Revolucija u američkoj spoljnoj politici
Trošenje triliona dolara na beskrajne ratove neće rešiti pretnju klimatskih promena niti sprečiti buduće pandemije. Neće nahraniti gladnu decu, opismeniti nepismene, izlečiti bolesne.
Mit o suverenitetu
Zemlje se odriču suvereniteta ne pod pritiskom međunarodnih organizacija već ulaženjem u sporazume koje moćne društvene grupe u zemlji koriste da bi osigurale sprovođenje željenih politika.
Orban ili autoritarni ekvilibrijum
Rezultati izbora u Mađarskoj, prvih velikih izbora organizovanih u Evropi od počeka rata u Ukrajini, dovode u pitanje našu pretpostavku o tome da svaka autokratija na kraju pada sama od sebe.
Budućnost osvajanja
Osvajanje je i dalje najveći problem međunarodne politike, samo je postalo manje. Osvajanje cele zemlje je retka pojava od 2. svetskog rata, ali imamo 70 pokušaja zauzimanja dela teritorije.
Nadmetanje velikih sila i zemlje u razvoju
SAD i Kina bore se da učvrste i ojačaju svoj uticaj na ostatak sveta. Novi sukob velikih sila ima mnogo sličnosti sa nadmetanjem Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza u doba Hladnog rata.
Novi hladni rat: vašingtonski konsenzus o Kini
Vera u mogućnosti slobodne trgovine sa Kinom ustupila je mesto strahu od autoritarne Kine koja se razvila upravo zahvaljujući rastu obima trgovine.
Kina pred izborom
Nejednakost postaje Ahilova peta Kine, jer dovodi u pitanje doktrinu vladajuće partije. Ona potkopava poverenje koje je za uspešno vršenje vlasti, kako kaže Konfucije, važnije od punog stomaka.
Priča o dva kapitalizama
Rivalitet Kine i SAD često se prikazuje kao sukob geopolitičkih interesa, ali po svojoj suštini taj sukob više liči na sudar tektonskih ploča koji će odrediti dalji razvoj kapitalizma u ovom veku.
Američko propadanje ili obnova?
Dobro je znati da je američki politički sistem manje okoštao i da manje robuje bogatim elitama nego što se to pretpostavlja, ali eliksiri koje su prodavali populistički promoteri sasvim su nekorisni.
Trojanski konj iz Moskve
Viktor Orban je najavio raskid sa liberalnom demokratijom i pokazao koju je stranu odabrao u novoj geopolitičkoj i ideološkoj borbi između Rusije i Zapada. Podržao je Putinov model vladavine i preuzeo vodeću ulogu u procesu političke regresije u istočnoj Evropi.
Uspon i pad evropskih demohrišćana
Savremena Evropa tvorevina je demohrišćana. Harvardski istoričar H. Stjuart Hjuz 1958. je napisao: „Hrišćanski demokrata je pre svega hrišćanin, a demokrata tek u sporednom svojstvu. Pridev je važniji od imenice.“
Savijena grana
Strasni nacionalizam ugrožava čovečanstvo koliko i druge opasnosti koje su se nad njim nadvile – zagađenje, prenaseljenost ili nuklearni holokaust.
Kriza u Kremlju
Ova kriza je pokazala koliko je Putin malo učinio na poboljšanju uslova života ruskih građana. Putin nije ništa uradio da poboljša poslovno okruženje u zemlji, koje je užasno i postaje sve gore. Najšokantnija je neverovatna korupcija koja vlada u Rusiji.
