Stensil: Made in China
Foto: Slavica Miletić

Ja i mama i tata smo vozili se u škodilaku. Mi smo sa škodilakom pičili u Siti Centar. U Siti Centar mi nediljom idemo u šoping. Tata je u škodilaku šteknijo radijo. Iz radija je pivao Oliver. Oliver je pivao skalinada skalinada. Mama i tata su gingali sa glavušama uz Olivera i utiho su pjevušili.

Onda sam ja rekao: „Ja bi isto tija imat onu masku priko usta!“ Tata je pitao: „Šta će ti maska, jebate?“ Ja sam rekao: „Pa oni Rino Sajla i tuljanica Niveska je stalno nose u razredu!“ Mama je pitala: „Zašto je nose, jebate?“ Ja sam rekao: „Kupili su im mama i tata! Da ne uvate korona virus!“ Tata je rekao: „Daj, klipsone, pa ne mogu sad davat pedes kuna za masku samo zato da mi se sin ne bi razbolija i umra!“ Mama je rekla: „E, jebate! Neš se sad poć modirat radi smrtonosne epidemije! Sigurno postoji i neki jeftiniji način da se preživi!“

Tu sam ja zašutijo. Mama i tata su ljuljuškali sa glavušama i pjevušili su. Onda sam ja pitao: „A koji je to jeftiniji način?“ Tata je rekao: „Zna se koji je! Kad vidiš Kineza, pređi na drugu stranu ulice!“ Ja sam pitao: „Zašto?“ Tata je rekao: „Kako zašto? Pa da ti ne dobaci virus!“ Mama je rekla: „Normalna stvar! Neće virus ić trčat za tobom priko ceste! Moga bi ga satrat autobus!“ Tata je meni rekao: „A sad bi moga malo i prestat srat! Viš da slušamo Olivera!“

Onda sam ja opet začepijo labrnju. Oliver je iz radija pivao skalinada skalinada. Mama i tata su gingali sa glavušama. Onda sam ja pitao: „A šta ako vidin Hrvata?“ Mama je rekla: „Pa šta da ga vidiš?“ Ja sam pitao: „Oćul isto bižat na drugu stranu ulice?“ Mami je uletilo čudilo: „Zašto bi biža od Hrvata, jebaga patak?“ Ja sam rekao: „Pa da ne dobijen virus!“ Tata je podviknijo: „Zašto bi dobija virus od Hrvata kad se zna da viruse prenose Kinezi?!“ Ja sam rekao: „E, al šta ako je ti Hrvat već dobija virus od nekog Kineza?“ Tata je dreknijo: „Pa šta je iša blizu Kineza, jeben ga u glupu glavu!“ Onda je mama tati rekla: „Mišu, nemoš ga jebat u glavu ako ima virus! To je rizično ponašanje!“

Tata je malo se zamislijo i rekao je: „A je, čoviče, dobro govoriš… Znači, sinak, da zaključimo! Kad vidiš Kineza bižiš na drugu stranu ulice, a kad vidiš Hrvata staviš goldun!“ Onda su mama i tata ljuljuškali sa glavušama i keserili su se uz Olivera. Ja sam rekao: „Ili se možemo priselit na Šoltu!“ Mama je pitala: „Zašto bi se selili na Šoltu?“ Ja sam rekao: „Zato šta je Šolta prirodna karantema!“ Tata je pitao: „Ko ti je to reka?“ Ja sam rekao: „Reka mi je dida!“

Mene je dida juče nazvao na telefon i rekao je: „Unukiću, zagovna li se ta stvar sa korona virusom, odma da si doša kod dida na Šoltu! Roditelje moš ostavit na kopnu, za njih nije šteta, al ti se isti sekund nacrtaj ovde!“ Ja sam pitao: „Zašto, dida?“ Dida je rekao: „Zato šta je Šolta prirodna karantema!“ Ja sam pitao: „Šta je to prirodna karantema?“ Dida je rekao: „Otok di žive žilavi ljudi! Kad na Šoltu dođu virusi, mi Šoltani ih zarobimo i pošaljemo da nan kopaju vinograde i gnjoje masline! Bereš?“ Ja sam rekao: „Kuuuul!“

