Rat protiv koga?

Zahvaljujući se na Nobelovoj nagradi za mir pre četiri i po godine, dok su Sjedinjene države još uvek vodile bitke Džordža Buša Mlađeg protiv al-Kaide, Barak Obama nije toliko govorio o miru koliko o nužnosti da se ponekad krene u rat. “Zlo stvarno postoji”, primetio je Obama, “Nenasilni pokret ne bi mogao da zaustavi Hitlerove trupe. Pregovori ne mogu ubediti lidere al-Kaide da polože oružje.”

Naizgled niotkuda, ta pragmatična vizija sveta sada se vratila u Irak. Na oružje se digla dobro organizovana, krvoločna grupa pobunjenika: Islamska država u Iraku i Levantu (Isis). Uskoro bi mogli krenuti na Bagdad. Iračke vlasti su i zvanično zatražile od SAD da preduzmu vazdušne udare i zaustave ofanzivu, a američka vojska već razmatra da li ima dovoljno obaveštajnih podataka za efikasne napade dronovima i druge vazdušne operacije.

U međuvremenu, Pentagon izgleda ubrzano prikuplja podatke potrebne da se “razjasni” sadržaj onoga što je Bela kuća nazvala “narednim danima” – dok državni sekretar Džon Keri priča kako “ništa nije nemoguće”, a šef većine u Senatu Hari Rejd tvrdi da “postoji dovoljno ovlašćenja” za vazdušnu kampanju. Posle susreta sa čelnicima Kongresa u sredu popodne, šef manjine u Senatu Mič Mekonel rekao je da “predsednik ne misli da mu je potrebno naše ovlašćenje”.

Ali ako predsednik Obama želi da započne novi rat, biće mu potrebno odobrenje Kongresa za borbu protiv novog neprijatelja – i moraće da donese svoju odluku otvoreno. Kongres nije dao dozvolu za Irak 3.0, a pravdanje novog rata na osnovu lažnih veza sa al-Kaidom bilo bi upravo to – još jedna verzija katastrofalnog Globalnog rata protiv terora Bušove administracije. To ujedno znači previđanje odnosa snaga koji je u međuvremenu drastično promenjen, uključujući podršku koju Isis ima među lokalnim plemenima u Iraku, što ovaj novi rat može učiniti još gorim.

Novi rat, pitate? Nisu li Sjedinjene države već odlučile da koriste vojnu silu u borbi protiv al-Kaide, i nije li pretnja koju predstavlja Isis samo nova faza bitke za koju je Kongres ranije već ovlastio i Buša i Obamu? Odgovor – uprkos raznim tvrdnjama – vrlo je jasno odrečan.

Slanje dronova u borbu protiv Isisa nije samo otvaranje još jednog fronta. Kongres je dao ovlašćenja, u osvit Rata protiv terorizma i pre nego što su dronovi ušli u upotrebu, samo za vojne akcije protiv al-Kaide i eventualno grupa koje su direktno povezane sa njom. Isis sasvim očigledno nije jedna od njih.

Pojedini novinski izveštaji navode na pomisao da su Isis i al-Kaida u suštini isto. The Wall Street Journal je svoje čitaoce obavestio da su “naoružane grupe povezane sa al-Kaidom” preuzele kontrolu nad drugim po veličini gradom u Iraku. The Washington Post je pisao da su “odmetnici al-Kaide” prošlog vikenda osvojili još jedan veliki grad. CNN je svojoj publici objasnio da je članove panela u Senatu na sastanku prošle srede zabrinula mogućnost da će “islamisti povezani sa al-Kaidom” u Iraku uspostaviti svoje desantno uporište.

Ove pogrešne asocijacije, čini se, stižu uglavnom iz same Obamine administracije: američki State Department je krajem prošle godine označio Isis kao “ogranak al-Kaide” i “zajedničkog neprijatelja Sjedinjenih država i Iraka”, dok mediji kao što je New York Times i dalje bez pitanja ponavljaju taj okvir. Administracija je imala priliku da ispravi stvar početkom 2014, kada je visoki zvaničnik svedočio na javnom saslušanju u Kongresu. Naslov njegovog pripremljenog svedočenja bio je “Al-Kaidin ustanak u Iraku: pretnja američkim interesima” – da bi zatim pričao o grupi Isis koja stupa pod “crnom zastavom al-Kaide”.

Ako pitate pravnike i nezavisne stručnjake za terorizam, pokazaće vam potpuno drugačiju stvarnost – onu zbog koje bi Obama zastao pre nego što preduzme bilo kakve vazdušne udare, pa čak iako je vremena za slanje dronova sve manje. Stanka je nužna zbog minimalizovanja civilnih žrtava pre nego što Isis stigne do Bagdada, a tu je i problem srljanja u rat dok pojedini mediji i same vlasti pogrešno informišu javnost.

Na različitim pravničkim blogovima, profesori kao što su Debora Perlstajn i Dženifer Daskal ulažu znatne napore da objasne kako Isis nije povezan sa al-Kaidom, naprotiv. Od prošle godine rascep između dve grupe se produbljuje, pošto je Isis “više puta” odbila uputstva i savete vođe al-Kaide, Ajmana al-Zavahirija, i direktno se suprotstavila njegovim direktivama i ciljevima. Ove godine, Zavahiri je i zvanično odustao, obznanjujući da al-Kaida više nema ništa sa Isis. Al-Kaidino rukovodstvo je izjavilo da nema “nikakve veze” sa Isis, da ova grupa “nije povezana sa al-Kaidom i nema organizacione veze sa njom”.

Šta je sa crnom zastavom? Ništa, ili rečima profesorke Perlstajn: “Stručnjaci za terorizam su često ukazivali na popularnost crne zastave s belim slovima među mnogim islamističkim grupama u regionu.”

Naravno, većina Amerikanaca ne čita pravničke blogove ni istraživanja. Oni veruju kablovskim vestima. Američkoj javnosti je potrebno da joj predsednik Obama razjasni izbor pred kojim se nalazi – i neprijatelja s kojim se očito spremamo za borbu. A predsednik o tome ne treba da pita samo Kongres. Potrebno mu je i naše ovlašćenje.

Ryan Goodman, The Guardian, 19.06.2014.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net, 20.06.2014.

NOVE TEHNOLOGIJE