Slike burnih uličnih protesta, prkosnih političara i zatvorenih banaka koje su nam stizale iz Grčke, zemlje koja je poklekla pod teretom dugova, bile su upečatljive i tužne, naročito zato što se ova velika kriza državnog duga odigrava u blizini nekih od najbogatijih zemalja na planeti. Nova analiza Jubilejske kampanje za otpis dugova pokazuje da Grčka nije usamljen primer: više od 20 zemalja suočava se sa sličnom dužničkom krizom, a mnoge druge, od Senegala do Laosa, ulaze u opasnu zonu. Nova ekonomska kriza ili iznenadni skok kamata na svetskim tržištima doveli bi do katastrofe.
Jedna od pouka koje smo izvukli iz finansijskog sloma 2008. bilo je saznanje da visok nivo zaduženosti čini zemlje izuzetno osetljivima na nagle promene raspoloženja na tržištima. Izveštaj Jubilejske kampanje pokazuje da je spuštanje kamatnih stopa u vodećim ekonomijama na rekordno nizak nivo, što je bio glavni mehanizam suzbijanja krize, navelo mnoge vlade, kompanije i potrošače da uđu u novi ciklus nekontrolisanog zaduživanja, čime su stvoreni potencijalni problemi u budućnosti.
Judith Tyson iz ekspertskog tima Instituta za globalni razvoj smatra da je poslednji krug zaduživanja posledica nastojanja zapadnih investitora i zajmodavaca da ostvare veće profite od onih koji im se nude kod kuće. „Posle 2012. došlo je do drastičnog rasta zaduženosti nekih država, naročito u Africi“, kaže ona. Nekima od tih država odobren je otpis dugova na samitu u Gleniglsu 2005. „Dugovi su im otpisani da bi ciklus zaduživanja opet mogao da počne“, tvrdi Judith Tyson.
Ona upozorava da su mnoge od tih zemalja ponovo nagomilale ogroman dug. Neke vlade su mudro investirale, diversifikovale privredu i ulagale u infrastrukturu. Ali druge nisu. Kao primer navodi Ganu u zapadnoj Africi, gde su novi zajmovi uglavnom utrošeni na „politiku pridobijanja glasača. Taj novac je praktično bačen“.
U izveštaju Jubilejske kampanje, kao zemlje visokog rizika opisane su one zemlje čiji neto dug premašuje 30 odsto BDP-a, deficit tekućih transakcija 5 odsto BDP-a, a očekivane kreditne obaveze prelaze 10 odsto javnih prihoda. „Na osnovu iznosa spoljnog duga, deficita tekućih transakcija i projektovanih kreditnih obaveza procenjujemo da se 14 zemalja ubrzano približava dužničkoj krizi“, kaže se u izveštaju.
Primer visokorizične zemlje je Tanzanija, koja je prvu dužničku krizu doživela devedesetih godina. Olakšice odobrene 2001. i 2006. na više načina su se pokazale kao uspešna mera, jer su kreditne obaveze opale sa 27 na 2 odsto javnih prihoda. Opala je i smrtnost dece; ukinuto je plaćanje osnovnog obrazovanja; veći broj dece je završavao školovanje. Ipak, posle 2009, zaduženost je ponovo počela da raste, zahvaljujući između ostalog zajmovima multilateralnih kreditora kao što je Svetska banka.
Koliko su mere otpisa bile uspešne pokazuje činjenica da je Tanzanija uspevala da privuče i sredstva privatnih investitora izdavanjem državnih obveznica. Ali ekonomski rast i javni prihodi Tanzanije najviše zavise od izvoza zlata i ruda plemenitih metala, a njihova cena već mesecima pada. Proračuni Jubilejske kampanje pokazuju da bi usporavanje rasta ispod očekivanog nivoa moglo da dovede do udvostručavanja obaveza prema poveriocima, koje su izvorno bile procenjene na 10 odsto javnih prihoda za 2018, čime bi Tanzanija ušla u opasnu zonu.
