Od 1. novembra 2024. kada se urušila nadstrešnica renovirane Železničke stanice u Novom Sadu koja je ubila šesnaest ljudi, Aleksandar Vučić se više bavio komentarima i uticajem na pravac krivičnog postupka zbog do sada nezabeležene tragedije, od nadležnih javnih tužilaca i sudova. Zašto i kako? Njegova i volja vladajuće SNS, kroz do sada nezabeleženi arsenal nedozvoljenih pritisaka, u sadejstvu sa pojedincima iz pravosuđa, zaslužni su što godinu i po dana kasnije nemamo ni jednu potvrđenu optužnicu, a imamo nezakoniti progon i državno nasilje prema onima koji zahtevaju odgovornost.
Iako je, kao predsednik Republike, potpuno nenadležan za ovu oblast, Vučić se na dan tragedije vanredno obratio građanima: „Kao predsednik Republike koji je na ovu funkciju izabran uz najveću podršku građana, tražim od Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, Vlade Srbije da lica odgovorna za ono što se dogodilo budu procesuirana i strogo kažnjena… Kada smo sve renovirali, samo nju nismo. Zašto? Ne znam, neko će valjda da pruži odgovore.“ Odmah su ga, povodom toga da li je nadstrešnica renovirana ili ne, demantovali video snimci i inženjer Đajić.
Nekoliko dana kasnije, 4. novembra na TV Happy, on izjavljuje da će „tužilaštvima i sudovima biti teško“ da utvrde krivičnu odgovornost za nesreću. Ponovio je tvrdnju da nadstrešnica nije bila rekonstruisana. Začudo je priznao je da je na nju dodato staklo, „ali je i sa tim to stajalo dve godine i veliko je pitanje da li je to doprinelo (padu) ili je korodiralo i palo zbog 60 godina starosti. To neka utvrde veštaci… svakako je reč o grešci struke.“
Nakon toga nadležnost je ostala vezana isključivo za Više javno tužilaštvo (VJT) u Novom Sadu, do izjave advokata Čedomira Stojkovića da podnosi krivičnu prijavu protiv novosadskog glavnog višeg tužioca B. Lepotića zbog zloupotrebe službenog položaja i nesavesnog postupanja, navodeći uz njega još 15 lica odgovornih za ovaj slučaj koji su morali biti u pritvoru. Na tom spisku su bili i kineski državljani: direktor CRDG Geng Ksim, zakonski zastupnik CRIC Fengam Qui i zakonski zastupnik CCCC – ogranak Savski Venac Jang Dong. Tada istraga nije pokrenuta ni protiv jednog od ovih lica, ali je ostala zabeležena izjava tadašnjeg premijera M. Vučevića, koji je nakon nesreće otputovao u Šangaj gde je, između ostalog, izjavio da neće dozvoliti „antikinesku hajku“ i histeriju u Srbiji. Opozicioni poslanici i odbornici su 19. novembra pokrenuli višednevni protest ispred ulaza u zgradu pravosudnih organa, zahtevajući puštanje političara i aktivista koji su zatvoreni tokom i nakon protesta zbog pada nadstrešnice, kao i da tužilaštvo radi svoj posao u vezi ovog slučaja. Odgurivali su se sa kordonom interventne policijske brigade.
Tako je tek 22. novembra 2024. VJT u Novom Sadu donelo naredbu o pokretanju istrage protiv 13 lica zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti iz člana 288, stav 2 Krivičnog zakonika, a od funkcionera su okrivljeni J. Tanasković, G. Vesić, A. Dimoski i N. Šurlan. Predistraga i istraga su svele se na produženi uviđaj lica mesta, građevinsko veštačenje i ispitivanje svedoka, ali ne i na druge okolnosti slučaja. Na primer, znalo se da je predračunska vrednost radova nekoliko puta uvećana, uočene su nepravilnosti u angažovanju podizvođača radova i vođenju dokumentacije, da je vrh države zahtevao ubrzanje radova itd. Svakako nije trebalo dozvoliti da komunalne službe odmah počiste lice mesta, nakon čega je sutradan prvi put na teren izašla građevinska inspekcija i formalno zatvorila gradilište, a da za upotrebu objekta nije postojala ni građevinska ni upotrebna dozvola.
Osamnaest meseci kasnije, ni jedna od tri istrage koje su se vodile ili se vode zbog ovog događaja, nisu okončane potvrđivanjem optužnice.
Prva istraga, o kojoj je već bilo reči, pokrenuta je od strane VJT u Novom Sadu i trajala je 38 dana. Mnogo duže od tog vremena (tri i po meseca, a rokovi su prema Zakonu o krivičmnom postupku 8 dana za prigovor okrivljenih i 15 dana za odluku veća) vanraspravno veće držalo je predmet u svom posedu da bi odlučilo da li je potrebna dopuna istrage i napisali rešenje o tome. Isto veće je zadržalo predmet duže od dva meseca kada je odlučivalo o prigovoru branilaca o ispitivanju veštaka, a bili su istekli i zakonski rokovi dužine trajanja pritvora u istrazi. To su samo neki od negativnih presedana ovog slučaja.
