Foto: newsvo.ru

Foto: newsvo.ru

Sećate li se glavnog reklamnog slogana lidera LDPR, oglašavanog kao preludijum šaradi održanoj 18.03.2018, događaju u narodu poznatijem pod imenom izbor predsednika Ruske Federacije? Svirepo odmeravajući sverusko televizijsko gledalište, Žirinovski je pretećim glasom poručivao: „Zajedno! Učinimo zajedno taj snažni prodor napred!“

Šarada je uspešno završena i Žirinovski svojim „snažnim prodorima napred“ više ne preti televizijskim gledaocima, već ih kao i do sada zabavlja samo „tenkovima koje šalje na Evropu“, „bombama koje baca na SAD“ i ostalim obećanjima koja umeju i te kako da raduju naš prosečni auditorijum. No zato je tu „erektivnu retoriku“ sada preuzeo Putin. Žirinovski je pretio „snažnim prodorom napred“, a Putin sada, malo-malo pa govori o nekakvom „proboju“. Tobože, „proboj“ je neophodan jer bez njega nam sledi zaostajanje.

U poslednje vreme, uz reč „proboj“ Putin često lepi i reč „digitalizacija“. Budući da nije znao šta ova reč znači, on se prema njoj ranije odnosio veoma obazrivo. A onda je tu reč jednom liznuo, probao njen ukus, oprezno je izgovorio i shvativši da se ništa naročito nije desilo, odmah posle „proboja“ on tu „digitalizaciju“ sada redovno koristi.

Ali osnovni smisao te reči Putin očigledno nije do kraja razumeo. Jer da jeste, on sigurno ne bi dozvolio svom Žarovu1 da kao sumanut jurca po ruskoj internet mreži i da, loveći Durova i pokušavajući da ubije njegov Telegram, kamenom sekirom udara po ruskoj onlajn prodajnoj mreži, po IP adresama svih važnih pretraživača i po najmasovnijim društvenim mrežama ruskih korisnika, uništavajući tako dobar deo njene infrastrukture.

A primeri jedino realno mogućeg „proboja“ u današnjoj Putinovoj Rusiji, lako se mogu videti u unutrašnjosti. Navešću samo jedan, vrlo ilustrativan. Pre par dana je reonska administracija Velikog Ustjuga raspisala licitaciju za projektovanje i izradu „ispiraonica“ koje će biti postavljene na obalama reke Suhone. U dokumentaciji je navedena i početna cena ugovora u iznosu od 210 hiljada rubalja.

Ne znam da li svi čitaoci znaju šta je to „ispiraonica“. Ja recimo, do raspisivanja ove licitacije nisam znao. To je daščani pod montiran na širokim plovcima, nešto kao kratki ponton privezan za obalu reke sa kojeg se može prati veš ne ulazeći u vodu. I budući da se Veliki Ustjug nalazi u Vologodskoj oblasti, to jest na severu Rusije, geografskom području gde se stajanje do kolena u vodi duže od par minuta teško može nazvati zadovoljstvom, ovaj poduhvat lokalne administracije predstavlja veličanstveni čin humanizma i milosrđa.

Ne dovodeći nijednog trenutka u sumnju čovekoljublje velikoustjuške administracije, kao ni genijalnost budućeg osvajača tendera za projektovanje i izradu ovog čuda savremene ruske inženjerije, meni se ipak nameću dva prosta pitanja. Prvo, kako to da narodima tog takozvanog civilizovanog zapadnog sveta nije palo na pamet da se i oni okoriste blagodetima ovog genijalnog izuma? Zašto se ništa slično tim „ispiraonicama“ nije već pojavilo na obalama Sene, Rajne ili neke tamo reke čudnog imena Potomak? I drugo, zašto stanovnici Velikog Ustjuga svoj problem prljavog veša ne rešavaju starim, već prilično davno oprobanim načinom pranja veša u vešmašini?

U čemu je problem? Pa, problem je u tome što stanovnici Velikog Ustjuga nemaju vodovod. To je razlog zašto su oni prinuđeni da svoj veš, baš kao i njihovi daleki preci, peru i ispiraju na reci koja od pamtiveka protiče njihovim krajem.

Danas u Rusiji, trećina stambenih kuća i stanova nema vodovod i kanalizaciju. I to je takozvani srednjestatistički pokazatelj. Jer kada se uporede statistički podaci koji se odnose na dve prestonice i regione, raskorak je zapanjujući. U Sankt Peterburgu ima 95 odsto komunalno obezbeđenih stambenih objekata, u Moskvi 93,5 odsto, na Altaju samo 14,8 odsto, u republici Tiva 27,6 odsto, a u Burjatiji 32,8 odsto. U vologodskoj oblasti, gde se pomenuti Veliki Ustjug nalazi, ovaj procenat iznosi 35,2 odsto. I zato su znatnoj većini stanovništva ovog grada „ispiraonice“ bukvalno neophodne.

Putin jako voli da se sreće s naučnicima i da s njima vodi lake razgovore o nauci. Prilikom jednog ovakvog susreta, neki naučnik je nedavno izgovorio reč „singularnost“. Putinu se reč svidela, nekoliko puta ju je ponovio, a onda rekao da će od sada i on tu reč rado koristiti. Najverovatnije odmah posle reči „proboj“ i „digitalizacija“. Ostalo je nejasno koje bi mesto u tom nizu trebalo da zauzme „ispiraonica“, reč koja je po svemu sudeći značajnom broju stanovnika Rusije mnogo aktuelnija od onih koje je zavoleo Putin.

Poslovica kaže: „Skrati korak – pocepaćeš pantalone“. Ali naš problem nije u koracima. Naš problem je u mnogobrojnim raskoracima iz kojih je današnja Rusija tako nakaradno sastavljena. Raskorak između bogatih i siromašnih, raskorak u interesima vlasti i stanovništva, vrednosni nesklad što za posledicu ima raskorak putinske vlasti s ostalim civilizovanim svetom i na kraju nedostižni raskorak u životnim uslovima administrativnih centara i regiona. I zato, kad god Putin izgovori „proboj“ – aludirajući (valjda) na nekakav nagli korak napred – ja čujem samo reski zvuk pocepanih pantalona.

Kasparov.ru, 30.04.2018.

Preveo s ruskog Haim Moreno

Peščanik.net, 07.05.2018.

________________

  1. Aleksandar Aleksandrovič Žarov, glava Federalne službe za kontrolu i nadzor informativnih tehnologija i sredstava masovnih informacija (Роскомнадзор). Danas najveća glavobolja ove službe je da blokira rad Telegrama, izuzetno popularnog kompjuterskog programa za komunikaciju putem interneta čiji je pronalazač i vlasnik Pavel Durov. Budući da im to iz prostih tehničkih razloga nikako ne polazi za rukom, oni ruše sve pred sobom razarajući pri tom čitavu infrastrukturu ruskog interneta.