Hipercionizam, 3. deo

Deveto poglavlje iz zbornika Hansa Kundnanija (ur) „Hyper-Zionism. Germany, the Nazi Past, and Israel / Hipercionizam. Nemačka, nacistička prošlost i Izrael“, Verso, London / New York 2025, u izboru i prevodu s engleskog Aleksandre Bajazetov.

Nahed Samur – Raison d’etat protiv vladavine prava

Pojam „državni interes“ (Staatsraison) ne postoji ni u Osnovnom zakonu (Grundgesetz) Nemačke ni u bilo kojoj odredbi bilo kog nemačkog zakona. Interna služba Bundestaga za naučna pitanja potvrdila je 2023. da to nije ni pravni ni doktrinarni pojam, već princip kojim se rukovodi nemačka spoljna politika.¹

Međutim, iako nije pravni termin, „državni interes“ u međuvremenu sve više proizvodi pravne posledice. Na unutrašnjepolitičkom planu on je formalno uveden 2024. u zahtevu parlamentarnih stranaka centra, levice i liberala za usvajanje rezolucije „’Nikad više je sad’: zaštita, očuvanje i jačanje jevrejskog života u Nemačkoj“.² Tome je 2025. usledila još jedna rezolucija u Bundestagu koja izričito poziva da se „odlučno istupi protiv antisemitizma i netrpeljivosti prema Izraelu“ na univerzitetima i u školama.³ Nijedna od tih rezolucija nema snagu zakona, ali obe polako prodiru u sudsku praksu, a „državni interes“ postepeno se uvodi kao pravni pojam iako nema nikakav formalni zakonski status. Njegovo značenje, tumačenje i primena su nejasni, i to stvara nesigurnost o onom što u Nemačkoj jeste i što nije legalno. On funkcioniše kao „soft law“, kao nepisan zakon, i omogućava zadiranje u osnovna prava i kršenje međunarodnog prava. Time se u krajnjoj liniji podrivaju liberalna vladavina prava i tradicionalna privrženost Nemačke međunarodnom pravu, utemeljena Osnovnim zakonom (ustavom) SR Nemačke.⁴

Vodeći princip s pravnim posledicama

Pre nego što je počeo da stiče pravni status, „državni interes“ služio je kao orijentir za nemačku spoljnu politiku.⁵ Najpre ga je 2007. pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija Angela Merkel navela u kontekstu odnosa Nemačke i Izraela, a potom i 2008. pred Knesetom, pa je juna 2012. u Bundestagu vladi konačno upućeno poslaničko pitanje, sa zahtevom da objasni njegovo značenje. Vlada je odgovorila da se taj pojam tiče istorijske i političke odgovornosti Nemačke za „bezbednost i postojanje Izraela“ i da služi kao orijentir u nemačkoj spoljnoj politici.⁶ U novije vreme on se ne primenjuje samo na bezbednost i postojanje Izraela nego i na zaštitu Jevreja u Nemačkoj. Sad postoji dijalektička veza između spoljnopolitičke i unutrašnjepolitičke dimenzije nemačkog „državnog interesa“.

Iako samo načelo, „državni interes“ se otad osetno odrazio i na zakone, kako je to priznala i Interna služba Bundestaga za naučna pitanja,⁷ na primer, na zabranu podsticanja rasne mržnje (Volksverhetzung) u Krivičnom zakonu, gde se kaže da sud pri izricanju kazne „može da uzme u obzir motive i ciljeve izvršioca krivičnog dela, na primer rasističke, ksenofobne, antisemitske i druge pobude koje ukazuju na nepoštovanje čovečnosti“. A Zakon o državljanstvu predviđa da se zahtev za prijem u državljanstvo može odbiti ako je podnosilac izvršio prestupe iz antisemitskih pobuda.⁸

Pravne posledice „državnog interesa“ vrlo su brzo izašle na videlo kad je, posle 7. oktobra 2023, počelo suzbijanje javnog neslaganja s Izraelom. Oktobra 2023. više od 800 univerzitetskih radnika i drugih stručnjaka za međunarodno pravo, studije sukobâ i studije genocida širom sveta potpisalo je javni apel u kom je upozorilo na mogućnost da izraelske snage vrše genocid nad Palestincima u Pojasu Gaze.⁹ Mesec dana kasnije specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija jasnim rečima su apelovali na međunarodnu zajednicu da spreči „genocid koji se upravo vrši“ nad palestinskim narodom.¹⁰ Međutim, na ulicama Nemačke protest protiv onog što su neki državljani i stanovnici Nemačke smatrali genocidom, kako se to može zaključiti iz načina na koji su koristili parolu „Nikad više!“, postao je krivično delo – ili je bar policija to tako videla.