Pad cena sirovina zbog usporavanja rasta u Kini i jak dolar – što predstavlja faktor rizika jer su dugovi većine afričkih zemalja nominalno izraženi u dolarima – izlažu ekonomije u razvoju snažnim pritiscima. Još jedan primer zemlje čija zaduženost kontinuirano raste je Etiopija, gde će se ove nedelje sastati ministri iz čitavog sveta da razgovaraju o sledećem talasu globalnog razvoja. Mongolija, koja je rado primala strane investitore spremne da ulažu u istraživanje njenih bogatih prirodnih resursa, uključujući ugalj, planira da sledeće godine pozajmi jednu milijardu dolara; ipak, imajući u vidu nagli pad vrednosti nacionalne valute, Mongolija bi se mogla naći u krizi ako se ekonomski bum koji je beležila poslednjih godina ne nastavi. „Sadašnji nivo kreditiranja siromašnih zemalja preti da nas ponovo gurne u dužničku krizu“, upozorava Tim Jones, predstavnik Jubilejske kampanje.
Ali nisu samo zemlje u razvoju podlegle iskušenju da finansijsku krizu i niske kamatne stope iskoriste za popunjavanje budžetskih deficita pozajmljenim novcem. Stručnjaci Jubilejske kampanje su izračunali da je pozajmljivanje preko državnih granica u čitavom svetu, uključujući privatne i državne zajmodavce, poraslo sa 1,13 triliona dolara 2011. na 13,8 triliona dolara 2014. – a očekuje se da će ove godine dostići 14,7 triliona.
To je skok od 30 odsto za samo četiri godine i znak da problem „globalnih disbalansa“, u kojima mnogi stručnjaci vide glavni uzrok krize, još nije rešen. „Svet je i dalje neuravnotežen“, izjavio je Russell Jones, ekonomista iz konsultantske firme Llewellyn Consulting. Usporeni globalni oporavak doprineo je rastu zaduženosti i zbog toga što su lokalne političke elite nastojale da održe standard života iz vremena pre krize. „Do akumuliranja dugova verovatno dolazi zato što su svi drugi izvori rasta u opadanju“, konstatuje Russell Jones. „Vlade i centralne banke su pod velikim pritiskom da održe svoje ekonomije na nekadašnjem nivou“.
Kao što je grčka vlada upravo otkrila, dugovi koji izgledaju podnošljivo brzo mogu postati neodrživi zbog potresa na finansijskim tržištima. U avgustu 2007. isto je otkrila britanska hipotekarna banka Northern Rock, koja je preživela udar zahvaljujući državnoj pomoći, kada se, kako je to rekao njen nekadašnji predsednik, „svet odjednom promenio“. Mnogi eksperti veruju da bi odluka Federalnih rezervi o podizanju rekordno niskih kamatnih stopa mogla biti katalizator novih potresa na globalnom kreditnom tržištu sa dalekosežnim posledicama.
Judith Tyson napominje da zajmovi koje su afričke vlade uzimale poslednjih godina imaju fiksnu kamatnu stopu u prvih pet godina. Moguće je da će kada dođe vreme za refinansiranje kamatne stope biti znatno više. Ukoliko kamatne stope u Americi porastu, investitori će povući novac iz malih ekonomija u razvoju: „Doći će do naglog obrtanja smera toka kapitala. A neke od tih zemalja su veoma osetljive na finansijske potrese“.
U polugodišnjem izveštaju o stanju svetske ekonomije objavljenom prošlog meseca, Svetska banka upozorava da zemlje u razvoju, suočene sa mogućnošću da ponuda jeftinog novca iznenada presuši, „treba da se nadaju najboljem i pripremaju za najgore“. Rečima Russella Jonesa, „Kada se investitorima učini da se šefovi Federalnih rezervi spremaju da upotrebe svoje najjače oružje, možemo očekivati novi talas velikih dužničkih kriza“.
Heather Stewart, The Guardian, 11.07.2015.
Preveo Đorđe Tomić
Peščanik.net, 14.07.2015.
Srodni linkovi:
Miša Brkić – Trijumfalni poraz
Heiner Flassbeck – Šta se dogodilo?
Viktor Ivančić – Bilježnica Robija K.: Grčkanje na muliću
Branislav Dimitrijević – Događanje šuplje analogije
Vladimir Gligorov – Referendum, pregovori i izbori
GRČKA KRIZA