Čitati knjige do kraja
Da li je dobra knjiga po definiciji ona koju smo završili? Ili ponekad možemo odlučiti da sklopimo knjigu pre kraja iako mislimo da je odlična, ali prosto ne osećamo potrebu da je čitamo dalje?
Da li je dobra knjiga po definiciji ona koju smo završili? Ili ponekad možemo odlučiti da sklopimo knjigu pre kraja iako mislimo da je odlična, ali prosto ne osećamo potrebu da je čitamo dalje?
Prikaz dve nove knjige o Makijaveliju: Da li on savetuje vođama da budu nasilni i nepošteni (Didro) ili građanima otkriva mehanizme koji deluju iza nepoštenja i nasilnosti njihovih vođa (Ruso)?
Da li su vozovi, autobusi i avioni zaista doveli do porasta književne proizvodnje? Izvesno je da su ta prevozna sredstva brzo prodrla u svetove pisaca. Prvo sećanje Virdžinije Vulf je na majčinu haljinu u omnibusu.
Ovde imamo potpuno odbacivanje same ideje napretka ili poboljšanja ili zaslužene sreće. Zašto onda ljudi ili neki ljudi čitaju takve tekstove, i to sa apetitom? Je li to neki perverzni oblik uživanja? Ili samosažaljenja?
Levi je završio svoju knjigu o Aušvicu 1946. Imao je 27 godina. Urednica najveće izdavačke kuće u Torinu, i sama Jevrejka, odbila je rukopis ovog remek-dela, a posle nje još pet izdavača. Zašto?
Iskustvo čitanja liči na uobičajeno predstavljanje onog što nije neposredno prisutno. Čitalački proces reaktivira obrasce prošlog iskustva da bi u našem duhu stvorio nove priče, pseudosećanja.
Uprkos književno-kritičkoj tradiciji koja uči da je ličnost pisca nevažna za vrednovanje dela, nije li zadovoljstvo čitanja teksta i u razmišljanju o enigmi osobe koja ga je napisala.
Zamislimo da smo osuđeni da svake godine donosimo praktično nemoguću odluku, kojoj svet pripisuje sumanuti značaj.