Mediji izveštavaju da je predsednik opštine Lučani Milivoje Dolović u pijanom stanju verbalno i fizički napao sveštenika oca Dalibora. Razlog napada je doček studenata koji su išli na komemoraciju u Novi Sad u hramu u Lučanima od strane sveštenika. Grupa građana Jedan tim se oglasila tim povodom i održala skup podrške u centru Lučana: „Uzalud su ti Doloviću svi tvoji pohodi Hilandaru, tamjan koji svaki dan pališ u kancelariji i ikone koje držiš, kada si se otpadio i od Boga i od ljudi. Jedina ikona za koju znaš je slika tvoga vođe koju držiš iznad glave“, navodi se u saopštenju ove grupe građana koja je pozvala patrijarha i episkopa da osude ovaj čin i uzmu u zaštitu sveštenika Dalibora.
Scenario u kojem će patrijarh uvažiti ovaj apel i zaštititi napadnutog sveštenika, u ovom trenutku izgleda je nezamislivo. Od početka studentskih protesta patrijarh Porfirije i crkveni vrh zauzeli su stranu režima. Dobro je poznato da je patrijarh otišao čak toliko daleko da je prilikom posete Moskvi preuzeo Vučićevu mantru o „obojenoj revoluciji“, koja se navodno dešava u Srbiji. Očigledno je da i on, baš kao i predsednik opštine Lučani, ima samo jednu ikonu kojoj je odan.
Međutim, patrijarh ima još jedan set izjava, opštih mesta o miru i pomirenju. Tako je u avgustu, na primer, izjavio: „Sa trona Svetog Save pozivam i apelujem na sve – bez izuzetka, da se obustavi svaki sukob i odbace reči i dela koja nanose bol i rane drugima. Imamo samo jednu zemlju, jedan narod i potrebni smo jedni drugima. Zato ni po koju cenu ne dozvolimo da jedni druge povređujemo i proganjamo po ulicama i trgovima“, poručio je Porfirije. Patrijarhu bi bilo zgodno da zaista postoje dve strane koje jednako pribegavaju povređivanju i progonu svojih oponenata, jer tada bi njegov apel imao smisla, ali to nije slučaj.
Studenti i građani traže odgovornost za smrt 16 ljudi ispod nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Njihovi su skupovi naglašeno mirni i dostojanstveni. Sa druge strane imamo režim Aleksandra Vučića koji raspolaže aparatom sile, medijima i plaćenicima iz sveta kriminala i koji ne preza da hapsi i izaziva incidente. Primer napada na sveštenika u Lučanima to rečito potvrđuje. I te dve strane nikako nisu ravnopravne u metodama koje primenjuju i ciljevima za koje se bore. Odgovornost za nastalo stanje je na strani režima, jer jedino režim ne preza od progona i povređivanja druge strane – studenata i građana.
Zamislimo sada dijalog između patrijarha i napadnutog oca Dalibora:
Патријарх: „Оче Далиборе апелујем и на тебе без изузетка и кажем ти да обуставиш сваки сукоб и одбациш речи и дела које наносе бол и ране председнику општине господину Доловићу. Ви сте обојица потребни један другом. Не дозволи себи да га повређујеш и прогањаш по улицама и трговима.“
Отац Далибор: „Ја сам сматрао да је гостопримство врлина и да је моја дужност као свештеника да у цркви примим младе људе који се боре за племените циљеве. Неко ће рећи да сам поступио храбро, али ја сам само слушао своју савест. Господин Доловић ми није био ни на крај памети. Нисам размишљао о њему.“
Патријарх: „У томе и јесте проблем, што ниси размишљао шта ће рећи и урадити господин Доловић. Да си размишљао не би примио студенте. Имамо оче Далиборе само једну земљу и један народ, и ја то добро видим са висине трона Светог Саве. Не смемо да се делимо. Замисли на шта би то личило да се Вучић и ја раздојимо и кренемо у различитим правцима. А овако, братска слога влада између цркве и државе. Баш као у братској Русији!“
Отац Далибор: „Наш спаситељ је рекао да будемо као деца. Па тако и ја, када сам видео ту децу да ће пешачити чак до Новог Сада срце ми је заиграло. Да сам млађи, пешачио бих и ја са њима. Шта сам друго могао да урадим него да их примим да предахну и да се окрепе.“
Патријарх: „Шта са тобом да радим? Апелује се на мене да те узмем у заштиту, како када си неразуман и не размишљаш као одговоран свештеник. Исти си као и твој владика Јустин. Зар ви не разумете шта све Вучић има и може? Безбедносне службе, полицију, војску, медије и новац. Све зна и о свему је обавештен. Све држи под контролом. И све је то такође у служби цркве, захваљујући нашим добрим односима. Зар се свега тога треба одрећи? Па то је размишљање на нивоу детета.“
Отац Далибор: „Господ је рекао да ћемо у свету имати жалост, али да се не бојимо, јер је он победио свет. Мени је Доловић приредио жалост али ме није уплашио. А Вучић, он је тај свет о којем говори Свето писмо, који је већ побеђен. То сам видео на лицима студената.“
Порфирије одлази.
Peščanik.net, 10.10.2025.
NADSTREŠNICA
