Masovne grobnice nisu mrtav kapital ako se samo ulože u pravom trenutku, evo, desetog maja smo doznali da su ispod parkinga i zgrade u Raškoj tela dvesto pedeset pobijenih po svoj prilici Albanaca, dva dana docnije o pokojnicima se govori kao o pronađenoj termalnoj vodi ili o mineralu koji ćemo dati da se ispita, pa ćemo videti kako da ga što bolje plasiramo…
Na radiju čujem poznati glas Ljiljane Smajlović koja samouvereno poput odlikašice pred celim odeljenjem čita sastav prethodno već hvaljen na literarnoj sekciji: „Delim utisak onih koji misle da je naš tajming u obelodanjivanju postojanja te masovne grobnice kosovskih Albanaca oportunistički izabran, odnosno da je sračunat kao uvertira za Bramercov dolazak u Beograd, odnosno da se ostavi utisak na Hag i na Brisel.”
Nisam čuo šta su predsednicu UNS-a članovi UNS-a ili NUNS-a pitali, ako je pitanje bilo „zar vam ne bode oči i ne para uši to što grobnica navršava jedanaest godina a otkrivena je par dana uoči Bramercovog dolaska?!“, onda je odgovor možda na mestu, ali nije ni tada, zar tobože nepristrasnom raskrinkavanju domaće vrhuške ne treba da prethodi koja reč o samom zločinu, o žrtvama, počiniocima (pri čemu će biti lakše uzeti DNK mrtvima nego živima, a živih mora biti napretek, jer posao je zakopati toliko leševa, pa još sve to tako srediti, poravnati, možda i ozeleniti, da kad dođu neimari gumno izgleda cakum-pakum za parking i za zgradu): masovne grobnice postaju normalni deo naše geografije, našeg geološkog takoreći nasleđa, i sad samo razmišljamo kad koju i kojom prigodom da svečano otvorimo!
Već prvi deo rečenice zar nije vešto sročen: „Delim utisak onih koji misle da je naš tajming u obelodanjivanju postojanja te masovne grobnice kosovskih Albanaca oportunistički izabran“, kako deliš utisak kad ovo nisam još ni iz čijih usta čuo, i zašto govoriš o pukoj upotrebi grobnice kao da je u pitanju prirodno nalazište? Možda mi je minut ćutanja za pobijene Albance promakao, možda smo, ako nam nije do razgovora o žrtvama i krvnicima, mogli još malo da ćutimo, a ne da o grobnici govorimo kao o šećernoj tabli koju će Bramerc dobiti umesto čokoladnog Mladića, ili kao o bensedinu datom na recept, bez participacije, Srbadiji da ova podnese bolno i prebolno hapšenje Mladića, ako do policijskog podviga stoleća ikada i dođe.
Odlična učenica poletno objašnjava šta društvancetu pobedivšem Petog oktobra prelazi već u naviku, šta ulazi u njihov priručnik za isporučivanje sprskih vođa tuđinskom sudu, a šta u uputstvo za pravilnu i blagovremenu upotrebu mas. grobnica: „Ja podsećam da je slučaj hladnjače sa albanskim leševima u leto 2001. obelodanjen u okviru psihološke pripreme građana za izručenje Miloševića Hagu. Mislim da je ta taktika bila uspešna da je izgleda ušla u neki priručnik vlasti, ali meni se čini da to ostavlja utisak neke dešparatnosti vlasti, kada se dva dana pred dolazak Bramerca služimo time.”
Tako dakle: jedan Sloba jednako je sedamsto mrtvih Albanaca, jedan Mladić jednako dvesto pedeset Albanaca, jedan Sloba jednako je 2,8 Mladića. Ili: jedan zakopani Albanac jednako je 0,0014 Miloševića, 0,004 Mladića itd.
Bramerc dakako neće pobrkati pobijene, krišom zakopane pa zabetonirane i nadzidane Albance sa živim generalom koga nema pa nema, čak i kad bi otkriće grobnice video kao plod naše naprasne istinoljubivosti mogao bi nas gost još uvek upitati „da niste možda tražili Čičin grob?“
Da sam ja intervjuisao nekadašnju koleginicu iz „Vremena“ svakako bih je pitao, a pitam je evo i ovako: ovo što govoriš ne zvuči mi kao hvalospev vlastima – padaju u manirizam koji tebi nije promakao, a? Bi li volela da grobnice idu posle isporučenja? Da se sve otkriju, obznane i ispitaju nezavisno od izručenja našijenaca, ili bi ti da se ništa ne iskopava i da se nijedan Srbin više ne nađe pred haškim sudom?! Preinačiću pitanje: jesi li se sažalila na vlastodršce (koji svrgnuše Koštunicu, avaj!) što su toliko očajni da moraju otkopavati pobijene neprijatelje ne bi li donekle potkrepili i opravdali svoju buduću izdaju? Smatraš li da je njihov priručnik stručno napisan, da je svrsishodan, ili bi volela da priručnika nema?
Ako smo već zakopali žrtve jedne preko drugih neka im je večni pokoj ispod našeg parkinga i naših kancelarija! Jer, šta je poruka tvoje bespoštedne, pronicljive a s obzirom na netom obznanjenu raku unekoliko možda i bezdušne analize? Pali samo tako nisko da naše rodoljube predajemo dušmanima i stoga moramo da iskopavamo Albance za koje nas inače nimalo nije briga? Optužuješ li Tužilaštvo da manipuliše masovnom grobnicom, koja je za tebe svetinja, ili bi da im priručnik urekneš – da se sad već trivijalni redosled „najpre grobnica, pa isporuka heroja“ ne ponovi?
Peščanik.net, 15.05.2010.
