Posle gotovo nesnošljivo dugog nećkanja – najzad je pao sneg i najzad je pala odluka naprednjaka da se raspišu vanredni izbori. I jedno i drugo je palo sasvim očekivano za ovo doba godine. Sneg – jer je zimska sezona odavno počela; odluka – jer se sezona lova na vlast ovde nikada ne završava.

Ono što je bilo manje očekivano za ovo doba godine (jer je tek na polovini mandata) jeste promotivni spot predsednika države u kojem se on eksplicitno hvališe (kroz usta spikera, doduše) kako je on, a ne premijer ili vicepremijer, najzaslužniji za sve što je urađeno ili najavljeno da će biti urađeno u državi. Predsednik je inicirao, predsednik je snažno podržao, predsednik je koordinirao, omogućio, značajno doprineo…

Kad je ovaj spot prikazan u svim udarnim vestima, istog dana kada su Vučić i Dačić slavodobitno započeli zvanične pregovore o ulasku u Evropsku uniju, neupućeni su pomislili da je i ovaj predsednik rešio da skrati mandat pa da je zato započeo kampanju. Nasuprot njima, upućeni su pomislili da je i to uobičajeno za ovo, dvostruko predizborno, doba godine – em je pred izbore u Srpskoj naprednoj stranci (iz koje se jeste iščlanio ali nije iščileo) podsetio članstvo da bez njega ni Vučić ne bi sada bio na vlasti, em je pred republičke izbore još jednom podsetio birače da Dačić ne radi dobro svoj posao.

No, šta god da je bio motiv prikazivanja ovog spota, iz predsednikovog kabineta javljaju da on ipak neće biti emitovan. Ali će zato biti emitovani razni drugi predizborni spotovi.

Političari će nam se opet udvarati kao da smo najlepši i najbolji u njihovim očima. Sve će učiniti da se bezuslovno zaljubimo u njih pa da, kao i svi zaljubljeni, vidimo samo ono što nam se kod njih dopada, i još i da dopisujemo ili preuveličavamo vrline. ”Oh, on mi uvek otvori vrata, kakav savršen džentlmen”, mada možda ”džentlmen” ne upražnjava ni jednu drugu odrednicu iz bon-tona, štaviše, možda nam uskoro napravi masnicu na oku koju treba da pravdamo ”udaranjem u vrata” (jer smo valjda zaboravili kako da ih sami otvaramo).

A ako se odljubimo, kao što se dešava u strasnim vezama, to nam silno zamere. Naročito nam zamere što, kao i svi odljubljeni, vidimo samo mane i pamtimo samo ružne stvari. A ono što su tada spremni da sruče na nas zna da bude mnogo ružnije od svega što smo im zamerali.

Kad bi političari prestali da nas zavode kao da žele da nas odvedu u krevet, a ne na birališta i kad bismo mi prestali da ih procenjujemo kao da ćemo sa njima da sklopimo brak, a ne samo oročeni ugovor (za čije kršenje je nadležan sud javnosti) kojim im dajemo punomoćje da u naše ime delaju u najboljem opštem interesu – mnogo bi nam lakše pale sve ove predizborne ujdurme koje nas čekaju.

Peščanik.net, 27.01.2014.


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)