Pismo gradonačelnice Lampeduze
Ja sam nova gradonačelnica Lampeduze. Na ovu funkciju sam izabrana maja 2012, a već do novembra su mi predali 21 leš ljudi koji su se udavili u pokušaju da stignu na naše obale. To je nepodnošljivo i veoma bolno, za mene i naše ostrvo. Morali smo da zamolimo za pomoć drugih gradonačelnika ove provicije, da bismo dostojanstveno sahranili poslednjih 11 tela, jer više nije bilo mesta na našem groblju. Snaći ćemo se već nekako, iskopaćemo nove rake, ali pitam se koliko veliko treba da bude to groblje? Razjaruje me ravnodušnost epidemijskih razmera; uznemirava me ćutanje Evrope koja je upravo dobila Nobelovu nagradu za mir, a ćuti uprkos ovom masakru, jer ovde ljudi umiru kao da je rat.
Svakog dana sam sve više ubeđena da evropska imigraciona politika svesno pristaje na ove žrtve da bi zaustavila priliv imigranata. Možda sve to shvata kao način odvraćanja. Ali ako je put čamcima poslednji tračak nade ovih ljudi, onda je njihova smrt evropska sramota. Kada bi se Evropa ponašala kao da je reč o našim mrtvima, onda bih želela da za svakog utopljenika primim telegram sučešća. Kao da imaju belu kožu, kao da je reč o našem sinu koji se utopio za vreme raspusta.
Gradonačelnica Giusi Nicolini
Der Freitag, 11.01.2013.
Sa italijanskog preveo Pro Asyl
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 14.01.2013.
IZBEGLICE, MIGRANTI