U nizu sudskih postupaka iz perioda neposredno posle 7. oktobra 2023. ljudi koji su protestovali protiv izraelskog genocida u Gazi optuživani su za podsticanje rasne mržnje, i to je posledica raširene sklonosti nemačke policije da kritiku Izraela poistovećuje s antisemitizmom. Kako je to rekao Feliks Klajn, savezni poverenik za antisemitizam: „Ko optužuje Izrael za genocid nesumnjivo postupa kao antisemita, jer demonizuje Izrael, primenjuje dvostruke standarde i optužuje baš jevrejsku državu da čini genocid kakav je bila Šoa.“¹¹ Poistovećivanje kritike Izraela s antisemitizmom vidljivo je i u izraženoj nameri Nemačke da na strani Izraela interveniše u tužbi za genocid koju je Južna Afrika podnela pred Međunarodnim sudom pravde.¹²

Takve zvanične izjave odražavaju se i na način na koji se zakonske odredbe o podsticanju rasne mržnje primenjuju na ulicama Berlina. Novembra 2023, kad su protesti solidarnosti s Palestinom bili gotovo sasvim onemogućeni takozvanim preventivnim zabranama (Vorabverbot), Jevrejka i državljanka Izraela Iris Hefets zaustavljena je u Berlinu zbog toga što je nosila transparent „Kao Jevrejka i Izraelka kažem: Zaustavite genocid!“ – U Berlinu je preventivna zabrana u tom trenutku bila na snazi tri nedelje, a u Hamburgu već dva meseca; prema berlinskim zakonima o protestima, za skup su potrebna najmanje dva lica, pa se tako nekom ko sam hoda ulicama ne može zabraniti da nosi transparente. Zato je policija optužila Iris Hefets za podsticanje na rasnu mržnju i konfiskovala njen transparent.

Pet meseci kasnije, marta 2024, berlinsko javno tužilaštvo konačno je povuklo optužbe protiv Hefets, ali je u svem tom međuvremenu bilo nejasno da li protestovanje protiv genocida u Gazi može voditi pokretanju sudskog postupka ili ne. Advokati su strankama govorili da je za svaki slučaj bolje da ne nose transparente sličnog sadržaja, naročito ako nisu nemački državljani, pa postoji opasnost da im boravišna dozvola bude poništena ili čak da budu deportovani. Tako je „državni interes“ u praksi na ulicama Berlina značio da je protest protiv genocida zapravo isto što i podsticanje na rasnu mržnju.

U jednom drugom slučaju iz novembra 2023. palestinska zajednica u Kelnu nije dobila odobrenje da održi protest pod motom „Zaustavite genocid u Gazi“. Policija je rekla da se protest ne može prijaviti ako se održava pod sloganom koji podstiče na rasnu mržnju, a slogan „Zaustavite genocid u Gazi“ upravo to čini. Palestinska zajednica obratila se sudu i zatražila da se zabrana poništi. Mesec dana kasnije Upravni sud u Kelnu je kao „očigledno protivzakonitu“ poništio odluku policije da ne dozvoli protest:

„U tumačenju i primeni odredbi krivičnih zakona, organi vlasti i sudovi dužni su da se pridržavaju uslova koji proizlaze iz člana 1, stav 1, tačka 1 Osnovnog zakona SR Nemačke [pravo na slobodu izražavanja], kako bi normativna snaga Osnovnog zakona došla do izražaja i na nivou primene norme u konkretnom slučaju. Dalje, iz člana 1, stav 1, tačka 1 Osnovnog zakona SR Nemačke proizlaze i specifični uslovi za tumačenje spornog izraženog mišljenja pre tumačenja i primene zakona. Cilj tumačenja spornog izraženog mišljenja jeste utvrđivanje njegovog objektivnog smisla. Merodavna za to nije ni subjektivna namera onog ko izražava mišljenje ni subjektivno razumevanje onog ko je njom pogođen, nego je merodavan smisao koji sporni iskaz ima prema shvatanju nepristrasne i razumne publike.“¹³

Mišljenje Upravnog suda u Kelnu poštuje duh brojnih odluka Saveznog ustavnog suda, prema kojima su izjave s više mogućih uverljivih značenja zaštićene odredbama o slobodi izražavanja pod uslovom da najmanje jedno od tih značenja nije kažnjivo.¹⁴ Osnovna ideja glasi da sudovi treba da poštuju slobodu izražavanja u najvećoj mogućoj meri.

