• A A A
  • |
     

    Koliko nam znače Grci?

    | 13/02/2012

     
    Rezultati ankete sprovedene među nemačkim intelektualcima, političarima i preduzetnicima.


    Bez dna

    Reiner Brüderle, šef FDP-a u Bundestagu

    U Grčkoj je nekada davno u jednom buretu živeo Diogen, a da li je to bure imalo dno ili ne istorija nam ne kazuje. Niko ne želi da Grci žive u buretu bez dna. Niko ne želi da EU neprekidno sipa novac u ovo bure. Grčka mora strukturno da se promeni. Danas ona izgleda kao zemlje u tranziciji posle pada istočnog bloka, a Nemačka i druge zemlje kao što je Poljska mogu da pomognu njen oporavak. Trebalo bi obratiti pažnju na naša iskustva sa agencijom za privatizaciju ili na iskustva koja smo imali prilikom privatizacije pošte i telekoma. Ali ne treba previše zatezati stvari. Ako u Grčkoj nestane spremnost za prihvatanje predloženih mera, to neće biti od koristi ni Grčkoj ni Evropi. Zamislite samo da našu finansijsku politiku određuju EU ili MMF, istovremeno smanjujući plate, penzije i ostale državne usluge. Grčka je suverena država. To i pored opravdane kritike moramo poštovati.


    Besane noći

    Dunja Hayali, TV voditeljka

    To je posvećeno mnogo tekstova u novinama, minuta na televiziji, dnevnih sastanaka, noćnih pregovora, besanih noći, oteklih podočnjaka i puno, puno milijardi. Pitanje je međutim: Šta Grčka znači Grcima? Na kraju će samo to biti važno.


    Jedinstvo nas čini jačima

    Wolfgang Schäuble, CDU, ministar finansija

    Ne radi se o tome koliko nam znači Grčka, već pre svega o tome koliko nam znači zajednička Evropa, naši zajednički standardi i zajednička valuta, i šta želimo i možemo da uradimo na unapređenju jedinstva Evrope, jačanju naših standarda i valute.

    Živimo u globalizovanom i povezanom svetu u kome novac u ogromnim količinama kruži svetom, tako da na nas utiču događaji i iz najudaljenijih kutaka sveta. Samo u ujedinjenoj Evropi, u najvećem svetskom ekonomskom regionu, imamo šansu da se dokažemo na svetskom tržistu. U konkurenciji nacionalnih tržišta možemo kao Evropljani biti konkurentni i potvrditi naše ideale i vrednosti. Zajednička valuta je pri tome suštinski važan stub ovog uspeha. Stoga je svaka investicija u evro investicija u naše blagostanje i budućnost.

    Naša pomoć kupuje vreme ugroženim zemljama kao što je Grčka da same sebi pomognu. Naša pomoć, međutim, ne oslobađa zemlje evro zone obaveze da usvoje neophodne mere da bi podigle svoju konkurentnost i da bi se uhvatile u koštac sa suštinskim problemima prezaduženosti države. S tim ruku pod ruku idu žestoki unutarpolitički sukobi i bolni rezovi i neophodno je prevazići velike otpore. I na tome naš sistem mora da se dokaže – postići velike promene demokratskim putem. U svakom slučaju – kao i u životu – ne postoje jednostavna, brza i laka rešenja preko noći. Dugo nismo reagovali protiv negativnih pojava u privrednom razvoju. Time se krug zatvara, a sve ovo važi i za kolevku demokratije, Grčku.

    Namačka pokušava svim silama da Grčkoj i ostalim državama olakša ovaj zadatak. Međutim, Grčka i ostale zemlje moraju pokazati političku volju za neophodne reforme.


    Omlet egzistencija

    Ulrich Beck, sociolog

    Mnogi Nemci ne shvataju stanje stvari. Oni ne prepoznaju šta je u stvari Evropa. Evropa se trenutno nalazi, da upotrebim svakodnevnu metaforu, u stanju kajgane: niko ne razlikuje žumance od belanceta.

