Uprkos tome što je predsednik Obama odbio neverovatni predlog republikanaca da se osumnjičeni za napade u Bostonu, američki državljanin, proglasi „neprijateljskim borcem“ i da mu se sudi pred vojnim sudom, ovo su i dalje vrlo nesigurna vremena za pravo, ustav i demokratiju u SAD.
Napad je bio užasan i ne može se ničim opravdati, ali društveni kontekst i selektivna percepcija terorizma jesu razlozi za zabrinutost. Pod terorizmom se u SAD najčešće podrazumeva nasilje motivisano islamom, po mogućnosti povezano sa inostranstvom. Teroristi su oni drugi kojima se odriče pravo na ljudskost, zbog čega su dozvoljene radikalne mere.
U Dalasu je 1. maja otvorena biblioteka George Walker Bush. Ova institucija će predstavljati vrednosti poput slobode, odgovornosti i saosećanja. „Nema apsolutno nikakvih razloga da se pravdam“ – izjavio je Buš u intervjuu USA Today početkom aprila – „Uradio sam ono što sam uradio. O meni će suditi istorija“. Na svečanom otvaranju biblioteke prisustvovali su Barak Obama i Bil Klinton. Izloženi su razni intrigantni eksponati, među kojima i jakna koju je Buš nosio 2003. prilikom posete američkim trupama u Bagdadu na Dan zahvalnosti. U Iraku se navodno vodio rat protiv terorizma, a posle vojne intervencije stotine hiljada Iračana i nekoliko hiljada Amerikanaca izgubilo je živote.
Državno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv Džokara i njegovog brata zbog „upotrebe oružja za masovno uništenje protiv fizičkih lica i imovine“. Prilikom napada u Bostonu troje ljudi je izgubilo život: osmogodišnji Martin Ričard, 29-ogodišnja menadžerka restorana Kristal Kempbel i 23-ogodišnja studentkinja Bostonskog univerziteta Lu Lingzi. Nešto kasnije braća su ubila i policajca Šon Koliera. O motivima za napad se i dalje žestoko spekuliše. Još uvek nema dovoljno podataka, osim da je porodica poreklom iz Čečenije, ili Dagestana, ili Kazahstana, kao i to da su muslimani.
Constitution Project, nestranačka komisija, koja se bavi poštovanjem američkog ustava, polovinom aprila na 500 strana predstavila je svoj izveštaj o tretmanu „pritvorenih“ u ratu protiv terorizma. Zaključak izveštaja glasi: „Bez sumnje je utvrđeno da su SAD sprovodile mučenja. To je bila velika greška.“ Političari obeju partija morali bi to da priznaju, ali reč mučenje je i dalje tabu za američke medije.
Članovi komisije su ljudi od ugleda, među njima su i bivši direktor FBI-a Vilijam Sešns, bivši šef DEA-a Ajza Hatčinson (inače veliki prijatelj NRA), bivši predsednik advokatske komore, a tu je još i general Klaudija Kenedi. Njihov izveštaj ostao je neprimećen tokom twitter oluje zbog napada u Bostonu.
Papa Franja je prošle nedelje izjavio saučešće stanovnicima malog mesta West u Teksasu. U eksploziji u fabrici za proizvodnju đubriva, dva dana posle napada u Bostonu, poginulo je 13 ljudi. Političari ovu katastrofu smatraju nesrećnim slučajem, neuporedivim sa terorističkim činom. Sa druge strane, Associated Press piše da je inspekcija za bezbednost uslova rada poslednji put posetila ovu fabriku davne 1985. godine. Inspektori su tada zabeležili „ozbiljne propuste“ pri odlaganju amonijaka, a kompanija je tada kažnjena sa 30 dolara. Kako je izračunao sindikatima blizak magazin In These Times, u SAD na 58.000 radnika dolazi jedan inspektor. Stoga ne treba da čudi što su nesreće i smrtni slučajevi na radnom mestu uobičajena pojava.
Međutim, ovo nije tema zbog koje se političari, ili pak stanovništvo, uzbuđuju. Od države građani očekuju da ih zaštiti od terorizma, pri čemu je sasvim jasno, da totalna bezbednost ne postoji i da je „terorizam“ na dnu liste potencijalnih opasnosti. Ali ko će to da prizna? Zbog navodne borbe protiv terorizma građani se odriču svojih prava, dok se država pretvara u čudovište koje muči, osniva Guantánamo i izriče neograničeno zadržavanje u pritvoru bez prava na suđenje.
U Bostonu smo imali prilike da vidimo pravu demonstraciju policijske sile. Vojni transporteri, helikopteri, snajperisti, 9000 policajaca i pripadnika nacionalne garde. Lockdown – zaključavanje grada i njegove okoline. To je bila jedna vrsta vanrednog stanja, pa i u glavama ljudi. „Više bezbednosti“, glasi argument kojim se dobija svaka rasprava, jer ko može sa sigurnošću da tvrdi da više policajaca i nadzornih kamera ne pomažu u borbi protiv terorizma? I ko sme da skupi hrabrost pa da izusti da je američkom društvu bolje sa manjom policijskom državom? Konzervativci su se ovih dana okomili čak i na FBI, jer su oni još pre dve godine proveravali braću Tsarnaev, ali nisu našli ništa inkriminišuće te su obustavili dalju istragu.
Posle napada u Bostonu ponovo možemo verno da zamislimo kako izgleda vanredno stanje u SAD. U njemu preko socijalnih mreža učestvuju i građani. „Domovina je bojno polje“, prokomentarisao je u Washington Postu republikanski senator Graham.
Konrad Ege, Der Freitag, 26.04.2013.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 08.05.2013.