Iako pomenute presude govore protiv automatske pretpostavke da pominjanje genocida u Gazi predstavlja podsticanje na rasnu mržnju, vlasti su i dalje pokušavale da spreče svaku mogućnost da se Izraelu prebaci vršenje genocida. Decembra 2023. policija je u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija objavila „Informativnu brošuru za škole, nastavnike i roditelje o sukobu na Bliskom istoku“.¹⁵ Informacije su prevashodno bile namenjene prosvetnim radnicima i ticale su se mogućih krivičnih dela: „označavanje postupaka Izraela ili izraelskih oružanih snaga kao genocida“ može se podvesti pod krivično delo podsticanja na rasnu mržnju. Brošura je ohrabrivala nastavnike da prijavljuju sopstvene učenike.¹⁶

Stranci napolje!

Posle 7. oktobra 2023. savezna policija Nemačke zabranjivala je ulaz stranim državljanima, pa i državljanima zemalja Evropske unije, koji kritikuju Izrael. Bivši ministar finansija Grčke Janis Varufakis i britansko-palestinski lekar i rektor Univerziteta u Glasgovu Gasan Abu Sita bezuspešno su pokušali da učestvuju na Palestinskom kongresu u Berlinu, koji su aprila 2024. organizovali DiEM25, njegovo političko krilo MeRA25 i nemačka organizacija Jevrejski glas za pravedan mir na Bliskom istoku.¹⁷ Varufakis ionako nije nameravao da fizički prisustvuje konferenciji, ali ga je nemačka policija sprečila čak i da se uključi na daljinu.¹⁸ Potom je i Abu Sita vraćen s aerodroma u Holandiji i u Francuskoj, pošto je Nemačka članica šengenskog sporazuma o ukidanju granica.

S obzirom na značaj osnovnog prava na slobodu izražavanja, koje uživaju i državljani Evropske unije i državljani drugih zemalja, njegovo ograničavanje predstavlja ozbiljno zadiranje u osnovne demokratske slobode. Za stranog državljanina takva zabrana može imati težinu stigme i može se nepovoljno odraziti na njegov javni ugled. No, kao i kod pokušaja da se demonstracije spreče u ime sprečavanja podsticanja na rasnu mržnju, pravnici su od samog početka osporavali zakonitost takvih mera.¹⁹

Što je najvažnije, naloživši zabranu ulaska u zemlju i zabranu govora, Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova rizikovalo je i kršenje zakona EU. Državljani EU koji nisu državljani Nemačke imaju pravo ulaska u Nemačku i boravka u Nemačkoj prema članu 21(1) Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. Ipak, zakonima EU predviđena je i mogućnost da se državljanima EU ograniči ulazak u druge države članice EU. Prema odredbama nemačkog zakona o primeni direktive EU kojom se garantuje sloboda kretanja, država članica EU može zabraniti ulazak državljaninu druge države članice EU (uključujući i Ujedinjeno Kraljevstvo) iz razloga javne politike, javne bezbednosti ili javnog zdravlja.

Međutim, „javna bezbednost“ u zakonima EU i u nemačkim zakonskim odredbama kojima se primenjuje direktiva o slobodi kretanja ima se tumačiti isključivo u svetlu zakona EU, a ne u svetlu nemačkih zakona. Evropski sud pravde pravo da se državljanima EU zabrani ulazak tumači veoma usko i insistira na tome da čak i lice koje nije državljanin EU mora da predstavlja „istinsku, akutnu i dovoljno veliku opasnost po elementarne interese društva“ da bi se moglo smatrati pretnjom po javnu bezbednost i da bi mu se po tom osnovu mogao zabraniti ulazak.²⁰

Zabrana Abu Siti, britanskom državljaninu, da uđe u Nemačku bila je zasnovana na logici koja se uglavnom primenjuje na lica koja nisu ni državljani Nemačke ni državljani EU. Odluke nemačkih sudova o zabrani političke aktivnosti licima koja nisu državljani EU pozivale su se na član 47 Zakona o boravku, plaćenom zaposlenju i integraciji stranaca na teritoriji SR Nemačke, u kom se kao osnov zabrane navode javna bezbednost i, što je još važnije, interesi spoljne politike SR Nemačke. Tome se pribegavalo, na primer, u slučaju studenata Iranaca koji su 1967. protestovali protiv šahove posete Zapadnoj Nemačkoj, a u skorije vreme i u slučaju Kurda i Palestinaca – drugim rečima, kod pripadnika rasno definisanih grupa i zajednica, i takve odluke odražavale su interese nemačke spoljne politike.²¹

