Demokratizacija rada
Našim zdravljem i životom ne mogu upravljati samo tržišne sile. Hiljade akademskih radnika širom sveta peticijom upućuju na izlaz iz krize: ljudska bića koja rade nisu samo „resurs“.
Našim zdravljem i životom ne mogu upravljati samo tržišne sile. Hiljade akademskih radnika širom sveta peticijom upućuju na izlaz iz krize: ljudska bića koja rade nisu samo „resurs“.
Nova autorova knjiga „Kapital i ideologija“ koja izlazi u martu 2020. ima preko 1.200 strana i 160 grafikona koji nam pružaju nove uvide u problem nejednakosti u poslednjih 250 godina.
Nacionalni izbori će biti i evropski. Poslanici se neće izvlačiti na Brisel, već će pred svojim biračima braniti stavove koje će zastupati u evropskoj skupštini.
Dok mi pratimo teške pregovore o velikoj koaliciji u Nemačkoj, u Briselu se iza zatvorenih vrata odigravaju sastanci ministara finansija evrogrupe o obnovi izvršnog odbora Evropske centralne banke.
Verujem da će Francuska, Italija i Španija izneti predlog za stvaranje političke unije. Potreban nam je parlament evrozone koji odlučuje o visini deficita i restrukturiranju dugova.
Panamska afera 2016. još jednom je pokazala koliko je praksa prikrivanja imovine raširena među elitama severa i juga. Novinari su pokazali da rade svoj posao, za razliku od država.
To je plan. Uzimanje od bogatih i davanje siromašnima – to je bio, jeste i trebalo bi da bude put napretka eksploatisane većine u borbi protiv nedodirive koncentracije ekstremnog bogatstva i moći.
Ovaj Sanders će možda izgubiti, ali neki drugi Sanders, mlađi i manje beo, jednog dana bi mogao da postane predsednik SAD. U svakom slučaju, ovo je kraj ciklusa započetog Reganovom pobedom 1980.
Samo istinska rekonstrukcija evrozone pokrenuta od grupe zemalja spremnih da predvode promene i razviju nove političke institucije, može da zaustavi mračne nacionalističke impulse koji prete Evropi.
Prve reakcije na rezultate izbora u Grčkoj, u vezi sa Olandovim predlogom o formiranju parlamenta evrozone, u kojem bi se u javnoj i demokratskoj raspravi predstavnika država članica došlo do boljih rešenja.
U temelje Evropske zajednice ugrađen je otpis nemačkih dugova. Danas Grčkoj treba omogućiti dugoročnu otplatu smanjenog duga.
Atkinson iznosi niz predloga za transformaciju tržišta rada i kapitala uvođenjem novih prava za one čija su prava najmanja, kao što su poslovi u javnom sektoru za nezaposlene ili nova prava za sindikate.
Još jedan odgovor Mijatu Lakićeviću: Šta ako su najbolje škole pecanja skupe i nedostupne za siromašne? Šta ako bez njihovih diploma ne možemo da dobijemo ni mesto na obali?
Odgovor čitaoca: U svom članku Toma Piketić i druge bajke Mijat Lakićević ismeva tezu Thomasa Picketya o porastu nejednakosti, kao i njegov predlog o preraspodeli bogatstva.
Nije mi na kraj pameti da omalovažavam svetski poznatog francuskog ekonomistu. Asocijacija na dečiju bajku Toma Palčić je moja reakcija na domaću percepciju Piketijevog slavnog dela „Kapital u 21. veku“.
Banka – Događaj godine zbio se je nedavnim dolaskom Thomasa Pikettyja u Zagreb. Riječju, sama je knjiga ostala u pozadini (pažljivo konstruiranoga) društvenoga događaja.
Nije pitanje ko pogađa kako kapitalizam funkcioniše, Marks ili Piketi, već je u pitanju vektor njihove analize. Piketi hoće da preraspodeli plodove kapitalizma kako bi ujednačio uspone i padove, a Marks da transformiše i okonča prevlast kapitalizma.
Nemamo kontrolisani eksperiment kroz čitav 20. vek i ne možemo da repriziramo taj vek bez Prvog svetskog rata. Imamo samo zajedničko istorijsko iskustvo, ali mislim da je ono dovoljno da se izvuku neki jasni zaključci.
Novi magazin – Tomas Piketi je izazvao veliko interesovanje knjigom „Kapital u dvadeset prvom veku“, mada više u Americi nego u Evropi.
Dve trećine Amerikanaca zarađuje više od svojih roditelja. Ali polovina njih ostaje u prihodnoj grupi rođenja. Prečage na lestvici su sve više razmaknute.
Oni koji tek počinju platili bi malo, a oni koji imaju milijarde – mnogo.
Da li se vraća nasledni kapitalizam, gde su poluge ekonomije opet u rukama porodičnih dinastija.