Dosadašnje delovanje državnih organa povodom slučaja „Nadstrešnica“ ostavlja utisak da se razjašnjenje slučaja i pomak u istrazi postiže tek posle većeg pritiska javnosti i da se bez adekvatne reakcije toleriše kršenje odredaba Ustava i zakona od strane najviših predstavnika izvršno-političke vlasti.
Na drugoj strani, studenti su već mesec dana u blokadi svojih fakulteta. Zahtevaju pravdu i odgovornost povodom stradanja 15 ljudi od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, ali i povratak otetih institucija. Jasno su poručili predsedniku Republike Aleksandru Vučiću povodom njegove izjave da su njihovi zahtevi ispunjeni, da on nije nadležan, a ni poželjan sagovornik. U sredu su bili ispred Vrhovnog javnog tužilaštva da bi Zagorku Dolovac podsetili da njihovi zahtevi nisu ispunjeni.
Ponašajući se u svom maniru, suprotno Ustavu i zakonima, kao šef i portparol celokupne vlasti sa visokim rejtingom popularnosti, predsednik Srbije je pod pritiskom protesta, blokada i zahteva studenata, pokušao da napravi taktički preokret u svoju korist. Povodom prvog studentskog zahteva (objavljivanje dokumenata o rekonstrukciji ŽS u Novom Sadu) inicirao je objavljivanje 195 odabranih dokumenata Ministarstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu. Time je, možda nehotice, postupak istrage u ovom slučaju učinio – javnim.
Simptomatično je kako je premijer Vučević objasnio ovaj čin: „Tužilaštvo je ćutalo i predsednik države kaže okej, dostavite mi ugovore, jer se rade u više primeraka. Onda je Vlada donela zaključak da se to stavi na sajt“, uz napomenu da se predsednik obratio Vladi. Ovakva postupanja najviših funkcionera izvršne vlasti predstavljaju novo kršenje ustavnih načela o vladavini prava i podeli vlasti. Istovremeno, ova pitanja su postala predmet rasprave u kojoj se objavljuje najrazličitija dokumentacija i javno izjašnjavaju ne samo upućeni pojedinci, nego i mnoge strukovne organizacije.
Tako je utvrđeno da objavljena dokumentacija Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nije potpuna. Ona obuhvata samo dokumenta „koja im stoje na raspolaganju, a tiču se mogućeg izvršenja krivičnog dela“. Inženjer Đajić, pojedini javnih tužioci, sudije i profesori prava, ali i eksperti za korupciju iz NVO, javno iznose i argumentuju činjenice. Iz njih proizlazi da je pravna kvalifikacija krivičnih dela za koja se vodi istraga – teško delo protiv opšte sigurnost u vezi sa izazivanjem opšte opasnosti – i u vezi i sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova, koja podrazumeva nehat za kvalifikovanu posledicu, što je verovatno osnovna matrica jedne linije odgovornosti. Istovremeno, ona je kao jedina za ovaj složeni slučaj, preuska.
Mnogi naglašavaju da bi se u vezi ovog slučaja morali ispitati tokovi novca i moći. Treba sprovesti finansijsku i istragu angažovanja podizvođača od strane glavnog izvođača radova, a koji je sproveden bez tendera i uz uslov da 46% radova izvode domaće firme. Samo tako možemo dobiti celovit odgovor na pitanje kako i zašto su ovi radovi, koji su od strane Saobraćajnog instituta CIP 2020/21. procenjivani na oko 3-3,3 miliona evra, u međuvremenu porasli za pet puta i iznosili oko 16 miliona evra.
Građevinski fakultet u Beogradu je 19. decembra objavio preliminarnu analizu objavljene dokumentacije i zaključio da nedostaje najmanje pet kategorija dokumenata koji se smatraju ključnim. Nema projektne dokumentacije koja podrazumeva idejno rešenje, projekat za građevinsku dozvolu, projekat za izvođenje i projekat izvedenog objekta. Zatim, nedostaje ugovorna dokumentacija koja podrazumeva sve ugovore i anekse ugovora sa podizvođačima, ali i gradilišna dokumentacija u koju spadaju građevinski dnevnici svih struka, građevinska knjiga, knjiga inspekcije, atestno tehnička dokumentacija, geodetski snimak fasadne podkonstrukcije, izjave o završetku temelja i završetku objekta u konstruktivnom smislu.
Takođe je trebalo da bude objavljena dokumentacija iz nadležnosti investitora i Republičke građevinske inspekcije. Udruženje arhitekata Srbije ističe da je dostupan jedino „Projekat arhitekture“ kao deo Idejnog projekta, što je nedovoljno imajući u vidu ishodovane uslove i dozvole, kao i nivo izvedenih radova na rekonstrukciji, dogradnji i adaptaciji koji bi trebalo da budu dostupni za javni uvid na sajtu nadležnog Ministarstva.
Odmah nakon što su objavljeni navedeni stručni nalazi, „Infrastruktura železnice Srbije“ je na svom sajtu objavila 376 dodatnih dokumenata povodom izgradnje brze pruge Novi Sad-Subotica, u vezi sa padom nadstrešnice na ŽS Novi Sad, uz saopštenje da će kontinuirano na svom sajtu objavljivati dokumente.
