Debate #1:”You Were Wrong!”
“So John, you like to pretend like the war started in 2007. You talk about the “surge,” the war started in 2003. At the time, when the war started, you said it was going to be quick and easy. You said you knew where the weapons of mass destruction were — and you were wrong. You said we were going to be greeted as liberators — you were wrong. You said that there was no history of violence between Shi’a and Sunni, and you were wrong…”
Posle prve debate predsedničkih kandidata u petak 26. septembra, jasno je da je Mekejn u problemu. Do pre nedelju dana, pre svega zbog još uvek jakog uticaja izbora Sare Pejlin za svog kandidata zapotpredsednicu, izgledalo je da Mekejn ima onakvu kampanju kakvu su njegovi savetnici i stratezi želeli: punu trivijalnih, jednodnevnih gluposti (kao što je lažna optužba da je Obama Saru Pejlin nazvao svinjom) i daleko od bitnih tema kao što su ekonomija, rat, energija.
A onda jepropao Lehman Brothers, AIG je sa 85 milijardi spasen od strane države, a DOW je za dva dana pao za skoro 10%. Javnost je zapala u paniku, što je suštinski promenilo tok kampanja. Mekejn je u problemu jer a) sam je u ranijim mesecima rekao da nije stručnjak za ekonomiju, b) definisao je sebe kao deregulatora (a deregulacija je glavni razlog zbog čega je do krize u ekonomiji došlo), c) svakim svojim povaljivanjem u javnosti Sara Pejlin pokazuje koliko je, ako ispred sebe nema teleprompter, nesposobna da kaže bilo šta smisleno, d) Obama sa druge strane izgleda smireno i predsednički, e) predsednik za vreme čijeg mandata je do krize došlo i predsednik sa najslabijim rejtingom u medornoj istoriji SAD (slabijim nego što ga je imao Nikson na dan svoje ostavke) je republikanac i f) Džon Mekejn je tokom poslednje dve godine u Senatu glasao za više od 90% predloga Bušove administracije.
U sredu su stvari kulminirale: izašla je anketa koja je pokazala da prvi put od konvencija Obama ima značajniju prednost (9%), Sara Pejlin se osramotila u intervjuu sa Kejti Kurik sa CBS kada je 3 puta pritisnuta pitanjem “koje su vaše spoljno-političke kvalifikacije” dva puta rekla da je “Aljaska blizu Rusije”, a treći put je pokušala da odgovori na pitanje tako što je hipotetički pretpostavila da “ako Putin pošalje mlazne avione na Ameriku, ti avioni će prvo morati da pređu preko vazdušnog prostora Aljaske”, što je kod mene lično izazvalo gotovo sažaljenje.
Mekejn je onda iskoristio priliku koja mu se ukazala u Vašingtonu u vidu pregovora u Kongresu i Senatu o 700 milijardi dolara, koje je administracija zatražila da bi spasla finsisijski sistem i odlučio da suspenduje kampanju, navodno “da bi pomogao u rešavanju krize”. Odmah je otkazao intervju kod komičara Dejvida Letermana, ali je onda otišao kod Kejti Kjurik i obavio intervju sa njom radi “kontrole štete” koju je Pejlin napravila, što je izazvalo jedan od najboljih nastupa Letermana u poslednjih desetak godina u svom “Late Show”, a episoda je postala još agresivija u prozivanju Mekejna zbog očiglednog laganja, kada se kao gost pojavio Kit Olberman, najpopularniji liberalni komentator u Americi. Naravno bilo je za očekivati da se Mekejn u četvrtak ujutru odmah pojavi u Vašingtonu, ali on je prvo održao govor na Klintonovoj Globalnoj inicijativi (zbog čega je opet potegnuta priča o sumnji u podršku Klintonovih Obami) i tek popodne se pojavio u Vašingtonu na sastanku u Beloj kući, kome je i Obama prisustvovao, na poziv Buša.Tokom večeri, dok su ljudi iz Mekejnove kampanje ponavljali kako se Mekejn neće pojaviti na debati ako ne dođe do dogovora u Kongresu oko zakona o odobravanju 700 milijardi, isplivali su izveštaji da je u stvari baš Mekejn taj koji se trudi da do dogovora ne dođe.
