Poštovana kancelarka Merkel,
Beskrajni diktat štednje koji je Evropa nametnula grčkim građanima nije doneo očekivane rezultate. Sada je Grčka rekla glasno „Ne“.
Kao što su mnogi predviđali, evropski finansijski zahtevi se urušili grčku ekonomiju, doveli do masovne nezaposlenosti i sloma bankarskog sistema i značajno zaoštrili dužničku krizu. Zaduženost Grčke je skočila do neotplativih 175% BDP-a. Njena ekonomija je kolabirala, poreski prihodi su u slobodnom padu, proizvodnja i zaposlenost se iz dana u dan smanjuju, a njene kompanije su ostale bez kapitala.
Humanitarne posledice su porazne: 40 odsto grčke dece živi u siromaštvu, smrtnost novorođenčadi je vrtoglavo porasla, dok je nezaposlenost među mladima gotovo 50%. Korupcija, izbegavanje poreza i knjigovodstvene mahinacije prethodnih grčkih vlada značajno su doprinele problemu prezaduženosti. Međutim, grčki građani su sproveli politiku štednje – smanjili su plate, državnu potrošnju i penzije, privatizovali su, deregulisali i podigli poreze. Serija takozvanih „programa prilagođavanja“, kojima su se podvrgnule Grčka i druge zemlje, prouzrokovali su posledice koje u Evropi nismo videli od velike svetske ekonomske krize 1929. Lek koji su propisali Brisel i Berlin pokazao se opasnijim od same bolesti. On je oštetio čak i one koji nisu bili rođeni u vreme izbijanja svetske ekonomske krize 2008.
Pozivamo vas i članove Trojke da promenite kurs kako bismo izbegli dalju štetu. Trenutno se vrši pritisak na grčku vladu da prisloni pištolj na glavu i pritisne obarač. Ali taj metak ne bi usmrtio samo grčku budućnost u Evropi. Kolateralna šteta bi bila i evrozona kao svetionik nade, demokratije i blagostanja. Čitav svet bi osetio posledice ovog čina.
U temelje Evropske zajednice 50-ih godina prošlog veka, ugrađen je otpis dugova – nemačkih dugova. To je bio ključni doprinos nemačkom ekonomskom čudu i miru u Evropi posle Drugog svetskog rata. Danas treba da restrukturiramo i otpišemo dugove Grčkoj kako bi se njena ekonomija oporavila. Treba joj omogućiti dugoročnu otplatu duga. Sada je idealan trenutak da odbacimo propalu politiku štednje. Istovremeno, deo grčkih dugova mora biti oprošten kako bi se u ovoj zemlji sprovele neophodne reforme.
Gospođo kancelarka, naša poruka je jasna: Molimo vas da preuzmete važnu vodeću ulogu za Grčku, Nemačku i svet. Vaše odluke tokom ove nedelje biće istorijske. Nadamo se da ćete učiniti hrabre i velikodušne poteze prema Grčkoj i tako zadužiti buduće generacije.
S poštovanjem,
Heiner Flassbeck, bivši sekratar u nemačkom ministarstvu finansija i vodeći ekonomista Organizacije Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj.
Thomas Piketty, profesor ekonomije na Pariskoj školi ekonomije.
Jeffrey D. Sachs, profesor održivog razvoja, zdravstvene politike i upravljanja i direktor Earth instituta na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.
Dani Rodrik, profesor Ford fondacije za međunarodnu političku ekonomiju na Kenedi školi na Harvardu.
Simon Wren-Lewis, profesor ekonomske politike na Blavatnik školi upravljanja na Oksfordu.
Der Tagesspiegel, 07.07.2015.
Preveo Miroslav Marković
Peščanik.net, 08.07.2015.
Srodni linkovi:
James Galbraith – Devet mitova o grčkoj krizi
New Statesman – Pogled iz Atine
Paul Krugman – Ta nesrećna Evropa
Artist Stefanos – Euro Banknotes
Talassi – Uživo iz Atine: Grčka kriza i odlučujući referendum
GRČKA KRIZA