Okrivljeni bivši ministar Vesić, od samog početka istrage za vanraspravno sudsko veće nije „osnovano sumnjiv“, pa mu je po žalbi branioca ukinut pritvor i omogućena odbrana sa slobode. Istovremeno, njegova v.f. pomoćnica Dimoski je sve vreme bila osnovano sumnjiva i u kućnom pritvoru, iako su postojali identičan opis dela i dokazi kao i za njenog šefa. Možda zbog toga što je predsednik Republike ubrzo posle Vesićevog lišavanja slobode izjavio da misli da okrivljeni Vesić nije kriv i da ga smatra svojim drugom, a da drugove ne ostavlja na cedilu.
Ipak, nakon okončane dopune istrage, VJT u Novom Sadu je 16. septembra 2025. podiglo optužnicu protiv identičnih 13 okrivljenih za ista krivična dela kao iz prve optužnice, uz preciziranje izreke na 448 stranica. Prema saopštenju suda u Novom Sadu od 24. decembra, vanraspravno veće je, većinom glasova, odlučilo da prema troje prvookrivljenih funkcionera (J. Tanasković, G. Vesić i A. Dimoski) i tri inženjera (M. Spremić, M. Gavrilović i D. Todorović) nema mesta optužbi jer nema dovoljno dokaza za osnovanu sumnju da su izvršili krivična dela koja su predmet optužbe. Postupak se nastavlja isključivo protiv bivšeg direktora AD „Infrastruktura ŽS“ N. Šurlana i šest inženjera.
U konfuznom tekstu tog saopštenja, koje treba da je sublimacija razloga iz obrazloženja rešenja, posebno je boldovano da je „zajedničko gotovo svim odgovorima na optužnicu je konstatacija da je tužilaštvo samo tehnički sprovelo dopunu istrage prikupljajući dokaze i ispitujući svedoke i veštake na koje im je sud u naredbi za dopunu istražnog postupka ukazao, bez da je nakon toga analizirao rezultate dobijene u dopuni istrage i primenio to u novoj optužnici“.
Iz iznetog je očigledno da se vanraspravni sud bavio ocenom dokaza povodom prigovora branilaca okrivljenih i da je prekoračio granice svojih ovlašćenja jer se upustio u ocenu dokaza. Sporne su i druge analize i zaključci iz javno dostupnih delova te odluke. Zbog čega sud nije zahtevao novu dopunu istrage sa jasnim nalozima? Razmatranje vanraspravnog veća o tome da li bi se nadstrešnica obrušila u kratkom ili dužem roku čak da su i svi radovi izostali, neprimereno je ovlašćenjima veća koje odlučuje o potvrđivanju optužnice.
Sud u ovom saopštenju više puta naglašava da državni funkcioneri ne odlučuju „o merama zaštite“. Pri tome se previđa da se kaznom za ovo delo može kazniti i lice koje uopšte ne postupa po propisima (a to svakako jesu i zakoni i propisi koje u optužnici navodi VJT u Novom Sadu) ukoliko tom opšteopasnom radnjom ugrozi život većeg broja lica. Ceo ovaj predmet se po žalbi VJT u Novom Sadu od početka ove godine nalazi na odlučivanju u Krivičnom odeljenju Apelacionog suda u Novom Sadu, bez ikakvih informacija za javnost.
Drugu istragu je pokrenula VJT u Beogradu – Odeljenje za suzbijanje korupcije, februara prošle godine, na osnovu prethodno odbačene krivične prijave u Novom Sadu, a u okviru akcije borbe protiv korupcije koju je pokrenuo predsednik Republike. To je bila iznenađujuća paralelna istraga za koju mnogi iz profesije tvrde da je namerno iskonstruisana da razvodni i odugovlači postupanje, jer bi početak javnog suđenja razotkrio umešanost vrha vlasti u slučaj. Istraga je pokrenuta protiv osumnjičene menadžerke „Infrastruktura ŽS“ i dva člana komisije za tehnički prijem trafo-stanice marta 2024. Uporno, ali naopako nastojanje da VJT i Viši sud u Beogradu preuzmu kompletnu nadležnost u slučaju „Nadstrešnica“ po pravu prve potvrđene optužnice, nije zaustavljeno ni kada je u fazi istrage vrhovna javna tužiteljka naredila da se spisi tog predmeta odmah dostave TOK-u. Glavni javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović za ovo protivzakonito postupanje nikad nije odgovarao, iako je njegovu neregularnost utvrdila i nadležna komisija Visokog saveta tužilaštva. Iako je Apelacioni sud u Beogradu dva puta ukinuo rešenje Višeg suda u Beogradu o potvrđivanju ove optužnice – jer u njoj ništa nije jasno, počev od toga koje tužilaštvo je nadležno – sud u Beogradu uporno potvrđuje ovo rešenje. Ljudi koji se smatraju upućenim u stanje i odnose u beogradskom pravosuđu, tvrde da postoji političko-interesna sprega između N. Stefanovića i predsednika Višeg suda u Beogradu, te da je to osnovni razlog zbog čega se odlučivanje o ovoj optužnici razvlači u nedogled.
