Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Fotografije čitalaca, Predrag Trokicić

Odavno je jasno da Vučić svoj identitet meša, tačnije postovećuje sa identitetom Srbije. Tako da bi i onaj čuveni francuski „Kralj Sunce“, Luj XIV, da se kojim slučajem vrati na ovaj svet imao šta da nauči od našeg premijera.

Lepo se to očitovalo, što bi rekla naša bivša braća Hrvati – gde baš od toliko nacija da se oni pored nas nasele – nakon ovog (ne)slavnog Vučićevog povratka iz Brisela. Nije se, hoćemo reći, predsednik Vlade Srbije, blago rečeno, iznervirao zato što je Hrvatska blokirala otvaranje Poglavlja 26 u pregovorima sa Evropskom unijom. Jer, nije Hrvatska time ni gazila ni zgazila Srbiju i njeno dostojanstvo.

Poznato je da se silom tuđe dostojanstvo i ne može pogaziti. Neko može biti poražen, ali time neće izgubiti dostojanstvo. Čak naprotiv. Uzmite, recimo, Ahila i Hektora. Siledžija, nasilnik samo pokazuje da sam nije dostojan onoga što je najvažnije – imena čovek.

Pa je tako Hrvatska – bez obzira što su neke njene primedbe opravdane – svojim postupkom samo okrnjila svoje dostojanstvo koje, između ostalog, čini i dobrosusedsko ponašanje. Ništa joj ne bi, u konkretnom slučaju, falilo da je dozvolila da se Poglavlje 26 otvori i da onda, ako Srbija ne ispuni standarde EU, ne dozvoli da ono, kako se to u žargonu kaže, bude zatvoreno. Nema potrebe ni za kakvim ucenjivanjem i nadmenim ponašanjem. Jer sve će to tako na kraju i biti rešeno.

Ali sve to Vučić kao iskusan političar zna. I nije se on zbog te „blokade“ tako naljutio na Hrvatsku i tako žestoko reagovao. Nešto je drugo ovde po sredi. Po svemu sudeći, naime, stvar je bila u tome što je Vučić namerio da se iz Brisela vrati trijumfalno, ovenčan sjajnim uspehom, kao veliki pobednik u još jednom okršaju sa Evropom.

A Hrvati su mu – dal’ slučajno, dal’ namerno, nije izvesno – taj trijumf pokvarili. I sad je on iz Brisela morao da se vrati podvijenog repa. A kako da se vrati podvijenog repa? I pošto on to ne može da podnese, morao je da napravi celu tu predstavu.

Ima, međutim, jedna stvar koju Vučić stvarno ne razume. Bar meni tako stvari izgledaju, više iz unutrašnje, nego spoljašnje perspektive. To su ustrojstvo, karakter i način funkcionisanja Evropske unije. Da to, naime, nije zajednica u kojoj vlada princip „jači – tlači“, nego ipak vladaju kakva-takva pravila i gde su prava manjih i slabijih (kako-tako, nije ni tu stvar „idealna“, tj. glas moćnijih se ipak, što je i prirodno, više čuje) zagarantovana. Tu demokratičnost, tu potrebu za (diplomatskim) ubeđivanjem, dijalogom i kompromisom, Vučić ipak ne može da razume. To se najbolje vidi iz njegovog ponašanja u Srbiji, tamo gde je on najveći i najjači. Tu je svako sredstvo protiv političkih konkurenata dozvoljeno, tu se neistomišljenici tretiraju kao narodni neprijatelji, a svaka kritička reč na račun Aleksandra Vučića kao napad na državu. Jednom rečju, načelo „država – to sam ja“ dovedeno je (gotovo) do savršenstva, tako da bi i čovek koji ga je izmislio, Kralj Sunce, Luj Veliki, mogao da mu pozavidi.

Peščanik.net, 15.12.2016.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Mijat Lakićević

Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.

Author: Mijat Lakićević

Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.