Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Ko je Aleksandar Čepurin? Ambasador Rusije u Srbiji. Dakle, iz ugla Srbije, stranac. Kakva su ovlašćenja stranaca u Srbiji nad domaćim telima izvršne vlasti? Kojim se aktima propisuju ta ovlašćenja? Da li postoje neka tajna akta koja to propisuju?

Na ova pitanja može se odgovoriti i dedukcijom. Šta nam predaja stenograma intervjua predsednice vlade Aleksandru Čepurinu govori o ovlašćenjima ambasadora Rusije nad vladom Srbije? Kako su ovdašnje pravoslavne patriote doživele taj čin – kao predaju ili kao izdaju? Zašto je uvid u stenogram imao samo Čepurin, a ne i ovdašnja javnost?

Da li je predsednica vlade za stavove iznete u svom intervjuu račun položila tamo gde jedino i treba i sme da ga položi – u skupštini Srbije? Da li ova vlada sa svojom predsednicom na čelu vodi politiku za koju je mandat dobila od skupštinske većine? Ili od ambasadora Rusije?

Da li vlada sa Anom Brnabić na čelu vodi neku svoju, posebnu politiku, bez obzira na ekspoze koji je branila i navodno odbranila pred poslanicima u skupštini Srbije? Ako da, gde se ta politika dogovara i kome se odgovara za takvu politiku? Ambasadoru Rusije?

Dakle, u utorak 4. jula agencija Bloomberg objavila je intervju sa Anom Brnabić. Svi domaći mediji odmah su doneli sasvim veran prevod intervjua, pod naslovom koji tačno odgovara engleskom originalu: „Ako bude primorana, Srbija će birati EU, a ne Rusiju“.

Sreda, 5. jul, protiče relativno mirno, ako se izuzmu domaće reakcije na intervju. U četvrtak, 6. jula, preokret. Od predstavnice ministarstva spoljnih poslova Rusije Marije Zaharove saznajemo da je izjava Brnabić o izboru između Evropske unije i Rusije pogrešno interpretirana.

Dođavola, ko je sad Marija Zaharova? I kako ona zna šta je Brnabić zaista rekla? Dakle, Zaharova je imala uvid u stenogram intervjua koji je Brnabić poslušno dostavila Čepurinu, a ne svima nama, na uvid, a Čepurin to odmah prosledio Zaharovoj, opet, dakle, ne nama. Da bi nam Zaharova, a ne Brnabić, rekla da je Brnabić pogrešno shvaćena.

Tako smo 48 sati kasnije saznali da je u pitanju greška. Da Brnabić ne zna engleski, čitava stvar mogla bi da se objasni recimo ovako: pošto za razliku od nje, Čepurin odlično govori engleski, Brnabić mu je ispričala, na srpskom ili ruskom, svejedno, šta je stvarno rekla i zamolila ga da proveri da li tako stoji i u prevodu.

Dobronamerni Čepurin je odmah video da su Brnabić prevarili, ali to nije rekao Brnabić, nego je javio Zaharovoj. Zaharova opet to nije rekla Brnabić, nego svima nama. Šta za to vreme radi Bloomberg? Baš ništa. Drži intervju na svojoj strani bez ikakvih promena. Nisu se čak ni izvinili Brnabić za to što su je pogrešno interpretirali.

Nevolja je ipak u tome što Brnabić dobro govori engleski. I što valjda dobro zna šta jeste, a šta nije rekla. I biće da je rekla baš ono što stoji na sajtu Bloomberga i u prevodima intervjua u domaćim medijima. Ali, sve i da nije tako, zašto se ona nije oglasila i rekla da je po sredi greška? I zašto nam Brnabić, ili, ako baš tako mora, Zaharova, ne kažu šta je u intervjuu trebalo da stoji umesto pogrešne interpretacije?

Ostaje, međutim, pitanje: otkud Čepurinu i Zaharovoj pravo da tumače predsednicu vlade Srbije i uteruju ispravan smisao u njene reči? A ako to pravo već imaju, nije li to moglo da se uradi sa nešto više stila? Ovako sve podseća na priču o falsifikovanoj ličnoj karti brata Vučića.

Uz jednu važnu razliku. Moć da se na silu oblikuje stvarnost u slučaju lične karte ipak se zadržala u domaćim institucijama. One jesu bile zloupotrebljene, ali se moć da se oblikuje paralelna stvarnost nije izmestila izvan teritorije Srbije. Sada vidimo kako se ta moć seli izvan granica zemlje, uz aplauze odobravanja rodoljubive Srbije.

Peščanik.net, 07.07.2017.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).