Foto: Neda Radulović-Viswanatha

Foto: Neda Radulović-Viswanatha

Moj dida sa Šolte i onaj njegov frend barba Tonino su sidili u šjor Bepovoj konobi. Drugi ekipa u šjor Bepovoj konobi su drinkali travarice i igrali su na briškule i trešete. Moj dida i barba Tonino su drinkali po bilu bevandicu. Plus su oni dva sa pijatića ćokali sa štikadentama po mrvu sira i pancete. Barba Tonino je didi rekao: „Znaš šta ne kužim? Kako to ti Tramp može bit toliki bolesnik, a nije hadezeovac?“ Dida je njemu rekao: „To ni ja ne mogu ubrat! Šta moš, moj Tonino, čuda se događaju!“ Ekipa za drugim stolovima su vrtili sa glavama i kolutačili su sa očima. Plus su mrmorili: „Ajme majko, opet će ova dva fosilca udrit istu pilanu…“

Onda je moj dida rekao: „Da san samo pinku mlađi, ja bi časna rič iz ovih stopa spičija u Ameriku!“ Šjor Bepo je njemu rekao: „Štaš sad u Americi, jebate irud? Viš da je tamo teško sranje!“ Moj dida je podviknijo: „Dizat revoluciju! To je jasno ka dan! Triba bandu rušit dok je na vrime! A ne pustit da banda sjebe cili svit!“ Onda je onaj barba Zorzi njemu dobacijo: „Daj, čoviče, jedva u svojin godinama moš dignit čašu sa stola, a ti bi diza revoluciju! Umriću od smija!“ Dida je njemu rekao: „E moj Zorzi, sićan se ja da je tako bilo i kad se pojavija Ante Pavelić! Pa su mudraci ka ti govorili ne može se ovo, ne može se ono… I vidi šta se na kraju desilo!“ Barba Zorzi je pitao: „Šta se desilo?“ Dida je rekao: „Doša je hadeze na vlast!“

Tu su rulja u konobi zabrundačili i itali su karte od briškule i trešete na stolove. Onaj barba Rafo je didi rekao: „Zamolija bi gospodu mumije da prestanu lupat pizdarije! Pa stvarno nemoš Trampa uspoređivat sa Plenkovićem, jebemu jarca prasca!“ Moj dida je rekao: „Pa ko ih je uspoređiva? Tramp je ozbiljan svjecki problem, čoviče, a Plenković je zadnja rupa na svirali! Za njega niko u svitu nije čuja!“ Barba Tonino je uletijo: „Tu se moran složit sa kolegom! Ameriku vodi kurac od čovika, a Plenković vodi kurac od države!“ Tu su ekipa u šjor Bepovoj konobi opet zavrtili sa glavušama i zakolutačili sa očima. Onaj barba Franko je promrmorijo: „Nemoš virovat, čoviče božji! Popiju po čašu bevande i ne vide dalje od druga Tita…“

Onda je barba Tonino rekao: „Eeee, da je drug Tito živ! Jeba bi on sad Trampu mater!“ Moj dida je rekao: „Stoposto! Odveja bi ga na Brione, nakljuka sa ribom i škampima, nalija sa ćivasom i konjakom, pa bi taj malo drukčije piva…“ Barba Tonino je rekao: „Reka bi: Ajme druže Tito šta je ovde lipo, ovo je totalni raj na zemlji…“ Dida je rekao: „Bome da je lipo, Donalde, sve je to stvoreno velikin trudom i političkom mudrošću…“ Barba Tonino je rekao: „Na pučini se gingaju barkice, u šumi trče jeleni i antilope, na teraci piva Tereza, mi ždrokamo škampe i drinkamo ćivas… Kako si to, druže Tito, postiga?“ Dida je dignijo kažimprst i rekao je: „Socijalizam, Donalde, socijalizam…“

Onda je barba Tonino nagnijo se prema naprid i pitao je: „Nemoj mi reć, druže Tito, da cili narod ovako živi?“ Dida je rekao: „A čuj, Donalde, nije baš da svi njupaju škampe svaki dan, al nema ko ne sluša Terezu! A da ne spominjen druge blagodati koje narod uživa – besplatno školstvo, sigurno zaposlenje, rješavanje stambenog pitanja, besplatno zdravstvo…“ Barba Tonino je rekao: „Ja san to sve poukida!“ Dida je rekao: „E tu si se malo zajeba, Donalde!“ Barba Tonino je pitao: „Zašto, druže Tito?“ Dida je rekao: „Ako ukineš besplatno zdravstvo, cili bi se narod ubrzo moga razbolit! A bolestan narod bi onda moga na izborima glasat za nekog bolesnika ka šta si ti!“