Juna 2024, dva meseca posle Palestinskog kongresa, Upravni sud grada Potsdama doneo je odluku kojom je zabranu izrečenu Abu Siti proglasio protivzakonitom.²² Zapravo jedino zahvaljujući toj odluci i znamo da je zabrana Abu Siti bila izrečena uz pozivanje na članove nemačkog Krivičnog zakona o podsticanju na rasnu mržnju i da su se nemačke vlasti pozvale na „početnu sumnju“ (Anfangsverdacht) zbog Abu Sitinih objava na društvenim mrežama. Sud je, međutim, ocenio da tužilac nije potkrepio ni optužbe za podsticanje na rasnu mržnju ni tvrdnju da je Abu Sita pripadnik Hamasa ili Narodnog fronta za oslobođenje Palestine, dveju organizacija koje je nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova zabranilo oktobra 2024.

Parališuće posledice „državnog interesa“

Nemačka država ipak nije uspela da spreči baš sve izraze solidarnosti s Palestinom i podrške Palestini. Čak i oktobra 2023, kad je totalna zabrana protesta još uvek bila na snazi, mnogi ljudi su izlazili na ulice Berlina i pridruživali se spontanim akcijama. Dok su institucije kulture i univerziteti zatvarali vrata za debate i izraze neslaganja, ljudi koji su protestovali na ulicama bili su meta masivnog policijskog nasilja.²³

Međutim, organizovanje protesta uprkos zabranama imalo je visoku cenu. Kampanja za žrtve rasističkog policijskog nasilja zabeležila je više od stotinu slučajeva ljudi, među njima i maloletnika, koji su 16. oktobra 2023. privedeni zato što su nosili kufiju ili nosili palestinsku zastavu ili prosto zato što je policija procenila da su „Arapi“. Dokumentovano je i policijsko nasilje protiv učesnika protesta, na primer, upotreba biber-spreja, obaranje na zemlju i zabijanje kolena u vrat i nasilno odnošenje demonstranata.²⁴Udruženja palestinske zajednice i neke organizacije za zaštitu ljudskih prava oštro su kritikovale berlinsku policiju zbog upotrebe prekomerne sile tokom propalestinskih demonstracija u Berlinu.²⁵ Kada bi neki slučaj i dospeo pred sud, tužitelji su morali da troše novac, vreme i energiju na sudske postupke, u nadi da će im sud pomoći da ostvare pravo na slobodu govora, protestovanje i učešće u političkom životu. Trenutno se čini da su sudski procesi jedini način otpora prema neosnovanim merama čiji je cilj da se ućutkaju oni koji Nemačku podsećaju na obavezu da poštuje osnovna ljudska prava.

U međuvremenu, „državni interes“ i dalje utiče na legitimno uživanje ljudskih prava i osnovnih sloboda. Zbog načina na koji se zakon primenjuje, a delom i zbog načina na koji se prema njemu donose sudske odluke, državljani i stanovnici Nemačke neretko ne mogu da razaberu šta je legalno a šta ilegalno, tim pre što se to razlikuje od pokrajine do pokrajine. Dobar primer je i sudska praksa o sloganu „Od reke do mora, Palestina će biti slobodna“ (From the river to the sea, Palestine will be free):²⁶ dok neki sudovi odlučuju da je izvikivanje tog slogana kažnjivo samo ako se tom prilikom jasno može uočiti veza s ideologijom Hamasa, drugi sudovi taj slogan smatraju simbolom terorističke organizacije u smislu člana 86a(1) Krivičnog zakona.²⁷

To ljude može navesti da se uzdržavaju od dozvoljenog političkog delovanja samo zato što nisu sigurni da li bi za to mogli biti pravno gonjeni ili ne. U struci se taj efekat prava na aktivnosti koje nisu obuhvaćene njegovim istinskim ciljem naziva chilling effect. On proizvodi opšti osećaj nesigurnosti: nejasno je šta se može reći a da se ne rizikuje sankcija, nejasno je ko može da iznajmi javni prostor a da ne postane predmet pravnog gonjenja, i nejasno je ko može biti pozvan na javne diskusije a da to ne dovede do povlačenja finansijskih sredstava za njegove aktivnosti.

