Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž je u svom prvom javnom obraćanju od kada je pušten iz zatvora rekao da je oslobođen ne zato što je pravni sistem funkcionisao, već samo zato što je „priznao krivicu za bavljenje novinarstvom“. Govoreći pred Odborom za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope PACE u Strazburu Asanž je istakao da je vlada Sjedinjenih Američkih Država „insistirala“ na tome da on ne podnese tužbu Evropskom sudu za ljudska prava. Osnivač Vikiliksa kritikovao je SAD zbog „kriminalizacije“ novinarstva tvrdeći da nikada ne bi bio pušten da aktivisti, zvaničnici i mnogi drugi nisu protestovali i govorili u njegovo ime.
„Pre je postojala razlika između ubistava i rata. Sada je to spojeno u jedan faktor i većina meta u Gazi je bombardovana kao rezultat targetiranja od strane veštačke inteligencije. Veza između veštačke inteligencije i nadzora je važna. Veštačka inteligencija mora da ima informacije da bi iznedrila mete ili ideje ili propagandu. Kada je reč o korišćenju veštačke inteligencije radi masovnih ubistava, nadzor počinje od telefona, od interneta i to je ključno za treniranje tih algoritama veštačke inteligencije. Puno stvari se promenilo, neke su ostale iste. Puno je mogućnosti i rizik je veliki. Još uvek se trudim da razumem kakva je situacija i možda ću nešto pametnije moći da kažem kasnije“, naveo je Asanž.
Govoreći o CIA, rekao je da je obaveštajna agencija targetirala Vikiliks, organizaciju koja se bavi novinarstvom. „Znali smo da se nešto dešava, osećali smo to. Međutim, osećaj zbog nekih poruka koje smo dobijali od uzbunjivača nije nam dao celu i uznemirujuću sliku, koja se kasnije pojavila. Zahvaljujući našem istraživanju jedan krivični slučaj u Španiji, a na kome su radili američki novinari, to će takođe biti podložno krivičnom gonjenju. Iz toga su se izrodila dva procesa, odnosno krivično suđenje u Španiji sa više žrtava, jedna od njih je moja supruga, moj sin, ljudi koji su dolazili u ambasadu da me posete, novinari, advokati itd. I imamo jednu parnicu protiv CIA u Sjedinjenim Američkim Državama. CIA je u odgovoru na tu parnicu zvanično saopštila, tj. državni tužilac i šef CIA su proglasili državnom tajnom informacije da bi se borili protiv tog suđenja. Tvrdi se, naime, da CIA ima argumente da se brani, ali su oni državna tajna. I samim tim ta parnica nije mogla da se ostvari. Dakle, potpuna nekažnjivost u okviru američkog sistema“, rekao je on.
Upitan o navodima da je bio pod nadzorom CIA, pa čak i da su želeli da ga ubiju, kao i da li sebe smatra političkim zatvorenikom, Asanž je odgovorio da on jeste bio politički zatvorenik. „Politička osnova za odmazdu američke vlade protiv mene bila je vezana za objavljivanje istine o tome što je američka vlada uradila. U formalno-pravnom smislu, jednom kada su Sjedinjene Države krenule sa pravnom odmazdom, koristile su se Zakonom o špijunaži, to je klasično političko krivično delo“, rekao je on.
Na pitanje koliko, po njegovom iskustvu, dobro funkcioniše politički azil u današnjem svetu, Asanž je odgovorio da je politički azil apsolutno neophodan pravni lek za udar na povredu ljudskih prava unutar pojedinačnih država. „To omogućava ljudima da napuste državu koja ih proganja. I to ne spašava samo živote, već pruža jedan mehanizam, zahvaljujući kojem novinari mogu da nastave da se bave svojim poslom i izveštavaju o državama iz kojih su otišli. Pretnja da neko može da ode iz države, u nekoj konačnoj analizi kontroliše ponašanje te države. Mora da postoji konkurencija između država, da budu dobro okruženje za ljude da mogu da žive i rade“, rekao je on.
Napad na azil putem transnacionalne represije to je drugo pitanje: „U mom slučaju bilo je teško pronaći državu koja bi mi dala azil. Postoji velika rupa u sistemu azila za ljude koji ne beže iz sopstvene države već beže iz države koja je saveznica njihove države ili iz neke treće zemlje. To je bio slučaj sa mnom. Zakon o azilu ne pokriva slučaj kada, recimo, Australijanac beži od progona Sjedinjenih Država ili neko iz Kazahstana beži od progona Rusije ili Kine. Ja nisam mogao da podnesem molbu za azil unutar Velike Britanije. Naravno, Velika Britanija ima svoj sopstveni politički ugao zbog koga je teško ubediti sud da nekome, meni ili bilo kome drugom, da azil u odnosu na Sjedinjene Države u Velikoj Britaniji. Ali nije postojala nikakva šansa za to jer u odnosu na treće države, po konvenciji iz 1951. kako se primenjuje u većini evropskih država, građani trećih zemalja ne mogu da podnesu zahteve za azil“.
N1, 01.10.2024.
Peščanik.net, 02.10.2024.
Srodni link: N1 – Savet Evrope usvojio Rezoluciju: Asanž bio politički zatvorenik
SLOBODA MEDIJA, SLOBODA GOVORA