Dida je pitao: „Jel možda znaš onu priču kad je pri drugog svjeckog rata u ovin krajevima harala tuberkuloza?“ Ja sam rekao: „Ne znan!“ Dida je rekao: „E, pri rata ti je harala strašna tuberkuloza! Kosila je sve živo i neživo! I na kraju je naravska stvar došla i na Šoltu!“ Ja sam rekao: „I?“ Dida je rekao: „I čim se tuberkuloza iskrcala iz trajekta, Šoltani su je uvatili, zavezali sa konopom i obisili na čempres! Tu je visila tri miseca ka upozorenje drugin bolestima da in je bolje ne dolazit!“ Ja sam rekao: „Kuuuul!“ Dida je rekao: „Zapanti, unukiću, svugdi na svitu bolesti ubivaju ljude, a na Šolti ljudi ubivaju bolesti!“

Mama i tata su u škodilaku kolutačili sa očima. Oliver je pivao skalinada skalinada. Onda je tata rekao: „Znači, možemo zaključit da ti je dida prirodni kretenoid u prirodnoj karantemi!“ Mama je rekla: „To je otporno na sve viruse, čoviče! Jel se sićaš kad je ono pri pet godina zalega od gripe pa mu se proširilo na upalu pluća?“ Tata je rekao: „Ne mogu se sad sitit!“ Mama je rekla: „Ma kako se ne sićaš, kad je staro prdilo u postelji dušu ispušta, bila san miljon posto sigurna da će ga đava odnit?“ Tata je rekao: „A zaboravija san, jebiga!“

Dida je drćao u postelji i stenjao je. Mama je sa mokrim šudarom brisala mu čelo. Dida je stenjao: „Eeee, kad se samo sitin koliko san puti u životu opsova boga…“ Mama je rekla: „A jesi, čako, nije da nisi…“ Dida je stenjao: „A gospu san beštima još više…“ Mama je rekla: „Dobro, pa šta sad ima veze…“ Dida je stenjao: „I o Isusu san svašta balija, njemu san zna jebat sve po spisku… Nije mi to bilo pametno, ne, ne…“ Onda je mama didu pitala: „Koja ti je to spika, čako? Jel bi ti to možda tija da ti zovnem popa?“ Dida je gledao u mamu sa tugicom i rekao je: „Aj zovi ga!“ Mama je pitala: „A zašto, čako?“ Dida je rekao: „Poslaću ga u trafiku da mi kupi španjulete!“ Mama je zarežala: „Debilčino! Nema u Nečujmu trafike!“ Dida je rekao: „Dobro, onda ću ga poslat ukurac!“

Ja sam rekao: „Kuuuul!“ Mama je rekla: „Daću ti ja kuuul po gubici!“ Samo onda je tata zakočijo i rekao je: „Stigli smo!“ Tata je parkirao škodilaka isprid Siti Centra i ugasijo je radijo. Oliver više nije pivao skalinada skalinada. Mama je pitala: „Ko će prvi?“ Ja sam rekao: „Mogul ja?“ Mama je rekla: „Okej! Samo da te mama malo uredi!“ Onda je mama meni sa prozirnim selotejpom nategnila oči na sljepočnicama. Onda je dobro stisnila da se selotejp ništa ne vidi. Tata je pitao: „Da ga malo požutimo sa puderom?“ Mama je rekla: „Ne triba pretjerivat! Dosta su mu kose oči!“ Tata se keserijo prema meni i rekao je: „A sunce tajino, pljunuti Kinez!“ Ja sam pitao: „Zašto pljunuti?“ Tata je rekao: „Okej, obični Kinez!“ Mama je rekla: „Ako ko ima bit pljunut, onda su to Hrvati!“

