Draga ministarko prosvete,
U Engleskoj ima mnogo ljudi koji se ne obraćaju natprirodnom biću kada organizuju svoj život. Možemo i ne moramo se nazivati ateistima, humanistima ili nevernicima. Po mom mišljenju, nazivi, etikete i klasifikacije su manje važni od činjenice da svoj život vodimo uvereni da mimo zemaljskih oblika života nema bića ni entiteta koji utiče na naše postupke. Rađamo se, rastemo, ustajemo, jedemo, radimo, igramo se, tugujemo, volimo, umiremo, i sve to činimo bez verskog idolopoklonstva i religijskih ceremonija.
To nije nikakva tajna. Mnogi ljudi koji sede u Donjem domu takođe su takvi. Manje je poznato, naročito mlađima, da ljudi odavno pokušavaju da izraze takve stavove i da se izbore za pravo da budu takve osobe. Postoje dokazi da je u antičkoj Grčkoj, Kini i Indiji bilo onih koji su razvijali ateističke ideje. Iako suočeni s progonom, ljudi u Evropi su bar od 16. veka branili čitav spektar nereligioznih stavova. Biti sekularista danas je u nekim delovima sveta krajnje opasno i može imati smrtne posledice. Ako mislite da je važno biti anglocentričan u tim stvarima, mogu vas uveriti da ateizam i humanizam u Engleskoj i Britaniji kao celini imaju svoju istoriju. U 19. veku vaša partija uspela je da izdejstvuje zatvor za poslanika Čarlsa Bredloa zato što je odbio da u parlamentu položi zakletvu koja je podrazumevala da su poslanici hrišćanski vernici. U zemljama s kojima je Britanija imala i nastavila da ima važne i bliske veze – u Evropi, Severnoj Americi i delovima bivše britanske imperije – pisanje o ateističkim i humanističkim idejama i njihovo širenje imaju dugu, fascinantnu i turbulentnu istoriju.
Ta vrsta ideja i svakodnevne prakse bila je bitan deo života ličnosti koje su imale ključnu ulogu u istoriji, politici, nauci i umetnosti. I uticala je na svet u kojem živimo. Otuda nije čudo što je Savet za versko vaspitanje Engleske i Velsa preporučio da se u školsku veronauku uključe pogledi na svet kakav je humanizam. Savet je u Programskim osnovama [pdf] istakao da “pogledi na svet” sadrže humanizam i u svojim preporukama uporno je koristio reči “religija i pogledi na svet” kao jedinstvenu frazu. To je prosvećeni dokument.
Međutim, u programu objavljenom u februaru 2015. godine humanizmu nije posvećena jednaka pažnja i sveden je na dve odredbe. Kao odgovor na to, izvestan broj ljudi iz javnog života potpisao je protestnu peticiju [pdf] i poslao je ministru prosvete Niku Gibu.
Vi i vaša partija ništa niste preduzeli povodom ovoga. Na tome bi i ostalo da neki roditelji nisu izneli slučaj pred viši sud koji je prošle nedelje doneo presudu u kojoj se kaže da vi (ne lično, nego u svojstvu državne sekretarke za obrazovanje) grešite kada tvrdite da će veronauka “ispuniti sve obaveze države u vezi sa verskim vaspitanjem”.
Ta tvrdnja, rekao je sudija, u raskoraku je sa obavezom vlade da garantuje da će širi školski program obezbediti prenošenje znanja “na pluralistički način”. On je sugerisao da takav program treba da ponudi đacima informacije o ateizmu i drugim neverskim stanovištima.
Odgovor portparola ministarstva prosvete prosto zaprepašćuje odbijanjem da se prihvati kritika: “Naš novi program veronauke omogućava đacima da upoznaju različite vere u Velikoj Britaniji jer proučavaju više od jedne religije – što je važan deo našeg napora da se suprotstavimo segregaciji i na odgovarajući način pripremimo učenike za život u modernoj Britaniji”.
Razmislite o tome: da, mnogi ljudi u “modernoj Britaniji” žive kao vernici, ali mnogi od nas žive i kao ateisti ili humanisti. I nije reč o ponašanju ili verovanju male grupe. Možda ona nije tako vidljiva kao kada se na državnim svečanostima ili u BBC-jevim televizijskim i radio programima prikaže praksa vernika, ali to je zato što za većinu nas biti ateista ili humanista naprosto znači živeti na taj način, bilo da idemo u kupovinu ili da razmišljamo o dragim pokojnicima. Nije mi sasvim jasno kako zamišljate da se suprotstavite segregaciji ili da pripremite mlade za “život u modernoj Britaniji” ako se pretvarate da ateisti ne postoje. Čini mi se da je vaš portparol upravo uspostavio još jedan oblik segregacije: onaj koji isključuje ateističku i humanističku istoriju i praksu iz veronauke.
Srdačno, Majkl Rouzen
Michael Rosen, The Guardian, 01.12.2015.
S engleskog prevela Slobodanka Glišić
Peščanik.net, 10.01.2016.
Srodni link: Vladimir Ilić – Integrativna funkcija obreda i veronauke
ATEIZAMRAZGOVOR O OBRAZOVANJU
