• A A A
  • |
     

    Taj dosadni narod

    | 25/04/2012

     
    Bauk armije nezaposlenih i siromašnih kruži finansijskim tržištima – šta ako otkažu poslušnost? Zato političari i ekonomski moćnici ne žele više demokratije. Evro kriza spava, bilionski krediti odobreni od strane Evropske centralne banke smirili su situaciju. Međutim, finansijska tržišta uočila su novu opasnost: demokratiju. „Izbori u Grčkoj i Francuskoj kao i predstojeći referendum u Irskoj“, rekla je Elga Barč iz investicione banke Morgan Stenli, „zabrinjavaju investitore, preduzetnike i potrošače“. Izgleda kao da sve opasnosti prete od naroda.

    Države evro zone zahtevaju velike žrtve od svog stanovništva kako bi se povratilo poverenje finansijskih tržišta, ukidajući pri tome stotine hiljada radnih mesta u državnim službama, povećavajući poreze, smanjujući socijalna davanja i penzije. Kako bi se povećala konkurentnost na međunarodnom tržištu, plate se smanjuju, kao i zaštita zaposlenih od otkaza a sindikati gube svoju moć. Uz to sve više ljudi gubi posao. U Grčkoj i Španiji nazaposlenost među mladima je viša od 50%. „Manji rizik za Evropu u ovom trenutku je verovatno rast kamata na državne obveznice“, objašnjava Patrik Artus, ekonomista francuske banke Natikus, „nego što je to politička i socijalna kriza zbog spektakularnog porasta nezaposlenosti.“

    U određenim vremenskim razmacima, barem kako to predviđaju demokratska pravila igre, žrtve krize mogu da glasaju o donetim merama – i da ih odbace. Ova mogućnost stvara neizvesnost na finansijskim tržištima. Zbog toga je prethodnih meseci politika preduzela mnoge mere neutralisanja volje birača. U novembru je u Grčkoj sprečen referendum – Nemačka i Francuska su bez uvijanja pretile isključenjem Grčke iz evro zone ako se referendum održi.

    U Grčkoj i Italiji kriza je primorala izabrane šefove država na povlačenje. Umesto njih došli su „tehnokrati“, koji nisu izabrani te stoga ne odgovaraju biračima. Pod pritiskom tržišta nestaje demokratija. „Politika u krizi podseća na permanentni državni udar“, kritikuje profesor književnosti Jozef Fogl. Politikom se sve više upravlja na neformalnim sastancima bankara, političara i guvernera centralnih banaka. „Finansijski Sovjeti“, prema Fogelu, „donose odluke koje se ne mogu preispitivati i koje služe samo određenim interesima.“

    Sada se od naroda traži da glasa. Kao na primer u Irskoj. Tamo će se krajem maja glasati o prihvatanju Pakta stabilnosti, ali Irci ovom prilikom neće imati previše slobode: zemlja zavisi od novca iz Fonda za spas – a njega će dobiti ako potvrdi Pakt stabilnosti. „Irska će puno izgubiti ako ne glasa sa Da“, kako to kaže Kristof Vejl, ekonomista Komerc banke.

    Početkom maja Grci glasaju na parlamentarnim izborima. Kako bi zaštitili program štednje od volje glasača, verovatni pobednici Pasok i Nova demokratija su se unapred obavezali da će nastaviti reforme. Problem je u tome što male opozicione partije stiču sve veću podršku, pa se u ovom trenutku čini da u Grčkoj neće biti lako sastaviti postizbornu koaliciju. Sve ovo uznemiruje investitore, koji bi želeli što manje političke rasprave. „Finansijska tržišta žele jedinstveno i snažno vođstvo“, objašnjava Džordž Soroš.

    U Francuskoj Oland želi da bogati plaćaju veće poreze, da se uspori tempo štednje i da se ostvare novi pregovori o Fiskalnom paktu. Tržišta su ga već upozorila: u prošli ponedeljak, prilikom prodaje francuskih državnih obveznica, kamate su porasle. „Pritisak na evro raste“, upozorava banka VP. Sarkozi se sa druge strane već obavezao da će nastaviti kurs reformi, što za stanovništvo znači još žrtvovanja. „Bez reformi preti nam grčki ili španski scenario“, upozorava Sarkozi, „Alternativa jednostavno ne postoji“. Čitaj: Francuzi mogu izaći na izbore, ali nemaju izbora.

    „Priča o nepostojanju alternativa predstavlja zabranu govora i mišljenja“, kritikuje ekonomski etičar Ulrih Tilman. „Ako se više ne može razgovarati o alternativama, to je kraj demokratije. Doduše i dalje će se formalno glasati, ali ljudi više neće smeti da biraju već će samo potvrđivati već utvrđenu politiku – to je demokratija aklamacije.“

    Može se reći da su u ovom trenutku tržišta, koja mogu odobriti ili uskratiti kredite, oduzela moć narodu. „Reč je o gubitku suvereniteta“, kaže Tilman, „Politika se povija pred tržištima kao da je reč o silama prirode, a mogla bi taj isti kapital, za koji sada očajnički moli, jednostavno konfiskovati: putem poreza.“

    „Sloboda tržišta je suprotna slobodi demokratije“, smatra Tilman, „Ako je razlog postojanja države samo povećanje konkurentnosti, time se automatski isključuje centralno demokratsko pitanje: Kako želimo da živimo?“

     
    Stephan Kaufmann, Frankfurter Runschau, 20.04.2012.

    Izbor i prevod Miroslav Marković

    Peščanik.net, 25.04.2012.

     
    Ver peliculas online