Međutim, pravne posledice „državnog interesa“ samo su deo šireg i uznemirujućeg trenda: gomilanja pojmova i definicija iz nepisanih zakona koji podrivaju osnovna prava. Nemačka vlada usvojila je širu verziju definicije antisemitizma, koju je formulisala Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust (International Holocaust Remembrance Alliance, IHRA) i za koju se izričito tvrdilo da „nije pravno obavezujuća“.²⁸ Sličan efekat ima i rezolucija Bundestaga protiv pokreta za bojkot, povlačenje investicija i sankcije (BDS) iz 2019, u kojoj se nedvosmisleno kaže da su odbacivanje antisemitizma i zaštita bezbednosti države Izrael „deo nemačkog državnog interesa“.²⁹ Svim tim pojmovima i definicijama zajedničko je to što nisu u pitanju zakoni – zakoni bi se u nekom trenutku bar mogli proglasiti neustavnim. Ipak, pravne posledice su dramatične.

„Državni interes“ i vladavina prava

Pojmovi iz nepisanih zakona i izvršne mere opasne su zato što se ne uklapaju u normativno shvatanje liberalne države kao države zasnovane na vladavini prava. Nemački Savezni ustavni sud je ocenio da princip vladavine prava ima za cilj da „veže i ograniči javnu vlast kako bi se zaštitila individualna sloboda“.³⁰ Nemački „državni interes“, međutim, nejasan je u glavnim aspektima i može se veoma široko tumačiti, pa se tako može i instrumentalizovati za potrebe izvršne vlasti. S obzirom na zabunu i kontroverze nastale oko njega, on može i da podrije borbu protiv antisemitizma.³¹

Isto tako je i usvajanje i afirmisanje definicije antisemitizma koju je dala IHRA otvorilo vrata zabrinjavajućim incidentima i kršenju ljudskih prava širom EU: od 2021. do 2022. samo je javni servis Deutsche Welle otpustio sedmoro arapskih novinara koje je optužio za antisemitizam prema definiciji IHRA, i to na osnovu njihovih objava na društvenim mrežama. Iako nisu svi uložili žalbu na otkaz, jedan sud u Bonu zaključio je da su neki od njih otpušteni protivzakonito.³² Uostalom, ima i razloga za pretpostavku da definicija antisemitizma koju je dala IHRA nije sasvim u skladu s opštim normama međunarodnih ljudskih prava.³³

Onako kako ga nemačke vlasti trenutno koriste, pojam „državni interes“ ugrožava ostvarivanje osnovnih prava. Njegovo značenje se, u glavnim aspektima, namerno drži zamagljenim i otvorenim za različita tumačenja, a to otežava borbu protiv svih vidova diskriminacije i nasilja. Pozivajući se na „državni interes“, nemačka policija je kršila ljudska prava i suzbijala osnovne slobode, poput slobode izražavanja, slobode okupljanja, prava na učestvovanje u politici i prava na jednakost i nediskriminaciju.

I sama Interna služba Bundestaga za naučna pitanja izrazila je zabrinutost u jednom izveštaju: „Posle napada terorističke organizacije Hamas na Izrael 7. oktobra 2023. sve su češće politički izrazi privrženosti diktumu ’državnog interesa’. Pozivanjem na državni interes pravdali su se i zahtevi da se zabrane propalestinske demonstracije ili da se inkriminiše ’javno negiranje prava Izraela na postojanje’.“³⁴ U istom izveštaju se dodaje i da je „u liberalnoj tradiciji i tradiciji prirodnog prava ideja državnog interesa nespojiva s idejom prava i pravne države“.³⁵

Nemački sudovi uglavnom odbacuju „državni interes“ kao pravni argument. Na primer, 2022. Savezni upravni sud zaključio je da za BDS važi načelo slobode izražavanja i da se tom pokretu zato ne može uskratiti javni prostor.³⁶ Međutim, to što se pojedini sudovi još uvek opiru represivnoj primeni „državnog interesa“ možda neće biti dovoljno da se spreči širenje retrogradnih vrednosti koje zagovaraju nemačka država i nemačko društvo.

