Izgubljeno u seobama
Kada je bežao iz Francuske 1940. Benjamin je sa sobom poneo crni kofer. Da li je u njemu bio neki rukopis? Znamo da to nije Projekat Arkade jer ga je dao Bataju, ni Teze o filozofiji istorije koje je poverio Hani Arent.
Kada je bežao iz Francuske 1940. Benjamin je sa sobom poneo crni kofer. Da li je u njemu bio neki rukopis? Znamo da to nije Projekat Arkade jer ga je dao Bataju, ni Teze o filozofiji istorije koje je poverio Hani Arent.
Rano ujutru u sredu 17. aprila, u samom centru Atine iznenada je postavljena skulptura Aleksandra Velikog. Izvajao ju je Janis Papas davne 1993, u vreme najgorih odnosa Grčke sa svojim severnim susedom.
Iz debate „Sreća: kapitalizam vs. komunizam“, održane 19. aprila u Torontu između dve ličnosti koje na globalnoj sceni predstavljaju alt-desnicu i neomarksističku levicu.
Da bi mobilisano građanstvo istrpelo vreme do besmislenog govora oratora koji ne zna za milost kad govori ni o čemu, valjalo je spremiti nešto jeftine zabave. Čak i na kuluku, narod voli svirku u svoju čast.
Da li se mogu porediti čisti brojevi, na čemu vlast insistira dok opozicija ukazuje na njihovo značenje: računa se i to što su mnogi na kontramiting došli pod moranje.
Naš vlada je opredelila milion evra za obnovu Notr Dama. Ali ista vlast se u Srbiji ponaša sasvim suprotno.
Mediji se danima bave „legalizacijom korupcije u zdravstvu“, odnosno odredbom Zakona o zdravstvu koja propisuje da se pojedinačni pokloni do 54.500 dinara ne smatraju korupcijom niti sukobom interesa.
Ako je sve što opozicija ume samo lažno smanjivanje broja ljudi koji su 19. aprila stigli u Beograd, onda se i opoziciji i svima nama koji smo s dobrim razlozima nastrojeni protiv režima – na izborima loše piše.
Kontramiting vlasti, najavljivan kao „sad ćete da vidite kad se skupi nas sto dvadeset, sto trideset hiljada“, naprasno je u svim izveštajima pretvoren u „evo videli ste da je Srbija pokazala jedinstvo“.
Treba reći odmah na početku: pobedili su nas. Na njihovom protestu je bilo više ljudi nego na našem. Pobedili su u disciplini „koliko nas ima“. Sada samo treba da to ponove svakog petka sledećih pet meseci.
Ponašanje vodećih aktera patološkog stanja koje se naziva „politički život“ je politička kanalizacija, a sadržaj te infrastrukture uglavnom je poznat.
Dva mjeseca prije nego se u Bujančevoj emisiji ukazao Šešelj i svojom ga pohvalom ozloglasio kao lošeg Hrvata, Josipović je smijenio svoga savjetnika Dejana Jovića…
Najavljen je Njegov govor. Iz daljine se čulo skandiranje. Nisam uspeo da razaznam šta viču. Oko mene se niko nije pomerio, nasmejao, niti bilo šta rekao. Bila je to gromoglasna tišina – agonija ćutnje i trpnje.
Vikar koji bude uzvikivao „Aco, Srbine!“ uz aplauz biće honorisan sa 1.500 RSD. Ista suma je predviđena i za vikare parole „Tako je!“. Treće zaduženje, honorisano istom svotom, je vikanje „Ua, fašisti!“
Ovo je zemlja mitinga i kontramitinga, razrovana i bukvalno i simbolički. Opasno zaraženo poprište borbe za vlast, za koju se svim sredstvima zarobljenog društva i dalje otimaju i grabe oni koji je već imaju.
Govori nam o fašizmu svojih protivnika – Vučić, koji je propovedao da jedna srpska glava vredi koliko 100 muslimanskih. Govori nam o fašizmu i dobija ovacije dok zove na rad, red i pokornost.
Unošenje urne Mirjane Marković u zemlju od strane člana porodice Karić i njeno polaganje u dvorište porodične kuće, sjajna je potvrda da za porodicu o kojoj je reč nikakva pravila ne važe ni u smrti.
Za samo 5 nedelja u Britaniji će se održati referendum o brexitu. Biće to naizgled izbori za EU parlament, a zapravo pre-referendum ili preferendum.
Hoće li se i on pojaviti na protestu 19. aprila, budući da mu se protesti opozicije nisu svideli. Ne bih potpuno isključio tu mogućnost, ali se ipak nadam da će sačuvati makar malo preostalog dostojanstva.
Današnja iživljavanja na internetu, koja spominju gladnu decu po svetu i druge spomenike uništene u užasnim okolnostima (šta nas briga za Notr Dam), imaju svog uglednog pretka: svetog Bernara.
Nešto čudno se dešava sa RTS-om. Prvo je prikazana korektna reportaža o protestima #1od5miliona, a onda je dvoje predstavnika opozicije bez prekidanja i upadica iznelo svoje viđenje političke situacije u Srbiji.
Setio sam se sablasno lepog septembarskog jutra 2001. u Njujorku – dok su se na ekranu vrtele slike pariskog tornja u plamenu kako se naginje i pada. Uništenje Notr Dama bilo je vizuelni odjek rušenja dveju kula.
Nema sumnje da je jazidizam nastao na temeljima sufizma, uz nekoliko važnih odlika preislamskog porekla. Jazidizam je kreirao i novog posrednika između ljudi i boga: anđela u liku pauna.
„Imate 15 minuta za razgledanje. Ja odoh na kafu s kolegicama i nedajbože da neko otkrije da sam dolje pustila stranca!“ Ove riječi mi je jednog septembarskog popodneva 2006. uputila jedna arhivarka u BiH…
Za atmosferu nasilja u društvu nismo odgovorni mi, već oni… Na tu rečenicu mogao bi se svesti autorski tekst predsednice Vlade Srbije u Politici. „Mi“ to je naravno vlast, „oni“ su naravno opozicija.
Zamalo da se Vučić obrati demonstrantima, ali ih je bilo suviše malo. Tako je otprilike brojač suvišnih živih ljudskih glava, Nebojša Stefanović, pokušao da obrazloži nedostižnu hrabrost svog poludelog gurua.
Skupština imenom i izgledom priziva slavne antičke uzore, ali neki poslanici su se osetili pozvanima da je brane od onih u čije ime odlučuju.
Da je manje govornika na protestima, šetnju bi dočekalo daleko više demonstranata. Ali umesto da o tome brine političko krilo protesta, nad tim se zamislio ambasador Norveške u Srbiji.
Srbija je izgubila investiciju Folksvagena vrednu 1,4 milijarde evra, koja je trebalo da zaposli 5.000 ljudi. Toliko građane Srbije košta Vulinovo ponašanje. Najmanje što Vučić može da uradi je da ga smeni.
Da li su vozovi, autobusi i avioni zaista doveli do porasta književne proizvodnje? Izvesno je da su ta prevozna sredstva brzo prodrla u svetove pisaca. Prvo sećanje Virdžinije Vulf je na majčinu haljinu u omnibusu.
Taman smo pomislili da se opozicija ujedinila i organizovala da smeni vlast kad ono – vlast se ujedinila i organizovala da smeni opoziciju. I u tome nema ničeg za čuđenje.
Pozivajući se na praksu Evropskog suda za ljudska prava, sud u Novom Sadu je oslobodio vođu Nacionalnog stroja od optužbi za izazivanje mržnje tokom neprijavljenog skupa u oktobru 2007.