Fotografije čitalaca, Ivan Božić

Fotografije čitalaca, Ivan Božić

U javnosti preovlađuje uverenje da je srpska privreda veoma otvorena i izložena surovoj konkurenciji uvozne robe, što se neretko pripisuje tome što se uvoz ne opterećuje dovoljno porezima i carinama, posebno posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom 2008. Navodi se koliko je naplaćeno carina 2008, a koliko se naplaćuje danas, pa se iz toga izvodi gubitak budžeta koji se pripisuje tom Sporazumu, jer se po njemu carinske stope na uvoz iz Evropske unije smanjuju, a od ove godine bi praktično trebalo da ih nema. U budžetu za 2015. se predviđa prihod od carina u visini od malo više od 29 milijardi dinara (nešto manje od 1 posto BDP), dok je on procenjen na 31. milijardu dinara u reviziji budžeta za 2014. godinu, a bio je više od 70 milijardi 2008. (nešto manje od 3 posto). Kako tačno stoji stvar sa prihodima od carina i poreza na uvoz?

Uzmimo samo porez na dodatu vrednost iz uvoza, carine i akcize, koje najvećim delom padaju na uvoznu robu. Posmatrajmo ih u odnosu na BDP, jer nominalne vrednosti zavise od inflacije i kursa dinara pa nisu uporedive neposredno. Dakle, od carina i akciza 2008. se prihodovalo 6,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pa 2009. 5,9 odsto, pa 2010. 6,1, pa 6,2 u 2011, pa 6,7 u 2012, pa 7 odsto 2013. i konačno 6,8 posto 2014. Prihodi od poreza na dodatu vrednost na uvoznu robu su se kretali ovako: 8,3 u 2008, pa 7,3 u 2009, pa 7,1 u 2010, pa 7,3 u 2011, a 2012. 7,56 i 2013. 7,5 i, konačno, 8,1 u 2014. Podaci za 2014. su preliminarni jer će se konačna vrednost bruto domaćeg proizvoda znati tek kroz više meseci.

Šta vidimo? Pad prihoda od carina, povećanje prihoda od akciza i praktično stabilni prihodi od poreza na dodatu vrednost iz uvoza. Ovde valja zapaziti da je, u evrima, uvoz robe 2014. još uvek značajno ispod vrednosti uvoza iz 2008, dok je uvoz usluga praktično izjednačen.

Slika 1

Slika-1

Slika 2

Slika-2

Uvoz se zaista oporavio od ogromnog pada u 2009, jer je 2008. iznosio gotovo 16 milijardi evra, a u 2009. manje od 11 milijardi. Imajući u vidu smanjenje uvoza robe, smanjeni prihodi od poreza na dodatu vrednost na uvoz su mali, pa se ne bi moglo govoriti o manjem ukupnom poreskom teretu na uvoz. Ako se prihodima od carina i akciza dodaju prihodi od poreza na dodatu vrednost od uvoza, to je ukupno iznosilo 14,7 odsto bruto domaćeg proizvoda 2008, a od 13,2 odsto 2009. do 14,9 odsto 2014. Ukupna smanjenja prihoda su, ako išta, umerenija nego što bi se očekivalo da budu kada se uzme u obzir smanjenje uvoza robe u tom čitavom periodu. Drukčije rečeno, imalo bi smisla govoriti o povećanom opterećenju uvoza carinama i porezima, a ne o povećanju uvoza.

Može se zapaziti da su prihodi od poreza na dodatu vrednost dosta stabilni, mada naravno manji uvoz utiče na njih, što znači da pad uvoza nije mogao biti u potpunosti nadoknađen povećanjima stopa tog poreza. Uz to, više se računalo na povećanje akciza, tako da se može videti da je pad prihoda od carina najvećim delom nadoknađivan povećanim prihodima od akciza. Ovde valja ukazati na nešto u čemu se često greši: naime, carine kao i poreze i akcize plaća srpski potrošač, a ne strani prodavac. Tako da eventualna dobit od nižih carina pripada domaćem potrošaču, a eventualni manji prihodi uvozniku. Strani prodavac zarađuje po ceni koja je data na stranom tržištu i eventualno može da zaradi više ukoliko se zbog manje carine njegova roba više uvozi u Srbiju.

E sada, tu je to pitanje uticaja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju na uvoz i izvoz. Veruje se da on podstiče uvoz, pa deluje negativno na izvoz, jer istiskuje domaću proizvodnju razmenljivih dobara, dakle robe koja se može izvoziti. Kako se, dakle, kretao uvoz pre 2009. i posle stupanja na snagu Sporazuma sa Evropskom unijom, a takođe i izvoz. Valja uzeti u obzir da je u celom periodu i pre i posle 2009. srpski izvoz u EU bio, gotovo u potpunosti, oslobođen carina. Već je rečeno da je uvoz veoma smanjen 2009. I da se još nije u potpunosti oporavio. Izvoz, opet, je veći za oko 50 posto danas u odnosu na 2008, kada je bio najveći do tada. Dakle, nikako se ne bi molo reći da je liberalizacija trgovine sa EU uticala pozitivno na uvoz, a negativno na izvoz. Rekao bih da nije previše uticala ni u suprotnom pravcu, ali to nije ono što kritičari tvrde.

Ovo se vidi i iz podataka za period pre 2009. Dakle, prosečni rast izvoza u periodu od 2001. do 2008. je bio 19,7 posto a uvoza 21,4 posto. Naravno, pokrivenost uvoza izvozom je bila mala, tako da je trgovački deficit stalno rastao. U periodu posle 2009. pokrivenost se povećala, a trgovački deficit se smanjio. Razlozi i za jedno i za drugo nisu pre svega u trgovačkoj politici, mada nema sumnje da je jednostrana liberalizacija pristupa tržištu Evropske unije podstakla srpski izvoz. Kao što razlozi za deindustrijalizaciju nisu u trgovačkoj politici, ali to je tema za drugi put.

Slika 3

Slika-3_a

 

Novi magazin, prošireni tekst, 19.01.2015.

Peščanik.net, 19.01.2015.