Provela sam veče uz sveće i suze sa dragom prijateljicom koja je upravo saznala da je među masakriranima u Izraelu i bliski član njene porodice. Neću imenovati kibuc da bih zaštitila njenu privatnost, ali da, to je nedvosmisleno bio masakr.
Pokušale smo da objasnimo svojoj deci ubistvo člana porodice – civila, roditelja dvoje dece. Trudile smo se da to uradimo tako da se njihova mlada srca ne ispune strahom i mržnjom prema ljudima koji su počinili zločin. Nije lako, ali je moguće. Za nas odrasle je teža činjenica da neki od naših navodnih drugova sa levice nastavljaju da umanjuju masakre nad izraelskim civilima, dok ih neki čak i slave, kao da to dokazuje njihov žestoki anticionizam.
Zapravo, takvi izrazi bezdušnosti idu naruku militantnom cionizmu, budući da podržavaju i potvrđuju njegovu suštinu i uverenje kojim se rukovodi: da nejevrejski svet mrzi Jevreje i da će ih uvek mrzeti – evo, pogledajte, čak i osetljiva levica pravda naše ubice i misli da su jevrejska deca i starice zaslužili smrt samo zato što žive u Izraelu.
Za cionističke vernike (ja nisam jedna od njih), mržnja prema Jevrejima je suštinski razlog zašto Izrael mora da postoji kao tvrđava sa nuklearnim oružjem. U okviru tog pogleda na svet, antisemitizam se prikazuje kao iskonska sila koja se ne može oslabiti niti joj se može suprotstaviti. Svet će nam uvek okretati leđa kad nam je potrebna pomoć, uverava nas cionizam, baš kao i za vreme Holokausta, zbog čega se nasilje predstavlja kao jedini zamislivi odgovor na svaku pretnju.
Aktuelni poduhvat izraelske države u ubilačkom sravnjivanju Gaze predstavlja najnoviju, neopisivo stravičnu manifestaciju ove ideologije, a biće toga još u narednim danima. Odgovornost za ova krivična dela kolektivnog kažnjavanja snose isključivo njihovi izvršioci i oni koji ih finansijski i vojno podržavaju iz inostranstva. Ali svi moramo da smislimo kako to da zaustavimo.
Kako, dakle, da se suprotstavimo toj nasilnoj ideologiji? Pre svega, možemo da razumemo da kada ljudi, koji tvrde da su antirasisti i antifašisti, slave ubistva izraelskih Jevreja u njihovim domovima, veliki broj Jevreja to doživljava kao antisemitizam. A antisemitizam (osim što je mržnja) hrani militantni cionizam.
Šta bi moglo da umanji njegovu snagu, da mu oduzme nešto od tog pogona? Istinska solidarnost. Humanizam koji ujedinjuje ljude nadilazeći etničke i verske granice. Žestoko protivljenje svakoj vrsti mržnje zasnovane na identitetu, uključujući antisemitizam. Međunarodna levica ukorenjena u vrednostima koje su svaki put na strani deteta, a ne oružja, bez obzira na to čije je oružje a čije je dete. Levica koja je nepokolebljivo moralno dosledna i koja tu doslednost ne meša sa moralnim izjednačavanjem okupatora i okupiranog. Ljubav.
Svakako vredi pokušati. U ovim teškim vremenima, volela bih da budem deo takve levice.
The Guardian, 11.10.2023.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 12.10.2023.
Srodni linkovi:
Yascha Mounk – Zašto je levica zaćutala pred Hamasom
Helen Lewis – Hamasov test za progresivnu levicu
IZRAEL / PALESTINA