Foto: Daniel Mihailescu/AFP
U Turskoj je tokom proteklih 21 mesec premešteno, u oblasti udaljene i po hiljadu kilometara od njihovog prebivališta, skoro 9.000 tužilaca i sudija (od oko 15.000) koji su se usudili da štite osnovna prava i slobode i da sude u skladu sa zakonom i svojom savešću čak i u politički osetljivim slučajevima, pa i onim koji dotiču porodicu ili turskog predsednika lično. Mnogi od tužilaca i sudija razdvojeni su od dece i supružnika, zaposlenih u gradovima u kojima su do tada zajedno živeli. Mnogima je to bio drugi ili treći premeštaj za dve godine.
Tektonske promene koje već godinama razaraju tursko pravosuđe ostaviće višedecenijske negativne posledice. Evo samo jednog od primera zbog kojih se one sprovode. Kontroverzni plan za rušenje Gezi parka u Istanbulu, koji je u leto 2013. godine izazvao velike proteste protiv vlade širom Turske, bio je blokiran odlukom upravnog suda. Kasnije je istanbulska uprava inicirala reviziju ovog slučaja, o kojoj je odlučivalo veće istog suda, čiji je sastav međutim, 2014. godine izmenjen: sa tri novoizabrane sudije, prema dvoje starih, veće je donelo odluku u korist gradske uprave i tako omogućilo da se sprovede politički eksplozivni razvojni plan. Kao rezultat odmah potom, predsednik Erdogan je obećao da će u Gezi parku biti izgrađene istorijske vojne kasarne na Taksimu. Isto tako, budući da odluke Ustavnog suda u Turskoj nemaju retroaktivno dejstvo, nijedna važna odluka, nijedno imenovanje ili razrešenje, neće biti stavljeni van snage.
Pre dve nedelje, u noći kada je izveden teroristički napad na aerodromu u Istanbulu, u Turskoj je izglasan zakon po kome će, danom njegovog stupanja na snagu, prestati mandat za više od 700 sudija Vrhovnog apelacionog suda i Državnog saveta, a broj sudija u tim sudovima će biti smanjen sa 516 na 200 u Vrhovnom apelacionom sudu i sa 195 na 90 u Državnom savetu. Po sličnom postupku biće razrešeno i izborno telo od 11 članova, nadležno za regularnost sudskih izbora. Na funkciji će ostati samo dva predsednika tih sudova, koji su u maju pratili predsednika Erdogana po Turskoj i poslušno mu aplaudirali. U vezi sa ovim zakonom, Sami Seldžuk, raniji predsednik Vrhovnog apelacionog suda, rekao je nedavno: „Ovakve izmene prave se samo prilikom vojnog udara. U normalnom pravnom poretku, niko se ne bi usudio da misli na njih“.
Danas, 16. jula, naši turski prijatelji, tužioci i sudije, jedan za drugim opraštali su se od nas, svojih kolega i prijatelja, tužilaca i sudija iz Evrope. Decu su ostavili kod rođaka i sedeli sa svojim supružnicima čekajući da dođu po njih. Ostali smo ispred monitora svojih kompjutera, nemoćni i poraženi.
Nije bilo prošlo ni dvanaest sati od pokušaja vojnog udara, a već je razrešeno 2.745 tužilaca i sudija. Razrešeno je 541 sudija upravnih sudova, od njih 1.500. To su oni koji bi odlučivali o zakonitosti radnji i akata državnih organa koje će Turska preduzimati u narednim danima, nedeljama, mesecima. Razrešeno je 48 sudija Državnog saveta, više od polovine, koji bi odlučivali o žalbama protiv odluka upravnih sudova. Razrešeno je 140 od 150 sudija Kasacionog suda. Razrešeno je pet sudija, članova turskog Visokog saveta pravosuđa koji, sa još dva člana koje bira predsednik države, čine najvažnije, drugo veće turskog Visokog saveta pravosuđa, koje odlučuje o napredovanju tužilaca i sudija, o njihovoj disciplinskoj odgovornosti i o razrešenju. Izdati su i nalozi za hapšenje svih 2.745 tužilaca i sudija.
Izgleda da smo pogrešno razumeli da je, u noći između petka i subote 15. i 16. jula, vojni udar u Turskoj pokušala turska vojska. Po brzini reakcije turskih vlasti, po broju razrešenih tužilaca i sudija koji će biti uhapšeni tokom sledećih sati, izgleda kao da su svrgavanje vlasti u Turskoj pokušale turske sudije i tužioci. Ili možda precizan redosled poteza i spisak onih za hapšenje, koji liče na unapred napravljen plan, govore o nečemu drugom?
Dragana Boljević je predsednica Društva sudija Srbije i generalni sekretar MEDEL – Evropskog udruženja za demokratiju i slobode
Društvo sudija Srbije, 18.07.2016.
Peščanik.net, 20.07.2016.
Srodni linkovi:
Svetlana Slapšak – Kratko sećanje, debele laži
Danilo Ćurčić – Evropska konvencija o ljudskim pravima i Turska
Viktor Šenderovič – Naše istočno ogledalce