    Prvo su globalna finansijska, a onda i evro kriza stvorile uragan događaja koji je svom silinom provalio u središte društvenih institucija i u ljudsku svakodnevnicu. To je nepredvidiv proces, koji se ne oslanja na ustav i demokratiju, eksplozivno naelektrisan nepriznatim Neznanjem. Znaci toga su nagli lomovi na finansijskim krivama, koji nam svojim fluktuacijama pokazuju našu egzistencijalnu međuzavisnost, to jest, da ostanemo u okviru metafore, ovu omlet egzistenciju. Ako Grčka bankrotira, to je znak da ni moja penzija više nije sigurna. Šta uopšte znači „bankrot države“? Šta znači za mene? Ko je pomislio da će nadobudne banke moliti škrte države za pomoć i da će države hronično praznih budžeta staviti ovim katedralama kapitalizma na raspolaganje astronomske sume novca? Danas to svi znaju. Ali to ne znači da iko to razume.

    Zaista se ne radi o tome da li će Grčka bankrotirati, već o tome da li će se nemačke, britanske, francuske i američke banke ponovo naći nad provalijom i da li će se ponovo države, koje stoje nad ovim istim ponorom, smatrati obaveznima da upumpaju nezamislive sume u finansijske tokove: to su zakoni kajgane.

    Ono što mnogi ne priznaju jeste činjenica da evro kriza jača Nemačku – i politički i ekonomski. Odjednom Evropa ima samo jedan telefon i on zvoni u Berlinu (barem za sada), i to kod Angele Merkel. Ona prima šefove vlada zaduženih država i objašnjava im sa mirnom dobronamernošću koju deli većina Nemaca kuda sve to vodi, a to je nemački evro-nacionalizam. Ko isključi Grčku, slabi Nemačku.


    Ostrvo blagostanja

    Vural Öger, preduzetnik

    Izlazak Grčke iz evro zone imao bi katastrofalne posledice. Grčki bankarski sistem bi se urušio i sa sobom povukao druge evropske banke. Domino efekat bi destabilizovao druge zadužene države u Evropi. Posledica bi bili privredni gubici, stečaji, rastuća nezaposlenost i nemiri. EU je politički projekat koji evropskim narodima već 60 godina donosi mir, sigurnost, demokratiju i blagostanje. Ona je više od privredne unije. Evropi je potrebna zajednička spoljna, bezbedonosna i ekonomska politika. U konkurenciji sa svetskim silama SAD i Kinom, Evropa može da preživi samo ako kompletira politički proces ujedinjenja. Nemačka kao malo ostrvo blagostanja ne bi imala nikakav međunarodni značaj u slučaju raspada Evrope. To je razlog zašto ne smemo dopustiti da Grčka propadne.


    Teška lekcija

    Heinz Bude, sociolog

    Grčka nam nije potrebna kao kolevka Evrope od koje smo naučili: da prema Platonu postoji jedan svet o kome treba razmišljati, a po Aristotelu mnoštvo pojava u njemu; da razlikujemo teorijski pogled na svet i praktične interpretacije stvarnosti; da je nešto nešto a da je ništa ništa. Danas nam je Grčka potrebna zato što se postavlja pitanje šta znači biti građanin Evrope. Mi nismo samo učesnici na tržištu ili državljani jedne zemlje, već i prijatelji u zajednici prijatelja. Kao takvi, trebalo bi da kažemo istinu: Dragi Grci, lagali ste, varali i skidali kajmak. Danas morate dati sve od sebe da sačuvate naše prijateljstvo. Cena je visoka, lekcija je teška. Ali ako ovo učinite nećemo vam ni suditi niti se obračunavati sa vama. Jer prijatelji nikada ne zaboravljaju koliko su važni jedan drugome.


    Maršalov plan

    JürgenTrittin, predsednik poslaničke grupe Zelenih u Bundestagu

    Garancijama za Grčku upuštamo se u određeni rizik. Ali radi li se ovde samo o Grcima? Ne, to je čista računica. Mi stabilizujemo Grčku i evropski finansijski sistem. U slučaju nekontrolisane nemogućnosti plaćanja, banke bi mogle propasti, a ECB bi mogla izgubiti ogromne sume novca. U riziku koji je preuzela ECB, Nemačka ima udeo od 27%. Ne-spasiti je skuplje od daljeg kreditiranja. Spas Grčke je u našem interesu. Ali ovo je solidarna računica: ljudi u Grčkoj, Portugalu i Španiji pate usled velike nezaposlenosti, zaduženosti preduzetnika i smanjivanja javnih usluga. Solidarnost jeste jedna od osnovnih evropskih vrednosti. Mi Nemci smo imali sreće da su nam SAD nakon Drugog svetskog rata Maršalovim planom pružile ruku spasa. Vreme je da uradimo to isto za narode južne Evrope. Evropski investicioni program za održivi rast i veću zaposlenost bio bi svima od koristi.