Vidimo to, na primer, i u jednoj odluci Upravnog suda u Frankfurtu na Majni u kojoj se nadležno veće izričito poziva na prvu rezoluciju Bundestaga „Nikad više je sad“ i na spoljnopolitičku koncepciju „državnog interesa“ kako bi odbilo hitni zahtev za zabranu izvoza oružja u Izrael – zahtev koji je podneo jedan Palestinac iz Gaze. U rezoluciji se na saveznu vladu apeluje da „nastavi da aktivno brani postojanje i legitimne bezbednosne interese države Izrael kao jedan od centralnih principa nemačke spoljne i bezbednosne politike“ i da podrži pravo države Izrael na samoodbranu. Kako je zaključio frankfurtski Upravni sud, „savezna vlada ima političku obavezu da aktivno štiti Izrael“, i ona tu obavezu „u velikoj meri može da ispuni izvozom oružja, pod uslovom da se taj izvoz valjano razmotri i da je u skladu s legislativom o ljudskim pravima i međunarodnim pravom“.

Kod ovih reči naročito je alarmantno to što je Međunarodni sud pravde tri puta naložio Izraelu da se pridržava privremenih mera izrečenih na osnovu uverljivih optužbi da vrši genocid nad Palestincima.³⁷ Dalje, Međunarodni sud pravde je potvrdio i da Izrael protivzakonitom okupacijom teritorija krši dva principa ius cogens, to jest dve peremptorne, to jest apsolutno obavezujuće norme koje su temelji međunarodnog prava: zabranu zauzimanja teritorije pretnjom ili primenom sile i pravo naroda na samoopredeljenje.³⁸ Geslo „Nikad više je sada“ instrumentalizuje se za potrebe trgovine oružjem s Izraelom i ima indirektne pravne posledice, iako nema obavezujuću prirodu i iako se ne može direktno osporavati pred sudskim organima.

U jednom drugom predmetu, postupku za prijem u državljanstvo, Upravni sud u Regensburgu odbio je zahtev jednog apatrida Palestinca, pozivajući se pri tom na član 10, stav 1, tačka 1.1a Zakona SR Nemačke o državljanstvu, izmenjenog i dopunjenog 27. juna 2024, i ukazujući na događaje od 7. oktobra 2023.³⁹ Izmenom zakona o državljanstvu stranac koji zakonito boravi na teritoriji SR Nemačke i ispunjava druge uslove može dobiti nemačko državljanstvo ako podnese zahtev i ako „priznaje posebnu istorijsku odgovornost Nemačke za nacionalsocijalističku strahovladu i njene posledice, a naročito odgovornost za zaštitu jevrejskog života, miroljubive koegzistencije narodâ i zabranu osvajačkih ratova“. U tumačenju Upravnog suda u Regensburgu ta odredba je proširena: ona sad obuhvata i uslov da podnosilac zahteva „suštinski delotvorno iskaže svoju privrženost pravu države Izrael na postojanje“.

Sud je, dakle, u svojoj odluci otišao korak dalje od formulacije u izmenjenom zakonu o državljanstvu i de facto se pozvao na „državni interes“ da bi odbio zahtev Palestinca apatrida. Štaviše, sud je tu odluku eksplicitno obrazložio time da „priklanjanje podnosioca zahteva posebnoj istorijskoj odgovornosti Nemačke ne ispunjava uslov suštinske delotvornosti ni ako anticionistički stav podnosioca zahteva nije motivisan antisemitizmom“. Tako je pitanje ko jeste ili nije antisemita i ko jeste ili nije anticionista sad ušlo i u pravni rečnik. Ova odluka Upravnog suda važna je zato što pravo neke države na postojanje nije opštepriznata pravna kategorija: države nastaju tako što ih priznaju druge države, a ne tako što ih priznaju pojedinci.

Pojam „državni interes“ doživeo je dramatičnu transformaciju: od neobavezujućeg pojma iz spoljne politike on je postao pojam koji proizvodi represivne pravne posledice. Ta promena će se verovatno trajno odraziti na nemačku pravnu i sudsku praksu i udaljiti je od liberalne pravne države na čijoj je izgradnji SR Nemačka radila tokom poslednjih nekoliko decenija.

Nahed Samur je studirala pravne nauke i nauke o islamu u Bonu, Ramali, Londonu i Berlinu. Trenutno je naučna saradnica na postdoktorskim studijama na Institutu za pravo i društvo Pravnog fakulteta Humboltovog univerziteta u Berlinu.

Prevela Aleksandra Bajazetov

Peščanik.net, 13.08.2026.

