Dane Whitehurst, The martyr

Dane Whitehurst, The martyr

Pre nekoliko dana smo od ministra finansija Vujovića doživeli neočekivani znak pažnje. Naime, u dobroj veri i radi mentalnog zdravlja nacije on je što je više mogao odgodio obaveštenje o tome da će struja u Srbiji poskupeti. Ministar je ovu vest podelio sa građanima u poslednjem trenutku i to objašnjava time da „ poskupljenje struje ima značajan psihološki efekat, pogotovo u teškim ekonomskim uslovima“, kao i da vlada „nije želela da opterećuje ljude“ ovom vešću. Pošto smo konačno opterećeni ovim saznanjem, možemo i da pokušamo da uđemo u suštinu predloženog rešenja i postavimo neka pitanja.

Ministar je, dakle, najavio poskupljenje struje. Međutim, to poskupljenje će imati dva oblika – poskupeće sama struja (kao roba na tržištu, odnosno njen kWh), ali će na tu robu biti uvedena i posebna akciza (kao poseban porez na svaki utrošen već poskupeli kWh). Ovo će biti učinjeno izmenama Zakona o akcizama koji je poslednji put promenjen u decembru 2014. godine i koji će, očigledno, ponovo biti promenjen samo nekoliko meseci kasnije. Kao što znamo, akcize se uglavnom plaćaju kao svojevrstan porez na luksuz i to na robu koja šteti zdravlju građana ili životnoj okolini. U Srbiji su to trenutno alkoholna pića, duvanske prerađevine, naftni derivati, kafa, biogoriva i biotečnosti. Dakle, akcize plaćamo na onu robu bez koje bismo mogli da živimo, ali je naša volja da je koristimo. Odnosno, plaćamo neku vrstu poreza na uživanje koje nam ta roba pričinjava.

Kako se u tu priču uklapa struja? Ovom prilikom neću ulaziti u razloge da poskupi sama roba (hajde da verujemo da je to neophodno), već u potrebu države da na ovu cenu zaračuna poseban porez. Da li struja u Srbiji postaje luksuzna roba koje u 21. veku možemo da se odreknemo na isti način na koji možemo, recimo, cigareta i kafe? Da li se može porediti odluka o tome da se manje vozimo kolima i trošimo gorivo sa odlukom da povremeno sedimo u mraku kako bismo uštedeli neki (akcizni) dinar? Da ne pominjemo da na potrošenu struju već plaćamo jedan porez (porez na dodatu vrednost), kao i da odnedavno odvojeno plaćamo snabdevanje strujom, što je osetno opteretilo račune građana.

Ako ste mislili da će sedenje u mraku biti dovoljna žrtva u našim raskalašnim životima, pripremite se za iznenađenje – struja nije jedina roba za koju je najavljeno uvođenje akciza. Prema ministrovim rečima, moguće je da „akcize budu uvedene i na sva bezalkoholna pića“. Dakle, što smo se luksuzirali, luksuzirali smo se – ako hoćemo da pijemo sok, platićemo poseban porez obračunat po litri. Da stvar bude još zanimljivija, akcizno poskupljenje bezalkoholnih pića ministar vidi ne kao „direktno povećanje prihoda, već je cilj da se prate tokovi robe jer su bezalkoholna pića najveći izvor sive ekonomije u kafićima“. Dakle, kao i u mnogim prethodnim slučajevima, nesposobnost države da kontroliše neki proces, pa makar to bila i nelegalna prodaja bezalkoholnih pića, platiće građani. Nije jasno kako će željeni cilj biti postignut uvođenjem akciza i kako je moguće da je ministar to sasvim ozbiljno rekao.

Suočen sa burnom reakcijom zbog najavljenih rešenja, Vujović se požalio kako oseća kao da on i vlada „stalno igraju na neprijateljskom terenu“. Hajde da zato na trenutak stanemo u odbranu vlade i ministra i budemo iskreni – nisu vesti uvek baš tako crne. Građani su dobili i obećanje vredno poštovanja – u najnovijem talasu poskupljenja, neće biti uvedene akcize na vodu. Možda ćemo sedeti uz sveću, možda ćemo piti manje bezalkoholnih pića, ali flaširanu vodu možemo da nastavimo da koristimo bez većih finansijskih posledica. Takva velikodušnost je u najmanju ruku vredna aplauza sa neprijateljskih tribina.

Vlada i premijer, kao što znamo, ulaze u četvrtu godinu vršenja vlasti u Srbiji. Isto toliko najavljuju da „će nam za dve godine biti bolje“. Međutim, dela i jezik koji se koriste na ovom putu su moćno sredstvo za otkrivanje gde ćemo stići – mi idemo na neko mesto gde su struja i bezalkoholna pića čist luksuz, ali gde to još uvek ne važi za običnu vodu. Ako to nije razlog za sreću, onda smo zaista nezahvalni i neopravdano neprijateljski nastrojeni i prema vladi i prema ministru finansija.

Peščanik.net, 14.03.2015.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Sofija Mandić

Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica, posrednica u mirnom rešavanju sporova i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja (CEPRIS), a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Generalna je sekretarka Peščanika, sa kojim sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Autorka, koautorka i urednica je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od skorašnjih su: Izbori pred Upravnim sudom 2022 – pregled postupanja i odluka (ur. CEPRIS, 2022), Izveštaj o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (CEPRIS, 2022), Sloboda izražavanja pred sudom (ur. SĆF, 2021-2022), Rad sudova tokom epidemije zarazne bolesti COVID-19 (OEBS, 2021), Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018-2021), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (ŽPRS, 2017). Kao predstavnica civilnog društva učestvuje u procesu izrade komentara i mišljenja na izmene Ustava iz 2022, kao i zakona koji proizlaze iz ovih promena.

Latest posts by Sofija Mandić (see all)

Author: Sofija Mandić

Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica, posrednica u mirnom rešavanju sporova i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja (CEPRIS), a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Generalna je sekretarka Peščanika, sa kojim sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Autorka, koautorka i urednica je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od skorašnjih su: Izbori pred Upravnim sudom 2022 – pregled postupanja i odluka (ur. CEPRIS, 2022), Izveštaj o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (CEPRIS, 2022), Sloboda izražavanja pred sudom (ur. SĆF, 2021-2022), Rad sudova tokom epidemije zarazne bolesti COVID-19 (OEBS, 2021), Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018-2021), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (ŽPRS, 2017). Kao predstavnica civilnog društva učestvuje u procesu izrade komentara i mišljenja na izmene Ustava iz 2022, kao i zakona koji proizlaze iz ovih promena.