Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Obično se kaže da u svakom ludilu postoji neki sistem, samo u našem sistemu postoji ludilo. Evo, saznali smo da čak i veštačka inteligencija može da halucinira, šta onda očekivati od sistema koji sačinjavaju ljudi, a ne čipovi?

Odavno znamo, slutimo ili paranoišemo da postoje moćnici ogrezli u nitkovluke, poludeli od vere u sopstvenu nekažnjivost. Deo toga gledamo u Epstajnovom dosijeu, deo u informativno-zabavnim emisijama, deo na ulicama Srbije (zato i hoće da nam ukinu televizije, a možda i internet po ugledu na Putina, Iran, Nepal). Tramp je bar rekao da ga samo njegovi moralni obziri sputavaju, ali vidimo da ga sputavaju i državne institucije, ako ništa drugo, vrhovni sud uzme i poništi njegove odluke. Predsednik Srbije nema čak ni to ograničenje u svojoj zemlji.

Dobra vest je da stabilokratija koja se zasnivala samo na tome da neće izazvati regionalnu nestabilnost, pre svega na Kosovu, u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, a zbog koje je ovaj režim bio protežiran u EU ali i SAD, više nema smisla. Kosovo je ušlo u Trampov „Odbor za mir“ u koji Srbija nije pozvana ali u kojem jeste prokazana kao neprijatelj mira na Kosovu; Crna Gora ulazi u Evropsku uniju u kojoj za Srbiju nema mesta osim ako ne postane „demokratska Srbija“; Dodiku su skinute sankcije, Srbiji su uvedene, on je bio i na molitvenom ručku, naš predstavnik nije mogao ni na partijsku žurku iako se verovatno nudio da niti pije niti jede, kao što sada nudi da se odrekne prava na veto, samo da uđe u EU.

Za razliku od Evropske unije, ova vlast nikada i nije uzimala za ozbiljno tu počasnu titulu stabilokrate. Njima je ta reč značila samo da mogu da stabilno krate jezik kritičarima, prava potlačenima, da krate domet medijima i uskrate slobodu biračima. Ali je predsedniku Srbije ipak jasno da više ne sme ni da proba da inscenira neku novu Banjsku. A ako nisi pretnja po stabilnost, onda nisi ni garant stabilnosti, što je iskusio i Milošević. Samo, za sadašnjeg ipak ne može biti zadužen taj međunarodni sud, ali može drugi ukoliko Interpol i Europol obelodane dokumenta, pre svega iz Sky prepiski.

No, teško da ovakva vlast može da se uzme u pamet. Em je nema mnogo (pameti, ne vlasti) em od početka funkcioniše kao korona onomad – napadne tamo gde je najslabiji odbrambeni mehanizam pa se širi dok organizam ne kolabira. Ali smo se i mi pelcovali slobodom. Zaštita od korone je bila u izolaciji, zaštita od ove pošasti je okupljanje i zbijanje jedno uz drugo. Jeste da isto ima sumnjičavih prema proizvođaču vakcine i njenom delovanju, neki su za istočnjačku verziju vakcine jer zapadnjačka hoće da nas čipuje i obratno, a neki preporučuju da pijemo varikinu umesto lekova, ali, sve u svemu, i korona je pobeđena kad je dovoljan broj ljudi stekao imunitet bilo vakcinacijom, bilo tako što je preživeo bolest.

Da ironija bude veća, vlast je i pobunu predstavljala kao koronu, od ovo je najsmešnija pobuna koja postoji samo na internetu, do hoće sve da nas pobiju, biće nam mala sva groblja. Neka ne brinu, neće biti mala, groblje istorije je dovoljno veliko da tamo budu pokopani svi nepoćudni režimi.

Peščanik.net, 23.02.2026.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.