Posle iznenađujućeg reizbora Aleksisa Ciprasa na grčkim izborima, razgovaramo sa Tomasom Piketijem o grčkom pitanju i potrebi formiranja parlamenta evrozone.
Tsiprasova pobeda je bila iznenađenje. Šta ona znači za Grčku?
U normalnim okolnostima bismo očekivali određenu stabilnost u narednim godinama. Ali Grčka i Evropa treba da nadoknade izgubljeno vreme. Do sada je Evropa tvrdoglavo odbijala ozbiljne razgovore o otpisu grčkih dugova, što je dovelo do pada pretprošle, Samarasove vlade. Evropa je negovestila da će razmisliti o otpisu duga kada Grčka uravnoteži svoj budžet sa malim primarnim suficitom – veći državni prihodi od rashoda ne računajući kamate za otplatu dugova. Ali kada je Grčka zatražili pomoć u decembru 2014, Evropa ih je odbila. Ta odluka je dovela na vlast Ciprasa. U međuvremenu se ništa nije promenilo, jer je Evropa odbila da započne pregovore o dugu u periodu januar-jul 2015. Sada je septembar, novi paketi pomoći o kojima se razgovaralo tokom leta dodatno su odložili početak pregovora. Ako Evropa nastavi da insistira na otplati celokupnog duga doći će do nove krize, a problemi će ostati.
Zašto se mora promeniti način pregovaranja između Evrope i Grčke?
Evropa ima i druge probleme: migrantsku krizu i opštu ekonomsku situaciju. Evropa, Nemačka i Francuska ne mogu da opstanu u stanju stalne krize. Evropljani moraju da prilagode svoju poziciju, a da bi to bilo moguće, Francuska mora da pokaže daleko više hrabrosti, a to važi i za ostale. Možda će izbori u Španiji krajem ove godine doneti neku promenu. Kombinacija svih ovih elemenata može da utiče na evropsku politiku prema Grčkoj.
Šta bi trebalo da budu Ciprasovi ekonomski prioriteti?
Modernizacija poreskog sistema je ključna. On mora da bude pravedniji i efikasniji. Ali to može da se ostvari samo uz saradnju sa Evropom, pod uslovom da ona pruži pozitivan primer. Prisetimo se da velike kompanije u Evropi plaćaju manji porez od malih i srednjih preduzeća. To je zato što vlade pokušavaju da dobiju najpovoljnije uslove za svoje nacionalne kompanije, a da ne govorimo o Evropskoj komisiji i njenom predsedniku Žan-Klod Junkeru, koji je kao luksemburški premijer potpisao sporazume sa multinacionalnim korporacijama prema kojima one plaćaju porez od 1 do 2 odsto. Evropa ne može da deli savete, dok sama izbegava fiskalnu transparentnost. Suština trenutnog sistema je da nemačke i francuske banke rado čuvaju novac bogatih Grka.
Šta bi francuski predsednik Fransoa Oland trebalo da uradi povodom Grčke?
Oland je ovog leta izneo nekoliko predloga o demokratizaciji evrozone. Jedan od njih je osnivanje parlamenta evrozone u kome bi sedeli predstavnici država članica. Ali sve je to previše oprezno i nejasno. Ako namerava da dobije i drugi mandat, ali pre svega da unapredi rad evrozone, Oland treba da izađe sa preciznim i jasnim predlozima. Verujem da bismo dogovorili popuštanje politike štednje u Grčkoj i došli do boljih rešenja u javnoj i demokratskoj raspravi u parlametnu evrozone sačinjenom od predstavnika država članica.
Problem je to što evrozonom trenutno upravljaju tehnokrati. Lideri država članica se sastaju iza zatvorenih vrata i iznose neverovatne predloge u sred noći, poput privatizacije grčke državne imovine u visini od 50 milijardi dolara, iako svi znaju da će se to pretvoriti u rasprodaju ispod cene. Ni za jednu ekonomiju nije dobro da prodaje imovinu pod ovakvim uslovima. Sve to se događa bez pravnog okvira i preispitivanja motiva za donošenje odluka. To mora da prestane. Potreban nam je novi početak sa transparentnim parlamentom evrozone. Ono što je sada važno je da Francuska, zajedno sa svim zemljama koje žele promene, iznese konkretan niz predloga za demokratsku reformu evrozone.
Da li da i dalje strahujemo od grexita?
Da. Postoji rizik da ćemo, ako se nastavi sa odlaganjem pregovora o restrukturiranju grčkog duga, za dve ili tri godine shvatiti da Grčka ponovo ne može da ispuni uslove iz novog paketa pomoći. Od Grčke se očekuje da održava veliki primarni suficit u narednih 20 do 30 godina i da većinu tog novca upotrebi za otplatu dugova. Kako to objasniti mladim ljudima u Grčkoj? Bilo bi odgovornije da smo primarni budžetski suficit vezali za godišnji rast grčke ekonomije. To bi bilo manje brutalno. Brine me što će neki ljudi nastaviti da insistiraju na grexitu, postavljajući nerazumne ciljeve koje Grčka ne može da ispuni, gurajući je time ka izlasku iz evrozone. To je veoma rizično. Zato su nam hitno potrebni konkretni i realni ciljevi.
The Conversation, 21.09.2015.
Preveo Miroslav Marković
Peščanik.net, 23.09.2015.
Srodni linkovi:
Social Europe – Kritika Varufakisovog pokreta
GRČKA KRIZA