Zainteresovana javnost nema informaciju i garancije da su navedeni dokazi i činjenice uključeni u istragu. Nadležno VJT u Novom Sadu nas je ranije kroz nekoliko rutinskih saopštenja obavestilo da se istraga sprovodi nekakvim od početka planiranim i uobičajenim tokom i da se ne planira ništa drugo. Prema dostupnim informacijama uporno se pokušava izbeći istraga tokova novca i moći koju bi mogli sprovesti za to specijalizovani tužilački i policijski organi.
Istovremeno, razloga za drugačiju, adekvatniju reakciju javnog tužilaštva je bilo napretek. Između ostalog, mediji su izvestili da je osumnjičena v.d. direktorka „Infrastrukture železnice Srbije“ Tanasković izjavila na saslušanju da joj je ministar Vesić rekao da je uslov za njeno postavljenje da on vodi projekat Glavne železničke stanice u Novom Sadu i da se o tome dogovorio sa Vučićem. Ova izjava potkrepljuje sumnju da svi odgovorni za nesporne građevinske, a verovatno i finansijske malverzacije, koje su doprinele padu nadstrešnice, i po koruptivnoj i po osnovi zloupotrebe službenog položaja (na primer izvođači radova ili oni koji su doprineli ranijem otvaranju objekta), nisu identifikovani, ispitani i nisu pod istragom.
Takođe, nema odgovarajućih reakcija na brojna ukazivanja struke da pojedini pripadnici BIA i MUP-a, u ovako delikatnim okolnostima, krše zakon i to, s jedne strane – nedovoljnim doprinosom u pogledu osnovnog predmeta istrage, a s druge nesrazmernom ekspeditivnošću, uz česta prekoračenja i zloupotrebe ovlašćenja službenih lica prema učesnicima protesta.
Mere pritvora, ne samo u slučaju Vesić, određuju se i ukidaju nakon što to najave visoki politički zvaničnici. U donošenju pojedinih, sa aspekta sudske prakse neuobičajenih i spornih odluka, kojim se kroz odlučivanje o meri pritvora prejudicira postojanje osnovane sumnje, učestvuju i pojedina sudska veća. Te pojave ukazuju na potencijalno nedopustivo kršenje nezavisnosti sudske grane vlasti i ljudskih prava, nezabeležene od ukidanja jednopartijskog sistema. Sa druge strane, činjenica da je posle 30 dana VJT u Novom Sadu predložilo produženje mere pritvora i kućnog pritvora svim licima iz Naredbe o sprovođenju istrage, osim exministru Vesiću, a sud to potvrdio (vesti o tome nema na sajtovima ovih organa), nagoveštava da se u odnosu na početnu istragu ništa bitno nije promenilo. Verovatno i neće do podizanja Optužnice, koja se prema nezvaničnim informacijama rutinski priprema.
Javno tužilaštvo (svaka čast pojedincima) ostavlja utisak da kao celina, u odnosu na delikatnost slučaja povezanog sa državom, ali i slučajeve građana koji se kroz različite oblike građanskog otpora i neposlušnosti bore za ostvarivanje pravde i odgovornosti, nije na visini zadatka. Ono kao da se nije dovoljno osvestilo, ne daje informacije i ne gradi poverenje da u ovom predmetu i svemu oko njega postupa zaista samostalno, profesionalno i efikasno. Tužilaštvo i dalje nema volje da organizuje makar jednu konferenciju za medije. Vrh javnotužilačke organizacije, kao i vrh političke vlasti, kao da živi u podeljenom, paralelnom svetu.
U državi u kojoj je u blokadi i zakonodavna vlast, između ostalog zbog sukoba i tuče između poslanika, ne postoje uslovi da se za slučaj „Nadstrešnica“ oformi Anketni odbor. Međutim, u datim okolnostima, kada se postiglo da Vlada, nadležno Ministarstvo i investitor radova, objavljuju dokumente o ovom slučaju, zainteresovani građani, pre svega eksperti iz pojedinih oblasti, trebalo bi da povodom ovog slučaja oforme – Anketnu komisiju. Ona bi delovala slično Anketnom odboru. Sabirala bi i sagledavala sve sistemske aspekte slučaja i u tu svrhu prikupljala i analizirala dokumentaciju iz pojedinih stručnih oblasti. Svoje nalaze i zaključke koji bi bili preliminarni, ažurno bi saopštavala javnosti, uz stručna objašnjenja. Ovo telo bi se klonilo bilo kakvog neprimerenog uticaja ili pritiska na redovni postupak istrage koju vodi tužilaštvo i bilo oslonac javnosti da se odvoji bitno od manje bitnog i da se do kraja istrage, a i celog postupka, ne naprave greške koje posle ne bi bilo moguće ispraviti (npr. niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je postupak pravnosnažno obustavljen, dakle i naredbom o obustavljanju istrage). Anketna komisija bi delovala isključivo autoritetom struke, snagom znanja, iskustva i iznošenja dokaza i činjenica pred sudom javnosti i na svetlosti dana.
Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji i član CEPRIS-a.
Peščanik.net, 26.12.2024.
NADSTREŠNICA