Treći predmet je finansijska istraga koja se od 1. avgusta vodi pred Tužilaštvom za organizovani kriminal (TOK) protiv 14 lica među kojima su i bivši ministri Momirović i Vesić, direktori Šurlan i Trivić („Starting“) i menadžerka Katanić, zbog sumnje da su zajedno, u toku realizacije ugovora sa kineskim izvođačem radova, u rekonstrukciji stanice u Novom Sadu i pruge Novi Sad-državna granica, oštetili državu za 115 miliona dolara. Javnost je upoznata sa odlukom direktora policije i Vlade o povlačenju forenzičara iz Udarne grupe TOK-a, ali i sa drugim nezakonitim pritiscima i opstrukcijom rada ovog organa. Po hitnom postupku, bez rasprava, donete su u januaru izmene pravosudnih zakona koje su dovele do smanjenja broja postupajućih tužilaca u TOK-u. To se sve čini da se u zakonskom roku ne dođe do optužnice, javne sudske rasprave i odluke o odgovornosti za ovaj zločin i korupciju ogromnih razmera. Predlagač izmena ovih zakona poslanik Mrdić je otvoreno izneo osnovni razlog njihovog donošenja: „Zato što su hteli da uhapse ministre iz SNS, a i predsednika Vučića.“ U postupku sprovođenja ovih zakona podeljeni sastav Visokog saveta tužilaštva (VST) nije imao snage da ponovo privremeno uputi, odnosno zadrži na radu u TOK-u četvoro tužilaca koji su radili na delikatnim predmetima „Nadstrešnica“ i „Konjuh“, a ni da izabere predstavnika našeg tužilaštva u Evrodžastu.
Srećom, Venecijanska komisija je u nedavno objavljenom mišljenju svog ekspertskog tima o ovim zakonima navela da bi ta četiri tužioca koji nisu upućeni u TOK, morali biti vraćeni u ovaj organ i da će se kasnije ovo pitanje razrešiti izborom nedostajućih tužilaca po redovnoj proceduri. Međutim, potpuno podeljeni VST je spornog legaliteta i legitimiteta u pogledu izbora pojedinih članova iz reda tužilaca – redovnom procedurom nisu izabrani ni istaknuti pravnici članovi ovog saveta; jedni su suprotno zakonu ponovo izabrani za članove ovog organa, a drugi nakon ponovljenog glasanja i izbora u vezi koga sporne odluke donosi Ustavni sud, a vodi se postupak u TOK-u povodom prijave o uticaju BIA na ovo glasanje. Takav VST nema snage da izabere ni svog predsednika. Na sednici održanoj 28. aprila najviši upravni organ tužilaštva nije imao snage ni za odluku da se na dnevni red stavi pitanje realizacije mišljenja Venecijanske komisije. Umesto toga, ministar pravde koji se proslavio povodom donošenja tzv. Mrdićevih zakona predvodi kampanju razvlačenja sprovođenja ovog mišljenja, tako što ga relativizuje i najavljuje da je formirao stručnu radnu grupu pri Ministarstvu pravde, koja bi navodno trebalo da razmatra eventualne izmene i dopune Mrdićevih zakona. Tako se ignoriše i stav Evropske komisije ali i većinske struke u zemlji da te zakone, kao antireformske i donete bez inkluzivnog i transparentnog postupka, odmah i u celini treba staviti van snage na način kako je predložila Venecijanska komisija i onda pristupiti redovnoj proceduri pripreme izmena i dopuna pravosudnih zakona.
Da se vratimo slučaju „Nadstrešnica“. Očigledno je da ovakvo stanje urušenog i blokiranog pravosuđa odgovara aktuelnom političkom režimu da bi izbegao temu svoje umešanosti i odgovornosti za ovaj slučaj. Zbog toga istrajavaju na tome da postoji više istraga i optužnica koje se razvlače, cepkaju i obesmišljavaju, koje po nalogu sa državnog vrha nikako ne smeju da stignu do javnosti i suđenja.
Autor je sudija u penziji iz Novog Sada, član Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti povodom pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu
Peščanik.net, 30.04.2026.
NADSTREŠNICA