    Nasleđe se ne računa

    Burkhard Hirsch, poliičar iz FDP-a

    Vremena kada su Heleni oblikovali svet pre dve i po hiljade godina su odavno prošla. Sokrat, Platon i Aristotel oblikuju današnju Grčku manje nego Tacit ili Rim današnju zemlju na Rajni. Njihov odnos prema novcu pokazuje da su Grci izgubili senzibilitet svoje stare kulture. Posle 400 godina otomanske vladavine podignut je ustanak, 1821. osnovana je republika i Grci su prihvatili, prezaduženi i na pritisak engleskih i francuskih poverilaca, desetogodišnju apsolutističku vladavinu prvog bavarskog kralja Ota I. I od tada su ukupno 5 puta bankrotirali, na računajući ovo sada. Nemam ništa protiv naših grčkih evropskih zemljaka! Ali Evropa ima mnoge korene. Njoj pripadaju i Rim i Vizantija, islamski mudraci Algorisi i Avicena, Tomas Hobs i Džon Lok, Luter, Gete, Kant i Humbolt, Robespjer i Bendžamin Frenklin, Martin Buber, Štefan Cvajg i Mendelson-Bartoldi, Darvin i Marija Kiri – svaki izbor je proizvoljan. Da li je pošteno da i potomci ovih heroja žive lagodno na kredit, a kada račun dođe na naplatu da se pozivaju na kulturno nasleđe? Kada bi svi tako počeli, onda bi reč porodično stablo dobila potpuno drugo značenje. Bratstvo i solidarnost da, ukoliko to koristi evropskom građaninu. Ali povratak u prošlost moramo stvarno precrtati.


    Fatalne posledice
    Heinrich August Winkler, istoričar

    Grčkoj je potrebno pomoći da bi samoj sebi pomogla, a ne da bi zamaskirala neuspeh svoje države i nastavila sa svojom propalom ekonomijom – nasleđima vizantijske i otomanske vladavine. Tek kada se potvrdi da je Grčka svoju upravu, zemljišne knjige i trgovinske zakone prilagodila evropskim standardima, biće opravdana dalja pomoć EU i MMF-a. Grčka koja nije voljna niti sposobna da preduzme neophodne reforme, izgleda svim mogućim pomagačima kao bure bez dna. Pod takvim uslovima, svaka dalja finansijska pomoć imala bi fatalne posledice. U zemljama davaocima bi erodiralo preostalo poverenje u evropski projekat. Onda ne bi propao samo evro, već i cela EU.


    Sramno

    Gesine Schwan, politikološkinja

    Treba da stidimo potcenjivačkog tona kojim se kod nas govori o „Grcima“ koji se izležavaju na suncu, koji se ne pridržavaju svojih obećanja, a onda hoće da ih mi Nemci izdržavamo. Jer kao i kod Nemaca, Francuza ili Islanđana, i između Grka i Grka postoje velike razlike. Oni koji sada pate su najmanje odgovorni za to što im se dešava, a oni koji su ovoj situaciji doprineli i koji od nje profitiraju, nisu samo u Grčkoj. Ko je izvozio oružje u Grčku i od toga izuzetno profitirao? Koliko zarađuju Nemci od kredita koje daju Grčkoj? Način na koji se dinstanciramo od teškoća u kojima se ova zemlja nalazi govori o nedostatku solidarnosti, a ne o dugoročnom planiranju.

    Ko danas smatra da može da se osloni na samog sebe i da može drugima da nametne svoj način viđenja stvari, negira izazove sa kojima se suošavamo u ovom međuzavisnom svetu. Zato se moramo osloniti na razumjevanje i solidarnost. Ako nekome ide dobro, lako može ostaviti druge na cedilu. „Objektivni“ razlozi za to lako se mogu naći. Ali to će i nas stići. Posle Grčke, sledeći kandidat za puštanje niz vodu je Portugal. Šta će se posle toga desiti, niko nema blagu predstavu. U svakom slučaju cena bi i materijalno i duhovno bila veća nego kada bi sada pružili pomoć dugoročnim garancijama i povratkom poverenja u evropsko zajedništvo. To bi bila održiva a ne kratkovida politika.


