Dom za s uma sišavše
Prethodnih par nedelja obeležila je lavina loših vesti. Radnici ginu. Radnike povređuju. Radnici su žrtve trgovine ljudima. U Trajalu je poginulo dete. Niko (za sada) ne odgovara.
Prethodnih par nedelja obeležila je lavina loših vesti. Radnici ginu. Radnike povređuju. Radnici su žrtve trgovine ljudima. U Trajalu je poginulo dete. Niko (za sada) ne odgovara.
Prošlo je dve godine od kada je uhapšen uzbunjivač Aleksandar Obradović, koji je obavestio javnost o malverzacijama u Krušiku, čiji su glavni akteri ljudi bliski Vučićevom režimu.
21. juna konačno je smenjen generalni direktor Krušika Vladan Lukić, za čije se ime u široj javnosti vezuje dugogodišnja proizvodno-poslovna agonija te nekada ugledne oružarske kompanije.
Reč je o novom dokumentu Državne revizorske institucije nastalom posle nadzora sprovedenog nad poslovanjem Krušika, a u vezi sa odnosom između komitenta Krušika i komisionara GIM.
Kada će Vučić zajedno sa drugim kandidatima da odgovara na pitanja građana, kao što smo mogli da vidimo kada su se u Hrvatskoj pred predsedničku izbornu utakmicu na televiziji postrojili kandidati.
Konačno smo saznali status oca ministra policije u firmi GIM, koja posreduje u prodaji oružja iz Krušika. Branko Stefanović u ovoj kompaniji ima status pravnog savetnika – iako je ekonomista.
Osudio je NIN zbog one puške, a ironičnu parafrazu iste stvari u Danasu obrazložio tvitom koji zaslužuje da bude citiran: „Vikend izdanje Danasa… dno dna, iskeširano i pušteno s lanca“.
Diljem zemlje otpočelo je, i još traje, nadmetanje ko se najviše poplašio za predsednikov život, i ko je sve razumeo kud NIN cilja, tj. u koga ubilački i atentatorski nišani…
U Srbiji ubija Crna ruka, duboka država. Ne ubijaju opozicione novine ili stranke, o narodu da i ne govorimo. Primer: ubistvo Đinđića. Zaista, u pripremi su ne malu ulogu igrale novine duboke države.
Krušik će doći glave Vučiću. Tako tumačim uklonjenu naslovnu stranu NIN-a. Da li me to čini ubicom? Teško je reći: odgovor zavisi od toga kojoj se školi tumačenja čitalac već priklonio.
On se već 7 godina hvali kako će ga ubiti, pa su se ređali državni udari i skriveno oružje u Jajincima, ali ovoga puta mu je zaista upala kašika u med i odmah je zakazao veselu seansu na Pinku…
Poređenje izvorne naslovne strane NIN-a sa naslovnom stranom Politike za 29.11, na kojoj je udarni tekst „Aleksandar Vučić na nišanu“, jasno pokazuje razliku između novinarstva i spinovanja.
Ispade međunarodni problem naslovna strana NIN-a – fotografija Tanjuga iz 2017. na kojoj je predsedniku privukao pažnju veliki crni mitraljez – svideo mu se, vidi se po smešku.
NIN nema oružje, ono je u rukama vlasti, ministra policije, njegovog oca, kriminalaca i krijumčara, onih dakle koji istinski ugrožavaju bezbednost predsednika, ako bi prestao da im ugađa.
Zar su čoveka čije srce nije ni zatitralo od teških razgovora o kojima nam se poveravao niti od emocija koje nam je pokazivao – slomili jedan novinar, jedan telefon i jedan dokument?
Dakle, ne samo stvarno, nego i pravno, Aleksandar Obradović jeste uzbunjivač.
Sramota me je da gledam evropske pregovarače kako ulaze u Skupštinu Srbije da bi sa našim vlastima vodili dijalog o izbornim uslovima, a da ne traže slobodu za Aleksandra Obradovića.
Otići će u inostranstvo na poligraf. Sve što bude rekao biće istina i ništa osim nje, atestirana na pouzdanom mestu, bez uplitanja podređenih policajaca, nezavisnih medija i slobodnih ljudi.
Postoji ekipa koja radi u Vučićevom kabinetu u kojoj je on glavni mastermind, a tu je i specijalni službenik za progon nepodobnih pojedinaca…
Indikativna je pažnja koju je vlast posvetila spaljivanju Vesićeve knjige. To nas podseća na bizarnu vest o spaljivanju knjige jedne zvezde sličnog formata: Kije Kockar, fabulozne ličnosti iz rijaliti šoa.
Očarani narod pojurio je za Vesić Goranom, uz prigodnu glagolsku galamu namenjenu nedostižnim zvezdama. Ipak je to znameniti pisac, član partije, i masa je poludela i pojurila za njim.
Status uzbunjivača iz Krušika se ispostavio kao upitan sa stanovišta domaćeg zakona. To je jedva dočekao predsednik Srbije i zadovoljno zaključio da Obradović nije uzbunjivač.
Kada je gradonačelnik umesto gradonačelnika ukoričio svoja sabrana dela, žitelji Beograda su sabrali njegova nedela i uputili mu javnu kritiku. Neknjiževnu ali sasvim ljudsku.
Optužba za odavanje poslovne tajne ne stoji, jer bi istragom nelegalnih poslova Krušik bio zaštićen. Jedini kojima škodi objavljivanje podataka o trgovini oružjem su ministar Stefanović i njegov otac.