Nema tu više šta da se kaže, slike i reči dece su dovoljne. Ipak, da podsetimo – ekipa Radio-televizije Srbije došla je do saznanja o slučaju grubog zanemarivanja dece u selu Novi Kozjak u banatskoj opštini Alibunar, na pedesetak kilometara od Beograda. Šestoro dece starosti od tri do 16 godina već osam meseci živi samo, u ekstremnom siromaštvu (onom za koje Brnabić tvrdi da praktično ne postoji). Najstarije dete radi da bi prehranilo svojih pet sestara. Otac im je u zatvoru, majka ih je napustila i posećuje ih samo vikendom jer je zasnovala novu porodicu. Podiže novčanu socijalnu pomoć u iznosu od 21.000 dinara mesečno i deci, po rečima najstarijeg deteta, ne daje novac već im jednom nedeljno kupuje osnovne životne namirnice.
U pitanju je slučaj za koji se, na osnovu trenutno dostupnih informacija, može oceniti da potpada pod biće krivičnog dela zapuštanja i zlostavljanja maloletnog lica (čl. 193 Krivičnog zakonika): „Roditelj, usvojilac, staralac ili drugo lice koje grubim zanemarivanjem svoje dužnosti zbrinjavanja i vaspitavanja zapusti maloletno lice o kojem je dužno da se stara, kazniće se zatvorom do tri godine“ i krivičnog dela kršenja porodičnih obaveza (čl. 196): „Ko kršenjem zakonom utvrđenih porodičnih obaveza ostavi u teškom položaju člana porodice koji nije u stanju da se sam o sebi stara, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine“.
Direktor Centra za socijalni rad „1. mart“ u Alibunaru Zoran Prebiračević kaže da se za slučaj porodice znalo u tom centru i da su stručni radnici primetili da majka decu zanemaruje. Po njegovim rečima, majka je „puno puta davala izjavu“ (čemu je i sam prisustvovao) da će se vratiti „od subote“ i biti sa decom. Od opštine je, kako kaže, porodici nabavljen „smederevac“ i drvo za ogrev. Kako se saznaje iz priloga RTS-a, centar je majci izrekao korektivne mere, a zatim podneo i krivičnu prijavu protiv nje, i to još u avgustu prošle godine. Direktoru je, kaže, žao što tužilaštvo ne reaguje brže. Nakon medijskog priloga deca su smeštena u Dečije selo u Sremskoj Kamenici, a nadležni su naprasno počeli da reaguju: i resorni ministar, i pokrajinski sekretar koji, naravno, okrivljuje centar, i Zaštitnik građana koji je pokrenuo postupak kontrole centra.
U vreme posete resornog ministra Đorđevića Alibunaru u avgustu prošle godine majka je sigurno već mesec dana faktički bila napustila decu u Novom Kozjaku. Da li je na ovaj slučaj ministar mislio kada je prilikom razgovora sa lokalnim zvaničnicima tada izjavio da je bilo reči o „problemima centra za socijalni rad“? Ako jeste, šta je u vezi sa tim hitno preduzeo? Ili pak ništa nije preduzeo jer je istom prilikom ocenio da je zadovoljan radom opštine, pošto „nije bilo nikakvih problema niti zamerki što govori o tome da opština funkcioniše dobro i da osobe koje tu rade dobro obavljaju i planiraju posao koji se obavlja“. Na šta je mislio ministar kada je post festum ocenio da je došlo do niza propusta Centra za socijalni rad u Alibunaru? On je ispravno zatražio hitnu odgovornost nadležnih jer su, kako kaže, prekršili „važne“ propise. Čija odgovornost i koji propisi, ministre?
Da li su zaposleni u Centru za socijalni rad „1. mart“ prekršili obavezu kojom im je zabranjeno zanemarivanje korisnika i druga postupanja koja narušavaju zdravlje i dostojanstvo korisnika i razvoj deteta (čl. 151 Zakona o socijalnoj zaštiti)?
Da li je direktor centra prekršio obavezu da za sve novozaposlene stručne radnike i stručne saradnike obezbedi obuku na radnom mestu (čl. 141 Zakona o socijalnoj zaštiti)?
