Povodom 21. godišnjice zločina i Dana sećanja na žrtve Vukovara, aktivisti i aktivistkinje Inicijative mladih za ljudska prava (Inicijativa) su 19. novembra hrvatskoj ambasadi u Beogradu predali venac za stradale.

Tokom tromesečnog napada JNA, paravojnih formacija i jedinica teritorijalne odbrane na Vukovar, poginulo je više od 1.000 civila. Ranjeno je više od 2.500 ljudi, a oko 5.000 ljudi je odvedeno u zatvore i logore u Srbiji. Grad je u granatiranju razoren – uništeno je tri četvrtine objekata u Vukovaru, uključujući škole, bolnice, crkve, javne ustanove.

Građani Vukovara su 87 dana granatiranja proveli krijući se u podrumima i skloništima. Nakon pada grada, 18. novembra 1991, komanda JNA je dobrovoljcima i pripadnicima teritorijalne odbrane predala više od 200 zarobljenika i civila hrvatske nacionalnosti iz vukovarske bolnice. Oni su odvedeni na poljoprivredno dobro Ovčara, gde su streljane najmanje 193 osobe.

Postupak za granatiranje grada nikad nije pokrenut, niti je ispitana odgovornost vojnog vrha SFRJ i Srbije. Nisu pokrenuti ni postupci u vezi sa logorima KPZ Sremska Mitrovica, Stajićevo i Begejci, kroz koje je prošlo oko 5.000 hrvatskih civila.

Razaranje Vukovara i zatvaranje civila u logore u Srbiji deo su optužnice protiv Slobodana Miloševića, koji je preminuo u pritvorskoj jedinici MKSJ-a.

Za zločin na Ovčari u Haškom tribunalu osuđeni su oficiri JNA Mile Mrkšić i Veselin Šljivančanin u predmetu “Vukovarska bolnica”, dok je Miroslav Radić oslobođen optužbi.

Pred Većem za ratne zločine u Beogradu, pravnosnažno je osuđeno 15 okrivljenih u slučaju “Ovčara”, na ukupno 207 godina zatvora, dok je pet lica oslobođeno optužbi.

 
Inicijativa mladih za ljudska prava, 19.11.2012.

Peščanik.net, 19.11.2012.