Barba Tonino se nakeserijo i rekao je: „Aaaa, nije ti to dobra računica, druže Tito! Ja san ovima mojima unaprid bija reka da ću in ukinit besplatno zdravstvo, pa su me svejedno izabrali za presjednika!“ Dida je rekao: E znan, Donalde, al izabrali su te samo za jednu rundu! Narod je znatiželjan, jebemu miša, pa te tija malo isprobat, a onda će te potrošit ka čašu bevande! A mene su birali dvista puti zaredom! Tebe će već u drugoj rundi garant odjebat, ako te kogod prije ne upuca!“ Barba Tonino je dignijo ombrve: „Misliš, druže Tito?“ Dida je rekao: „Stoposto, Donalde! Tu je ta greška kapitalizma! Kapitalizam računa na trenutni profit, a socijalizam igra na vječnu dobit!“

Barba Tonino je počeškao se po bradi i rekao je: „Ha, imaš ti ćuka u glavi, druže Tito… Meni je to ka biznismenu dosta interesantno!“ Moj dida je rekao: „Gleaj, Donalde, ja da sutra opet izađen na izbore dobija bi stodvajsosan posto glasova, a možda i više! Nema ko ne bi glasa za mene! Uključujući onu ekipu iz Libije, Sirije, Palestine, Iraka i Egipta šta se školuju na našim fakultetima!“ Barba Tonino je rekao: „Ja san tim Arapima dekretom zabranija ulazak u Ameriku!“ Dida je podviknijo: „Zašto, Donalde, pička mu materina?!“ Barba Tonino je zatulijo: „Misliš da san falija, druže Tito?“ Dida je rekao: „Naravski da si falija, Donalde! Temelj zdravog društva je maksimalna otvorenost prema svin rasama, nacijama i vjerama! Kapito?“

Barba Tonino je piljio u dida sa tupilom od nekuženje. Onda je dida nagnijo se prema njemu i rekao je: „Gleaj, Donalde, ja da kojin slučajen poživin još jedno sedandes-osandes godina, šta prema doprinosu revoluciji svakako zaslužujen, učinija bi sve da šta više ljudi iz cilog svita ovde doveden!“ Barba Toninu je uletila zbunjoza: „Jel me to zajebavaš, druže Tito?“ Dida je rekao: „Časna rič, Donalde! Ne bi ih pita ni ko su, ni šta su, ni odakle su! Još bi in platija da dođu!“ Barba Tonino je rekao: „Znan, druže Tito, al tako bi jednog dana domaći svit ovde posta manjina, a manjinu niko ne jebe za suvu šljivu! Bilo bi više stranaca nego Hrvata, Srba, Slovenaca i ostalih!“ Dida je rekao: „A jel ti misliš, Donalde, da ima neki drugi način da se spasi Jugoslavija?“

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net, 30.01.2017.

JUGOSLAVIJA
TRAMPOZOIK

The following two tabs change content below.
Viktor Ivančić
Viktor Ivančić, rođen u Sarajevu 1960, osn. i srednju školu završio u Splitu, u novinarstvo ulazi kao student elektrotehnike. Za studentski list FESB 1984. dobija nagradu 7 sekretara SKOJ-a. Urednik i jedan od osnivača nedeljnika Feral Tribune, u čijoj biblioteci je objavio „Bilježnicu Robija K.“ (1994, 1996, 1997. i 2001) i studiju „Točka na U“ (1998, 2000). Izabrane tekstove objavio 2003. u „Lomača za protuhrvatski blud“ i „Šamaranje vjetra“. Prvi roman „Vita activa“ objavio 2005, od kada Fabrika knjiga objavljuje: „Robi K.“ (2006) u dva toma; „Robi K. Treći juriš!“ (2011); zbirke ogleda „Animal Croatica“ (2007), „Zašto ne pišem i drugi eseji“ (2010), „Jugoslavija živi vječno“ (2011) i „Sviranje srednjem kursu“ (2015, u saradnji sa Peščanikom); romane „Vita activa“ (2005, drugo izdanje ) i „Planinski zrak“ (2009), te zbirku priča „Radnici i seljaci“ (2014, u saradnji sa Peščanikom). 2018. sa Hrvojem Polanom i Nemanjom Stjepanovićem piše fotomonografiju „Iza sedam logora – od zločina kulture do kulture zločina“ u izdanju forumZFD-a. 2018. Fabrika knjiga u 5 svezaka objavljuje „Robi K. 1984-2018“ (zajedno sa Peščanikom i riječkim Ex librisom), a 2019. troknjižje „Radnici i seljaci, Planinski zrak i Vita aktiva“. Redovno piše za tjednik Srpskog narodnog vijeća Novosti i za Peščanik. Živi u Splitu.
Viktor Ivančić

Latest posts by Viktor Ivančić (see all)