    Pomoć, ali efektivna

    Navid Kermani, pisac

    Za mene uopšte nije pitanje da li bogate evropske zemlje moraju brzo i obilato da pomognu Grčkoj – to je zapovest solidarnosti unutar naše zajednice. I nijedna druga zemlja nije u ovoj zajednici više profitirala – ekonomski, ali pre svega politički, kulturno i civilizacijski – nego Nemačka posle svetskog rata. Uostalom, dužnička kriza je posledica političke krize, za šta je Nemačka isto toliko odgovorna koliko i druge države članice. Ne može se imati zajednička valuta, rastuće zajedničko tržište i sve više članica, uz istovremeno slabljenje zajedničkih institucija i zanemarivanje političkog konsenzusa, kao što se činilo u godinama koje su prethodile krizi. Pitanje je pre koliko je efektivna pomoć koju sada pružamo. Ako već mesecima slušamo da fondovi za spas, koliko god nezamislivo bili veliki, kao i da drastične mere štednje nažalost još nisu doneli rezultate i da su potrebni još veći fondovi i još drastičnije mere, koji onda opet završavaju neuspehom, tako da su nam potrebni još veći i drastičniji… – onda moramo duboko da se zapitamo šta nije u redu sa ovim mehanizmom.


    Preslaba ekonomija

    Wolfgang Bobach, političar CDU

    Rečenje je jasno: mnogo, mnogo milijardi! Tako će biti i u budućnosti. Velikodušno su odobrene milijarde evra pomoći još od pristupa Grčke EU 1982. Samo između 2004. i 2008. ka Atini se slilo više od 24 milijarde evra. Veliki deo toga dala je Nemačka. Dobro primećeno: ovde se ne radi o kreditima! Uz to, Nemačka je najveći garant za pomoć koja stiže Grčkoj iz evro zone. Dok se EU pomoć može lako opravdati, naročito kada je tačno određena i vezana za određanu svrhu, nešto drugačija je priča kada je reč o kreditima. Ovde bi rizike koji proizlaze iz činjenice da je Grčka godinama živela iznad svojih privrednih mogućnosti, trebala da snosi cela evro zona. Korak po korak ka drastičnim merama štednje i većim porezima – čim BDP pada, a ne raste. Grčkoj ne nedostaju politička volja i plemeniti ciljevi, već joj nedostaje neophodna ekonomska snaga, da bi se pod uslovima evra kratkoročno konsolidovala, da bi sama sebe mogla dugoročno da finansira. Na sreću, danas o tome može otvoreno da se govori, što nije bio slučaj do pre samo nekoliko meseci.


    Mitovi o kreditima za pomoć

    Max Otte, ekonomista

    Moramo razbiti mitove da krediti koji se daju u obliku pomoći Grčkoj u bilo kom obliku pomažu Grčkoj ili evru. Mi isključivo spasavamo banke koje su donele pogrešne odluke, čime obezbeđujemo otplatu kredita uprkos de facto grčkoj nesolventnosti. Radikalni oprost dugova u kombinaciji sa merama pomoći bio bi pravi spas za Grčku, a ne grčevito održavanje isplata poveriocima, na trošak građana i građanki Grčke, kao i severnih zemalja EU.

    Sadašnja politika se može nastaviti, uzevši u obzir mali ekonomski značaj Grčke, još najmanje dve do tri godine. Ali neće dovesti do „spasa“ Grčke, jer će se ona štednjom odvesti u depresiju. Posebno zato što je situacija izuzetno naelektrisana, što s druge strane dovodi do konfrontacije vlada zemalja članica.

    Radikalno restrukturiranje dugova Grčke i izlazak iz evro zone bilo bi demokratsko rešenje, čime bi EU istovremeno pokazala svoju solidarnost. Time bi se uveli otpisi dugova po državnim obveznicama kod banaka i finansijskih ustanova, koji su neophodni imajući u vidu trenutni svetski dužnički balon.

     
    Die Zeit, 11.02.2012.

    Izbor i prevod Miroslav Marković

    Peščanik.net, 13.02.2012.

     
    Ver peliculas online