Da li je predsednik opštine Alibunar prekršio obavezu da prati i obezbeđuje funkcionisanje ustanova u oblasti socijalne zaštite čiji je opština osnivač (čl. 15 Statuta opštine Alibunar)?
Da li je nadležni tužilac prekršio jedno od osnovnih načela u vršenju javnotužilačke funkcije da bez nepotrebnog odlaganja vrši svoju funkciju, posebno vodeći računa o zaštiti oštećenih i sprečavanju diskriminacije po bilo kom osnovu (čl. 10a Zakona o javnom tužilaštvu)?
Da li je Komora socijalne zaštite prekršila obavezu da utvrđuje povrede profesionalne etike, odnosno dužnosti ili ugleda člana Komore i izriče mere profesionalne odgovornosti članovima Komore (čl. 158 Zakona o socijalnoj zaštiti)?
Da li je Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova prekršio obavezu da vrši nadzor nad stručnim radom i inspekcijski nadzor nad radom Centra za socijalni rad u Alibunaru (čl. 167 i 168 Zakona o socijalnoj zaštiti)?
Je li ovo država ili skup razbojnika i ključara koji su se našli sa pogrešne strane brave? Je li ovo ona vladavina prava o kojoj svi trućaju? Koliko još ima Alibunara u kojima se odvijaju drame dok ovo čitate? Koliko je još dece u ovom trenutku utamničeno, oteto, zanemareno, zlostavljano ili nešto još gore? Da li će reagovati predsednik pokrajinske vlade (ima li Vojvodina raspoloživi helikopter), predsednica republičke vlade (operacija „Berberin“ – drugi deo) ili možda predsednik Republike (blizu je Feketić)? Oni su valjda u obavezi da obezbede usluge neodložne intervencije u situacijama koje ugrožavaju život, zdravlje i razvoj korisnika socijalne zaštite (čl. 56 Zakona o socijalnoj zaštiti). Pa šta onda čekate, šta odlažete, ima li bitnijeg državnog posla od onog da se izbave deca iz ruina dok im se nije krov obrušio na glavu? Vratite predsednika sa večerinke na Gran Plasu, navijte Vulinu sat barem za podne, povucite ako treba i Đorđevića iz prijavnice, pa i Đurića iz one čeke kod Merdara i trk u obilazak Srbije.
Gospođo Brnabić, šta je sa:
– Nacrtom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti kojim pooštravate uslove za dobijanje novčane socijalne pomoći, legalizujete prinudni rad njenih korisnika i proširujete kapacitete za domski smeštaj?
– Nacrtom Zakona o socijalnoj karti koji je tadašnja pomoćnica ministra u Vašoj vladi predstavila kao zakon koji će konačno „prekinuti višegeneracijsku zavisnost od pomoći države“?
– Nacrtom Strategije socijalne zaštite kojim ne predviđate nijedan jedini dodatni dinar iz budžeta za povećanje obuhvata i adekvatnosti materijalnih davanja i razvoj usluga socijalne zaštite?
– silnim drugim propisima čije ste usvajanje obećali (što nas istovremeno i raduje i plaši): od izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, do novog Nacionalnog plana akcije za decu i Strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja?
– desetkovanim kadrom u sistemu socijalne zaštite koji je smanjen za petinu u vreme dok ste Vladom predsedavali Vi i Vaš prethodnik, što je dovelo do toga da svaki stručni radnik u centru u Alibunaru mora da brine o 634 korisnika socijalne zaštite?
– ličnom odgovornošću Vaših kolega, koji dok govore o „švrćanima“ (Vulin) i „mališanima“ (Đorđević), iza leđa javnosti otimaju budžetska sredstva za zaštitu dece i razaraju sistem socijalne zaštite?
Da li ste na ljude poput dece u Novom Kozjaku mislili kada ste rekli da korisnici socijalnih davanja dolaze audijem po socijalnu pomoć? S obzirom na to da ih ima još pola miliona, oslušnite njihove sirene koje odzvanjanju u ritmu reči „ostavka“.
Autor je saradnik Fondacije Centar za demokratiju.
Peščanik.net, 18.02.2020.