Kad će nam biti bolje?

Kad god se raspravlja o budžetu i približava početak nove godine, to pitanje učestalo koriste tv voditelji političkih talk show-a, novinari kad god su u prilici da zaskoče nekog od političara ali i naročito opozicioni poslanici kad u Parlamentu žele da naruže Vladu.

Kad će nam biti bolje?

To više nije obično pitanje, postalo je šifra za bolji život koga smo se tako uželeli i iza koje se krije naše godinama sticano (pogrešno) uverenje da ćemo bolje živeti kad uđemo u Evropsku uniju, ili kad uspemo da negde i od nekog u belom svetu ”ižicamo” novi kredit, ili ako nam Rusi daju besplatno gas, ili ako nam šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan poseje pšenicu i zalije njive.

Zašto stalno i uporno druge (političare, na primer) pitamo kad će nam biti bolje?

Da li možda zato što nam je lakše da kritikujemo i psujemo političare kad se u svetu zaduže u naše ime i donesu nam “na tacni” bolji život koji su obećali u predizbornoj kampanji.

Kad ćemo nam biti bolje?

Pitanje je potpuno deplasirano ako neko očekuje odgovor od političara i visokih državnih službenika. Svi sadašnji političari i ministri (Nikolić, Dačić, Krkobabići, Vučić, Ljajić, Radulović, Krstić) kao i plejada njihovih prethodnika (Koštunica, Dinkić, Tadić, Cvetković, Đelić, Kalanovićka…) obećavali su bolji život, ali on još nije stigao. Nije došao, jer nije ni bilo moguće da dođe na krilima zajmova a da trudbenici nisu “zasukali rukave”. Tako je bolji život doživeo sudbinu Georgine – ka’ će? Ne zna se.

Ako mene pitate, ne znam kad će vama biti bolje. Pre nego što političara ili novinara pitate ”kad će nam biti bolje”, morate da pred ogledalom (i porodicom) odgovorite na pitanje šta ste sami učinili da vam bude bolje.

Možda bi trebalo da razmislite da li će vam biti bolje da (posle tri-pet-devet godina) prestanete da čekate od države posao i platu, da iz propalog preduzeća u kome čamite godinama iznesete znanje i unovčite ga u vlastitoj porodičnoj firmi, da probate da postanete izvrsni u svom poslu, da izvadite iz slamarice poslednjih pet hiljada evra koje čuvate za crne dane i koji se ubrzano tope (a novog priliva nema) i uložite u lični biznis, da naučite novu veštinu i prijavite se nekom poslodavcu ubeđujući ga da znate da to najbolje radite, da završite školu-zanat za metalostrugara, metalogodača, brusača, mašinbravara, varioca…, da kad u prodavnici dugo ne možete da nađete neki deo koji vam treba – rešite da to sami napravite, prodajete drugima i tako zarađujete za život.

Jedino sigurno znam kad bi meni moglo da bude bolje. Recimo: kad novina u kojoj radim bude imala prodati tiraž od 20.000 primeraka, ili ako postanem glavni urednik u londonskom Ekonomistu, ili kad nađem još jednu (treću) dobro plaćenu ”tezgu”…

Ima samo jedan savet za sve koji pitaju kad će nam biti bolje – nikad ne pitajte političare jer oni to zaista ne znaju i samo će da vas slažu. Pitajte jedino sebe kad će vam biti bolje.

Ali, zapitajte se da li treba da i dalje glasate za one koji vam obećavaju da će vam (malo) sutra biti bolje.

 
Peščanik.net, 11.12.2013.

Srodni linkovi:

Dejan Ilić – Pouke iz književnosti

Stefan Aleksić – A šta ako nam nikad ne bude bolje?