Tužno je bilo u ponedeljak uveče gledati cvet srpskog naroda, omladinke i omladince, koji su do poslednjeg mesta ispunili tribine ružičaste televizije. Tužno, jer su bili mladi i lepi i, verujem, puni energije, a svedeni su na dekor, koji s vremena na vreme, kad se upali crveno svetlo u studiju, zapljeska rukama.
Očekivao sam da neko zamoli da se sa tim prekine i od debatne emisije ne pravi stranački miting, ali – iz razloga koje mogu razumeti – to se nije desilo.
Aleksandar Vučić je, pak, u tome očigledno uživao. On je prisustvo omladine hteo da iskoristi da pošalje još jednu, zapravo najvažniju, poruku građanima Srbije uoči izbora. I uspeo je. Ali – koju i kakvu poruku?
Najpre, naš „politički br. 1“ se u emisiji često direktno obraćao publici, govoreći im „deco“, iako to uopšte nisu bila deca, što je samo na prvi pogled izgledalo kao očinski prisan, roditeljsko-zaštitnički odnos, mada za tim nije bilo potrebe, a u stvari je bio potcenjivački, jer se prema odraslim ljudima odnosio kao prema ne(do)zrelim, infantilnim bićima, iako oni to nikako nisu.
Drugo, od mladih se, nekako „po difoltu“ što bi oni rekli, očekuje kritički stav, samostalnost, ambicija… a ne da budu botovi i zamorčići u nekim savremenim „Pavlovljevim eksperimentima“. Kako će oni sutra preuzeti ulogu graditelja zemlje i kreatora njene budućnosti, ako danas služe kao vizuelne i zvučne kulise za vođine nastupe.
Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika. Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.
Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika. Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.