Onda sam ja otpičijo iz škodilaka priko parkinga do Siti Centra. Onda sam kroz Siti Centar pičijo do dućana Šubidu. Rulja su u paniki bižali od mene i sklanjali su mi se sa puta. U dućanu Šubidu sam pičijo do police sa patikama. Rulja kraj police su brisnili u roku munja. Ja sam sa police uzeo najkice proj triesišest. Onda sam dopičijo do blagajne. Blagajnica je skočila unazad u turbo šoku. Ja sam njoj pružijo najkice i pitao sam: „Hau mač?“ Blagajnica je arlauknila: „Biž ća od mene, gubo kineska! Štrcaš viruse, sve ćeš nas zarazit!“ Ja sam opet pitao: „Hau mač kunas?“ Blagajnica je skrikala: „Jeben tebe i tvoje šolde! Miči se odavde, kineska škovaco! Neću da me mladu u smrt otiraš!“ Ja sam slegnijo sa ramenima i rekao sam: „Kuuuul!“ Onda sam otpičijo iz Šubidua priko Siti Centra. Rulja su bižali od mene trista smista. Sikjuriti je isto uteka. Onda sam priko parkinga dopičijo do škodilaka. Ušao sam unutra i rekao: „Gotovo!“

Mama je rekla: „Bravo, zlato mamino! Saće mama poć kupit bluzu, a posli će si tata kupit gaće!“ Tata je meni rekao: „Daj da ti vidin patike!“ Ja sam njemu dao najkice i rekao sam: „Jelda su genza?“ Tata je vrtijo najkice po rukama i rekao je: „Prva liga! Doduše, ne znan ko je sve kašlja i pljuca u njih dok ih je pravija!“ Mama je pitala: „Kako to misliš?“ Tata je dodao joj livu najkicu i pokazao je sa prstom na šjolu. Na šjoli je pisalo: „Made in China.“

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net, 10.02.2020.


The following two tabs change content below.
Viktor Ivančić
Rođen u Sarajevu 1960, osn. i srednju školu završio u Splitu, u novinarstvo ulazi kao student elektrotehnike. Za studentski list FESB 1984. dobija nagradu 7 sekretara SKOJ-a. Urednik i jedan od osnivača nedeljnika Feral Tribune, u čijoj biblioteci je objavio „Bilježnicu Robija K.“ (1994, 1996, 1997. i 2001) i studiju „Točka na U“ (1998, 2000). Izabrane tekstove objavio 2003. u „Lomača za protuhrvatski blud“ i „Šamaranje vjetra“. Prvi roman „Vita activa“ objavio 2005, od kada Fabrika knjiga objavljuje: „Robi K.“ (2006) u dva toma; „Robi K. Treći juriš!“ (2011); zbirke ogleda „Animal Croatica“ (2007), „Zašto ne pišem i drugi eseji“ (2010), „Jugoslavija živi vječno“ (2011) i „Sviranje srednjem kursu“ (2015, u saradnji sa Peščanikom); romane „Vita activa“ (2005, drugo izdanje ) i „Planinski zrak“ (2009), te zbirku priča „Radnici i seljaci“ (2014, u saradnji sa Peščanikom). 2018. sa Hrvojem Polanom i Nemanjom Stjepanovićem piše fotomonografiju „Iza sedam logora – od zločina kulture do kulture zločina“ u izdanju forumZFD-a. 2018. Fabrika knjiga u 5 svezaka objavljuje „Robi K. 1984-2018“ (zajedno sa Peščanikom i riječkim Ex librisom), a 2019. troknjižje „Radnici i seljaci, Planinski zrak i Vita aktiva“. Redovno piše za tjednik Srpskog narodnog vijeća Novosti i za Peščanik. Živi u Splitu.
Viktor Ivančić

Latest posts by Viktor Ivančić (see all)