Da ne beše naše Sneže ne bih ni znao da se pod kapom nebeskom Saveta Evrope primio i da baš lepo napreduje Direktorat za demokratiju, e, Direktoratu se primiče vakat da dobije generalnog direktora, i kako su putevi birokratije nedokučivi ljudskom umu, ili barem mom umu, izbor je pao na našu ministarku omladine i sporta Snežanu Samardžić Marković. Koja nije imala srca da sebe uskrati Evropskoj uniji te je smesta javila svome šefu Cvetković Mirku da usled odlaska na drugu, još odgovorniju i još ugledniju dužnost, mora mu se zahvaliti na nezaboravnim danima u Vladi Srbije, no more conference calls, nasmejala se premijeru preko skajpa, izvestila je i svog partijskog šefa g. Mlađu („Pozdravi mi puno i čuvaj sve naše regione“), omladini je ostavila amanet da se neodustajno bavi sportom, ako je moguće vrhunskim, koji će našu državu proslaviti još više, usled čega će i naša nova ministarka sporta, po svoj prilici Kalanović Verochka, pravo iz ministarstva biti prekomandovana na čelo nekog izuzetno visokog komesarijata za sirotinju, gde će i ona imati barem trinaest hiljada evra mesečno!
&
„Ovo je priličan korak za mene, ali je ogroman za Srbiju, za njen sport, za njenu omladinu, za njene regione, bez kojih nema ni napredne Srbije, ni medalja! Ovo je priznanje i meni, i Srbiji, i zlatnim sportistima, i regionima koji tek treba da se pozlate pod visokim pokroviteljstvom G17“ – tako je, ako sam dobro zapamtio, na oproštajnom prijemu u „Ziri“ zborila buduća generalna direktorka Generalnog Direktorata za generalnu demokratiju koje nikad dosta.
&
Voliš svoj sektor, voliš sportiste, vrhunske vrhunski, ostale koliko zaslužuju, posle osvojenog Dejvis kupa predložiš da se sve što imamo u budžetu razdeli teniserima i njihovom rukovodstvu, te da se od Međunarodnog monetarnog fonda uzme i kredit radi što autentičnijeg i što potpunijeg iskazivanja očaranosti sportistima, pojavljuješ se u trenerci i gde treba i gde ne treba, voliš omladinu, ali i one koje mladi vole, na Košutnjaku pinkijevski šetaš pored Zdravka Čolića, blistaš od sreće i blagodarnosti što te je G17 približio idolu kome samo što se ne obisneš oko njegovog zvonkog grla, ali sve to razvijeni svet prati, motri kapital na talente u nerazvijenim državama, Evropi su potrebni kadrovi puni poleta, ko zna koliko je ličnosti bilo u širem izboru za generalnog direktora Direktorata, ali se blagoslov kao magnetna kazaljka ka severu neminovno okretao ka našoj ministarki: okači, draga, onu srebrnastu trenerku za izlaske o klin, neka stoji u kabinetu kao trajni spomen na vremia zolotoe, i spremi se za novu dužnost koju zaista nije lako ni zamisliti. Direktor poljoprivrednog kombinata, upravitelj škole, iguman, upravnik KPZ, nastojnica internata, sve se to već nekome dešavalo i ponešto se o tome zna, ama je ovo nešto mnogo šire, dublje i uzvišenije: generalna direktorka Direktorata za demokratiju? Da nije to neki evropski RU ili NU, gde uveče odrasli mogu da pohađaju kurs o demokratskim procedurama, o tekovinama demokratije i o njenoj budućnosti u regionima?!
&
Bilo kako bilo, Sneki bože zdravlja odlazi, tamo će primati oko trinaest hiljada evra, jedanaest hiljada i valjda tristo evra plata, plus deset posto za život odvojen od regiona i od Cvetković Mirka sa kojim je ionako divanila jedino telefonom. I sad ja pitam: zašto ne može država Srbija da reketira svoju preplaćenu službenicu? Da joj kaže: slušaj, draga, upala ti je kašika u med, a bez ikakove tvoje zasluge, nađi jedan skroman stan, ne treba nam nova Tomićka, budi štedljiva, deset hiljada ćeš slati u budžet Srbije, pa nama se ovde ljudi smrzavaju i gladuju, a ti treba da svakog meseca dobiješ po jednu novu opel-astru od ne znam ti koliko kubika i sa alu-felnama. Ne može tako! Kako direktori svi svojim partijama, dobročiniteljima i tvorcima njihovog boljeg života, svakog meseca uplaćuju po deset ili dvadeset procenata i nije na pomolu nikakav direktorski ustanak ni oružana buna!
– Pa ne otkidam ja to našim ljudima i našim regionima od usta, reći će Snežana, to plaća Evropska unija, šta je koga u Srbiji briga da li tamo radim za šest ili za dvadeset hiljada evra?!
Mene jeste briga! Politička elita Evropske unije privilegovana je kao nekada članovi Centralnog komiteta SKJ ili Prezidijuma SSSR, tako dembelišu i glavešine Ujedinjenih nacija, čuo sam da po Beču pazare u posebnim prodavnicama, sa specijalnim popustom, kao da su socijalni slučajevi, sve su to nekakvi traljavo zamaskirani socijalizmi, gde oni koji brinu o dobrobiti većine raspolažu silnim fondovima, tolikim da brk može omastiti i neko ni kriv ni dužan, kao naša ministarka. Naravno da je sve to po propisu i naravno da je to samo još jedna nelepost’: ima nas koji bismo se prihvatili posla za manju platu, ali nema konkursa, a pripadnici olimpijskog plemena nabacuju sinekure jedni drugima, i sa tim platnim razredima ne škrtare nimalo.
&
Unija nema para da pruži azil sirotinji nego pridošlice deportuje kao bele lale, jedni se dave u Sredozemnom moru, ne dobace ni do lučke kapetanije koja bi ih po službenoj dužnosti odmah uzaptila, drugi nekako stignu na željeno kopno gde u blagostanju živi porodica evropskih naroda, sa potkresanom živom ogradom te pendžerima okićenim i osvetljenim za Božić, ali se porodica na nezvane goste odmah iskrlješti: „Vi ste lažni azilanti, kako vas samo nije sramota da obmanjujete naše prečisto činovništvo, tobože ste politički proganjani u vašim državama, a naprosto ste siromašni, neobrazovani i nezaposleni!“
Tako Evropska unija, otresito i domaćinski, čita bukvice očajnim ljudima, a onda Snežani Samardžić za godinu dana izbroji sto pedeset hiljada evra! E, pa ako za Evropu, podignutu umnogome na potcenjenom radu proletarijata, taj novac nije ništa, za Srbiju bi morao da bude, ja sam za to da Sneki bude reketirana – ako nemamo zakonski akt koji bi to pokrio, pristajem da besplatno sročim član, preambula je, evo, još malo pa gotova.
Peščanik.net, 10.02.2012.
