Predsednik Srbije najavio je, van svojih ustavnih nadležnosti – treba to reći svaki put – novi paket pomoći države privredi i stanovništvu. Paketom se predviđa i isplata jednokratne pomoći u iznosu od po 60 evra svim punoletnim građanima i građankama, i to prve polovine tog iznosa u maju, a druge u novembru ove godine. Pored toga, penzioneri mogu da računaju na dodatnih 50 evra. Paket će biti duplo manji od prethodnog, oko 2,5 milijardi evra naspram oko 5 milijardi evra, ali će njegova svrha i dizajn ostati manje-više isti. Međutim, dok se, u odnosu na prošli paket, ovog puta pomaljaju obrisi nijansiranja pomoći privredi, pa se tako najavljuje posebna pomoć nekim ugroženim delatnostima kao što su prevoznici, dotle će pomoć stanovništvu ponovo biti dodeljena po principu univerzalnog obuhvata, tj. svima po malo.
O posledicama ovakvog pristupa već smo pisali na stranicama Peščanika. Prošlogodišnja mera univerzalne pomoći stanovništvu (100 evra svakom punoletnom stanovniku) u ukupnoj vrednosti od oko 600 miliona evra je mogla biti dovoljna da se ublaže posledice siromaštva sve do kraja ove godine. Na novu meru pomoći punoletnima država će potrošiti manje, oko 360 miliona evra. Ali će ponovo većini onih koji će dobiti pomoć ona biti nepotrebna, a manjini onih kojima je preko potrebna – nedovoljna. Ako se uzme da je stopa relativnog siromaštva kod odraslih 24%, to znači da će ova pomoć biti značajna samo za oko 1,4 miliona njenih korisnika, dok će približno 274 miliona evra za 4,6 miliona ostalih biti potrošeno bez neke preke potrebe.
Argument da se ovim podstiče potrošnja stanovništva (koje će od nje svakako imati neku korist) kako bi se posredno podstakla privreda, iako ispravan sa aspekta ekonomske politike, i dalje nije vođen načelima socijalne pravde, u koje spada i ono da prvo treba pomoći najugroženijima. Pritom, nepravičnost poreza u našoj zemlji najviše pogađa upravo siromašne, bilo time da se previsoka stopa PDV-a prevaljuje na kupce kroz višu cenu proizvoda, ili da se preterano oporezivanje rada prevaljuje sa poslodavaca na radnike, kroz niže formalne zarade. Kada se sve to uzme u obzir, ispada da ćemo imati dva paketa pomoći privredi – jedan direktni i drugi indirektni. Ali biće da je dodatna (a možda i prava) namera iza ovakvog dizajna mere pomoći stanovništvu održavanje glasačke mašinerije u pogonu. Najposle, otkud ovako neobična dinamika njene isplate, na šest meseci? Sve ukazuje na to da je u pitanju ko zna koja po redu predizborna psihološka manipulacija najranjivijim glasačima, uključujući i one koji zaista veruju vlastima i one koji nemaju izbora nego da im „veruju“.
Koje bi se pak hitne i suštinske potrebe stanovništva mogle zadovoljiti sa tih 274 miliona evra kojima naprednjaci pokušavaju da produže rok trajanja svoje vlasti? Da prevedemo tu sumu, grubom računicom, u neke pojedinačne primere, na osnovu budžeta Republike Srbije za ovu godinu i drugih izvora:
– moglo bi da se izgradi 13 kovid bolnica poput one u Batajnici (prema ceni kvadrata koju je sam predsednik saopštio);
– moglo bi da se izgradi 68 osnovnih škola;
– moglo bi da se izgradi 10 hiljada socijalnih stanova;
– 13 meseci bi mogla da se isplaćuje novčana socijalna pomoć svim siromašnima u Srbiji;
– 16 meseci bi mogao da se isplaćuje dečiji dodatak svim siromašnim porodicama;
– 11 godina bi mogao da se finansira budžetski program za lečenje obolelih od retkih bolesti;
– 63 godine bi mogao da se finansira budžetski program za lečenje obolelih van Srbije;
– 274 godine bi mogao da se finansira budžetski projekat za zaštitu i spasavanje građana, dobara, imovine i životne sredine od posledica vanrednih događaja;
– 322 godine bi moglo iz budžeta da se finansira smanjenje zagađenosti vazduha poreklom iz kućnih ložišta;
– 652 godine bi mogao iz budžeta da se finansira virusološki nadzor infektivnih bolesti koji vrši Institut „Torlak“;
– 856 godina bi mogla iz budžeta da se finansira zaštita voda od zagađivanja.
Vučić je majstor jeftinih trikova. Valjalo bi razmisliti o tome zašto baš sada, kada je državna kasa dobrano ispražnjena, poseže za jednim ovako skupim.
Autor je saradnik Fondacije Centar za demokratiju.
Peščanik.net, 28.01.2021.
Srodni link: Ljubodrag Stojadinović – 30 evra, gospodaru