Srodni linkovi:

Hans Kundnani – Hipercionizam, 2. deo

Hans Kundnani – Hipercionizam, 1. deo

ANTISEMITIZAM
HOLOKAUST
IZRAEL / PALESTINA

1. Deutscher Bundestag, Wissenschaftliche Dienste, „Kurzinformation: Zum Begriff der Staatsräson im deutschen Recht“, 16. novembar 2023, bundestag.de.
2. Deutscher Bundestag Drucksache 20/13627 20. Wahlperiode, „Antrag der Fraktionen SPD, CDU/CSU, BÜNDNIS 90/DIE GRÜNEN und FDP, ‘Nie wieder ist jetzt – Jüdisches Leben in Deutschland schützen, bewahren und stärken’“, 5. novembar 2024, bundestag.de.
3. Deutscher Bundestag Drucksache 20/14703, 20. Wahlperiode, „Antrag der Fraktionen SPD, CDU/CSU, BÜNDNIS 90/DIE GRÜNEN und FDP, ‘Antisemitismus und Israelfeindlichkeit an Schulen und Hochschulen entschlossen entgegentreten sowie den freien Diskursraum sichern’“, 28. januar 2025, bundestag.de.
4. Član 25 Osnovnog zakona SR Nemačke [Primat međunarodnog prava]: „Opšti principi međunarodnog prava su sastavni deo saveznih zakona. Oni imaju primat u odnosu na zakone i iz njih neposredno proističu prava i dužnosti stanovnika na teritoriji SR Nemačke.“
5. O uvođenju pojma „državni interes“ u debate o nemačkoj spoljnoj politici piše Hans Kundnani u trećem poglavlju ove knjige.
6. Deutscher Bundestag, 17. Wahlperiode, „Schriftliche Fragen mit den in der Woche vom 18. Juni 2012 eingegangenen Antworten der Bundesregierung“, 2, bundestag.de.
7. Bundestag, „Kurzinformation: Zum Begriff der Staatsräson im deutschen Recht“.
8. Član 130, stavovi 1 i 4 Krivičnog zakona (Strafgesetzbuch, StGB), član 46, stav 2, tačka 2 StGB ili član 12a, stav 1, tačka 2 Zakona o državljanstvu (Staatsangehörigkeitsgesetz).
9. „Public Statement: Scholars Warn of Potential Genocide in Gaza“, Third World Approaches to International Law Review, 17. oktobar 2023, twailr.com.
10. United Nations, Office of the High Commissioner on Human Rights, „Gaza: UN Experts Call on International Community to Prevent Genocide Against the Palestinian People“, saopštenje za medije, 16. novembar 2023, ohchr.org.
11. Beauftragter der Bundesregierung für jüdisches Leben in Deutschland und den Kampf gegen Antisemitismus, „Felix Klein kritisiert israel-feindliche Äußerungen bei der Preisverleihung der Berlinale“, saopštenje za medije, 26. februar 2024, antisemitismusbeauftragter.de.
12. V. Stefan Talmon, „Germany Rushes to Declare Intention to Intervene in the Genocide Case Brought by South Africa Against Israel Before the International Court of Justice“, German Practice in International Law, 15. januar 2024, gpil.jura.uni-bonn.de.
13. Verwaltungsgericht Köln, VG Köln, 20 L 2423/23, 1. decembar 2023, 4.
14. V. npr. Bundesverfassungsgericht, BVerfG, Beschluss vom 10. Oktober 1995 – 1 BvR 1476, 1980/91 u. a. – BVerfGE 93, 266 <295>.
15. Polizei Nordrhein-Westfalen, Landeskriminalamt, Nahost-Konflikt Informationsbroschüre für Schüler, Lehrkräfte und Eltern (Düsseldorf: Landeskriminalamt Nordrhein-Westfalen, 2023), 6, muenster.polizei.nrw.
16. Ibid., 3.
17. V. Loveday Morris, „Germany Bars Doctor Who Worked in Gaza, Shuts Down Palestinian Conference“, Washington Post, 13. april 2024, washingtonpost.com.
18. Yanis Varoufakis, „Why I Was Banned from Germany“, New Statesman, 17. april 2024, newstatesman.com.
19. „Erklärung des AnwältinnenKollektivs zu Auflösung und Verbot des ‘Palästina Kongress – Wir klagen an!’ geplant vom 12.4.–14.4.2024 in Berlin“, Kai Ambos, „Scharfgestellte Staatsräson. Zum Umgang deutscher Sicherheitsbehörden mit dem Berliner ‘Palästina-Kongress’“, Verfassungsblog, 2. maj 2024, verfassungsblog.de.
20. EUR-Lex – 62016CJ0331.