U petak je svima bilo jasno da blef nije prošao i da je Mekejnov pokušaj da predstavi sebe kao lidera koji stavlja državu iznad politike banalno providan. Desilo se ono što su svi očekivali, suspenzija je prekinuta i on i Obama su došli u Oksford, Misisipi.
Bilo je jasno šta svaki od njih dvojice treba da uradi. Mekejn je morao da udari po Obami, da bude agrisivan, što je uvek i zadatak kandidata koji zaostaje u anketama, ali Mekejn je ovde imao još jedan razlog, a to je percepcija javnosti da je on mnogo bolji od Obame na temi spoljne politike I nacionalne bezbednosti.
Međutim prvih 30 minuta debate je, razumljivo, bilo posvećeno ekonomiji. Mekejn je, nakon što su obojica rekli da podržavaju plan koji će koštati 700 milijardi, pokušao da promeni temu i da priča o smanjenu trošenja novca poreskih obveznika. Obama je pokušao da priča o promeni načina na koji je finansijski sistem do tada funkcionisao, mada izbegavajući da odgovori na direktno pitanje – koji će od njegovih planova biti srezani zbog spasavanja finansijskog sistema.
Mekejn je nastavio da sebe predstavlja kao reformatora koji se bori protiv korupcije i nastavio da napada Obamu, nakon čega je ovaj odgovorio da je “Mekejnov predsednik u Beloj kući i da se najveći porast u potrošnji desio baš za tih osam godina i da je Mekejn sa tim predsednikom glasao u 90% slučajeva”, opet povlačeći najbolju kartu koju Demokrate imaju: Džordža Vokera Buša.
Kada se prešlo na spoljnu politiku, očekivalo se da Mekejn dominira, što je on i pokušao da uradi konstano ponavljajući kako je iskusan, dok je Obama naivan i neiskusan. U jednom trenutku ga je čak nazvao trvdoglavim i uporedio ga sa Bušom, što je bilo potpuno nadrealno. Na pitanju Irana, Obaminu spremnost da se sretne sa Ahmedinedžadom je nazvao opasnom, na šta je Obama odgovorio da je čak i Henri Kisindžer rekao da pregovore sa Iranom ne treba isključivati, i naveo je primer Severne Koreje koja je proizvela nuklearne bombe, ali je diplomatskim pregovorima, u zamenu za pomoć, odlučila da ih uništi.
Na pitanju Avganistana, Obama je rekao da je to glavno bojno polje u “ratu protiv terora” i da je Bušova administracija,a i Mekejn sa njom zanemarila Avganistan I Bin Ladana zbog Iraka. Tu je Obama imao i najboljisound bite večeri koji je citiran na početku ovog teksta.
Mekejn je sinoć morao da bude bolji. Obama nije bio sjajan, ali on to i nije morao da bude, jer vodi u anketama, finansijski bolje stoji i njegov kandidat za potpredsednika nije nesposobni i nekvalifikovani ekstremni hrišćanski fundamentalista. Manje-više,mediji su Obamu proglasili za pobednika prve debate (u CNN istraživanju koje je objavljeno tokom debate, Obama je i među gledaocima ostavio bolji utisak). Trka naravno nije ni blizu kraja, ali Mekejn nije uspeo ništa značajnije da uradi i sada kampanja izgleda manje-više isto kako je izgledal i pre petka uveče. Problem za Mekejna nije samo ekonomska kriza, već i činjenica da je u četvrtak prva i jedina debata kandidata za potpredsednika. Ako se na njoj ne desi neko čudo, Sara Pejlin će biti počišćena od strane Bajdena. Ona polako, od najboljeg asset-a koji Mekejn ima, što je bila kada je predstavljena i kada je motivisala bazu ne previše oduševljenu Mekejnom, sada postaje najveći Mekejnov problem. U slučaju poraza, ona će u istoriji ostati zabeležena kao najgori potpredsednički kandidat u istoriji posle Kvejla.
Peščanik.net, 29.09.2008.
