcinišu, ili nagrađivanja vakcinisanih, kako vam drago, gradi na sličan način na koji prikazuje svoje ekonomske uspehe, borbu protiv siromaštva, rast standarda – kašičicu istine rastvori u lopati laži, tačan broj razmulja u baruštini manipulacije, izmišljenih podataka, zamenjenih teza. Odnosno, ili je izmislio podatak o proseku od 8.900 ili poredi kratak period neposredno pred 5. maj sa 7 dana nakon „sudbonosne najave“. Pa čak i ako poredi neuporedivo, iznosi netačan podatak – od 27. aprila do 5. maja, u periodu kada padaju uskršnji i prvomajski praznici, po zvaničnim podacima vakcinisano je 10.700 ljudi dnevno.
Šta dalje? Do isteka roka za vakcinisanje uz „naknadu“ ostalo je 18 dana. Sa ovim prosekom imaćemo još oko 400.000 vakcinisanih, odnosno oko 2.600.000. To je daleko ispod broja potrebnog za sticanje masovnog imuniteta. Ima li ova država, koja se nije valjda nužno u svemu svela na jedno svakosatno klepetalo – moći, znanja, želje i volje da čuje predloge, da osmisli i sprovede još neke mere ili će nas prepustiti stihiji, u nadi da će letnja sezona primiriti virus.
Pa da na jesen krenemo u novu bitku, jer su građani (iako vođeni svetlim uzorima) bili neodgovorni, ali pantokrator će se žrtvovati da nas opet spasava, baš pred izbore.
Peščanik.net, 14.05.2021.
KORONA- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Zlatko Minić (see all)
- Ko je tipovao Srbiju - 25/03/2024
- Ne slažem se sa pitanjem - 14/02/2024
- Zločin i uređenje - 15/01/2024