21. V. npr. „IADL Statement Against the Political Ban on Khaled Barakat in Germany“, International Association of Democratic Lawyers, 17. jul 2019, iadllaw.org; „EJDM, VDJ und Int. Liga für Menschenrecht fordern Redefreiheit für den palästinensischen Journalisten Khaled Barakat“, Vereinigung Demokratischer Jurist:innen e. V. (VDJ), vdj.de.
22. Verwaltungsgericht Potsdam, VG 3 L 379/24, 14. maj 2024.
23. Pary El-Qalqili and Nahed Samour, „Das Scheitern von Kunst – und Kulturbetrieb – Die Straße als Ort für Dissens“, The Words of the Arty Class, 10. februar 2024, thewordsoftheartyclass.com.
24. Kampagne für Opfer rassistischer Polizeigewalt (kop_berlin), „Unser Statement zum Verbot und der Kriminalisierung Palästina-solidarischer Demos Bitte beachtet auch das gemeinsame Statement von @palestinespeaks @nakba_75“, 16. oktobar 2023, instagram.com.
25. „Einschränkung Palästina-Solidarischer Proteste in Deutschland: ’Am Ende betrifft es alle’“, Amnesty International (Germany), 13. novembar 2025, amnesty.de; redovna javna izjašnjenja palestinske zajednice o policijskom nasilju u Berlinu mogu se naći na vebsajtu „Palestina govori“, palaestinaspricht.de/news.
26. Kai Ambos, „’From the River to the Sea …’ nicht per se strafbar, auch nicht gemäß 86a Abs.1.S.1. StGB“, JuristenZeitung 79, no. 13 (2024): 620.
27. Max Kolter, „’From the River to the Sea’ wird Fall für den BGH“, Legal Tribunal Online, 14. novembar 2024, lto.de (gde se upućuje na raniju sudsku praksu).
28. Beauftragter der Bundesregierung für jüdisches Leben in Deutschland und den Kampf gegen Antisemitismus, „IHRA-Definition“, antisemitismusbeauftragter.de.
29. Deutscher Bundestag, 19. Wahlperiode, „Antrag der Fraktionen CDU/CSU, SPD, FDP und BÜNDNIS 90/DIE GRÜNEN, Der BDS-Bewegung entschlossen entgegentreten – Antisemitismus bekämpfen“, 15. maj 2019, bundestag.de.
30. Bundesverfassungsgericht, Urteil vom 17. januar 2017, 2 BvB 1/13, para. 547.
31. V. Kenneth Stern, „I Drafted the Definition of Antisemitism. Rightwing Jews Are Weaponizing It“, Guardian, 13. decembar 2019, theguardian.com.
32. Arbeitsgericht Bonn, 5 Ca 322/22, 6. jul 07.2022.
33. Za definiciju antisemitizma koju je dala IHRA v. E. Tendayi Achiume, „Report of the Special Rapporteur on Contemporary Forms of Racism, Racial Discrimination, Xenophobia and Related Intolerance“, United Nations General Assembly, A/77/512, 7. oktobar 2022, stavovi 75–77.
34. Deutscher Bundestag, Wissenschaftliche Dienste, Entstehung, Wandel und Entwicklung des Staatsräson-Begriffs in Deutschland (Deutscher Bundestag, 2023), 20, bundestag.de.
35. Ibid., 6.
36. „Urteil vom 20.01.2022 – BVerwG 8 C 35.20. Themenbezogene Widmungsbeschränkung einer kommunalen öffentlichen Einrichtung“, Bundesverwaltungsgericht, 20. januar 2022, bverwg.de.
37. „Application of the Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide in the Gaza Strip (South Africa v. Israel)“, International Court of Justice, icj-cij.org.
38. International Court of Justice, „Legal Consequences Arising from the Policies and Practices of Israel in the Occupied Palestinian Territory, including East Jerusalem“, saopštenje za medije, 19. jul 2024, icj-cij.org.
39. Verwaltungsgericht Regensburg, VG Regensburg, „Urteil v. 07.10.2024 – RO 9 K 24.782. Anspruchseinbürgerung, Ausschluss bei inhaltlich unwirksamem Bekenntnis zur besonderen historischen Verantwortung, Deutschlands für die nationalsozialistische Unrechtsherrschaft und ihre Folgen, Anerkennung des Existenzrechts des Staates, Israel, nicht antisemitisch motivierter Antizionismus“, gesetze-bayern.de; v. takođe F. Meinel, „Die Idee der Staatsräson im neuesten deutschen Recht“, Verfassungsblog, 2. januar 2025, verfassungsblog.de.