Dižemo glas ne zato da bi zaštitili sebe ili nestručne, neosposobljene i nedostojne sudije u našim redovima, već zato da bi na pravilan način izveli reformu za koju smo se prvi založili.

Za tri meseca će biti 13 godina od kako je konstituisano Društvo sudija, koje je nastalo na velikom nepristajanju sudija na tadašnji režim. Danas političari manipulišu i kažu da se stidimo tog našeg rada, a jedino su se sudije iz Srbije iz svih tranzicionih zemalja u Evropi borile tokom i protiv autoritarnog režima, jedino se naša struka izborila za strukovno udruženje u tom režimu.

Sudije Srbije su same pokazale svoj etički kodeks tokom Miloševićevog režima i na to želim da vas podsetim jer imamo razloga da budemo ponosni na to. Društvo sudija Srbije je uvek nastupalo sa stručnog, nikada sa političkog aspekta. Mi nemamo veze sa današnjim opozicionim partijama koje takođe kritikuju ovu tzv. reformu, jer nastupamo sa stručnog aspekta.

Još 2001. smo omogućili osnivanje Pravosudnog centra za obuku sudija, a Vladu smo praktično uvukli u njegovo stvaranje. Zalagali smo se za sistem vrednovanja sudija koji do sada nije postojao i koji još uvek nije razrađen, za sistem disciplinske odgovornosti i kontinuirane obuke sudija i tako pokazali da smo reformski faktor u pravosuđu. Dobili smo priznanje OEBS-a u oblasti vladavine prava za 2007. godinu, a naše udruženje je prihvaćeno u dva međunarodna udruženja sudija, ministarstvo pravde smo gurali u reforme, što je do jednog trenutka bilo plodotvorno.

Ova konferencijska skupština sazvana je da bismo još jednom pokazali da smo dosledni i jedinstveni, iako pokušavaju da naprave jaz među nama. Danas pokazujemo da smo svi zajedno u ovome, i one sudije koje su izabrane i one sudije koje nisu izabrane. Ni jednima ni drugima nije prijatno, jer je na izabrane sudije pala sumnja jer su u društvu onih koji ne treba da budu izabrani, a na neizabrane je pao žig zato što su izostavljeni.

Prilikom usvajanja pravosudnih zakona zajedno sa Venecijanskom komisijom i Evropskom komisijom upozoravali smo da postoji čitav niz  vrlo važnih poslova koje Visoki savet sudstva mora da uradi.

Ustav Srbije inače ne pominje mnogo tela, ali detaljno obrađuje sastav i nadležnost Visokog saveta sudstva. Do kraja marta 2009. trebalo je izabrati Visoki savet sudstva, do početka aprila trebalo je konstituisati ovo telo, a do kraja aprila odrediti potreban broj sudija i sudija porotnika. Do kraja maja trebalo je doneti podzakonske propise tj. kriterijume i merila za vrednovanje rada sudija. Zatim je trebalo odrediti sastav i način rada komisije za vrednovanje rada sudija, pa kriterijume za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za izbor. Do kraja prve nedelje jula trebalo je predložiti predsednika Vrhovnog kasacionog suda i sve sudije, do 1. decembra 2009. izabrati sve sudije, a do kraja 2009. postaviti vršioce dužnosti predsednika sudova, jer će do kraja marta 2010. srpsko pravosuđe biti u v.d. stanju.

Toliko je malo vremena bilo predviđeno za izvršenje ovih brojnih i važnih zadataka, da smo odmah rekli da je to ili nemoguće uraditi na vreme ili da je sve unapred rešeno.

Prvi atak na još neoformljeni Visoki savet sudstva dogodio se krajem marta 2009. godine predsednica Vrhovnog suda prosledila je pismo državnog sekretara ministarstva ekonomije svim sudijama u zemlji da se zaustave procesi i izvršenja sudskih odluka u predmetima radnika koji tuže svoje firme.

Drugi atak predstavljao je način konstituisanja Viskokog saveta sudstva. U trenutku konstituisanja, Visokom savetu sudstva nedostajala su tri člana – sudija, advokat i profesor prava.

Treći atak je najpogubniji za sudski sistem i valjano sprovođenje postupka reizbora, a to je odluka Visokog saveta sudstva kojim je za četvrtinu smanjen potreban broj sudija. Ta odluka doneta je uprkos tome što je u periodu 2002-2004. broj predmeta povećan za 54%, a sudije rešavale 46% predmeta više uz trend rasta broja novih predmeta. Pitali smo Visoki savet sudstva kako je moguće da se broj sudija smanjuje, ali valjan odgovor nismo dobili.

Analizom smo došli od zaključka da se nekoliko kriterijuma kojima se određuje neophodan broj sudija nije poštovalo. Kriterijumi su bili: zaostali broj predmeta, trogodišnji priliv predmeta i orijentaciona norma koju sudija mora da rešava. Dva kriterijuma, zaostaci i orijentaciona norma, nisu poštovani.

Četvrti atak bio je donošenje poslovnika o radu Visokog saveta sudstva koji je uveo potpunu tajnost rada tog tela, iako su Nacionalnom strategijom za reformu pravosuđa kao osnovni ciljevi reforme navedeni nezavisnost, odgovornost, efikasnost i transparentnost.

Peti propust su kriterijumi za izbor sudija. Venecijanska komisija se nizom primedbi izjasnila u prethodnoj fazi postupka kada kriterijumi nisu bili potpuno definisani. Venecijanskoj komisiji je rečeno da su primedbe implementirane, što nije tačno. Kriterijumi Visokog saveta sudstva su lenjir bez skale.

Poslednji propust  je neobjavljivanje razloga i obrazloženja zbog kojih neke sudije nisu izabrane, što je zakonska obaveza Visokog saveta sudstva, a što je takođe suprotno mišljenju Venecijanske komisije koja je utvrdila da je taj postupak izuzetno važan.

Javnost je dobila osiono, nipodaštavajuće i kafkijansko ukazivanje da neizabrane sudije treba same da se pronađu u razlozima za neizbor. Javnosti je rečeno da nije važno ko je otpao, nego ko je ostao, da reforma ne može biti idealna i da uvek postoji statistička greška.

Ne želimo da budemo statistička greška, hoćemo da nam se saopšte razlozi zbog kojih je neko ocenjen kao nestručan ili nedostojan, kako bismo imali pisano obrazloženje koje nam omogućuje ostvarivanje prava na efektivan pravni lek.

Svi neizabrani članovi Društva sudija Srbije ostaju članovi društva dok se ne reši pitanje njihovog statusa, obezbedićemo pravnu pomoć svima koji ne pristaju na ovakvo postupanje, na našem sajtu već sada postoji primerak zahteva Visokom savetu sudstva za dostavljanje pisanog rešenja sa valjanim obrazloženjem o neizboru, takođe smo odlučili da o svemu što se dešava obavestimo sve međunarodne institucije i udruženja – Savet Evrope, Evropsku komisiju, Venecijansku komisiju, Specijalnog izvestioca UN za stanje pravosuđa u državama članicama UN i međunarodna strukovna udruženja čiji smo članovi.

Još jednom je vreme da kažemo da ne pristajemo na ćutanje o sramoti sudstva i na odluke koje sudstvu ne služe na čast.

 
Autorka je predsednica Društva sudija Srbije.

Izlaganje na Trećoj vanrednoj sednici Društva sudija Srbije: (Ne)izbor sudija – pravni i etički koraci, Pravni fakultet u Beogradu, 26.12.2009.

Peščanik.net, 27.12.2009.

Leave a Reply