Masovno protestno okupljanje građana u Novom Sadu bilo je još jedna prilika da se javnost suoči sa činjenicom da je u reakcijama policije na sve češća okupljanja nezadovoljnih građana vrlo upadljivo učešće sve većeg broja neuniformisanih lica.
A samim tim i za suočavanje sa činjenicom da se vlast, najblaže rečeno, veoma neodgovorno odnosi prema tome, a pogotovo prema načinu na koji neka od tih lica sve češće postupaju, iako to za građane i njihova prava ali i za samu policiju podrazumeva vrlo ozbiljne rizike.
Pravo građana na protestna okupljanja je legitimno i Ustavom zajamčeno. Policija na takva okupljanja, ukoliko postoje opravdani razlozi, može reagovati ali samo na zakonima predviđen način. S tim u vezi su generalno nezaobilazne odredbe Zakona o policiji koje izričito predviđaju da su policijski službenici kad deluju bez uniformi dužni da se, pre početka primene svakog policijskog ovlašćenja, predstave pokazivanjem službene značke i službene legitimacije. Samo izuzetno, ako u konkretnom slučaju okolnosti ukazuju da bi to moglo ugroziti postizanje zakonitog cilja, neće se predstaviti na taj način već će na svoj status upozoriti rečju: „Policija“ a odmah po prestanku tih okolnosti dužni su da se predstave značkom i legitimacijom.
Drugačije postupanje policijskih službenih lica prilikom primene policijskih ovlašćenja nije samo nekakvo apstraktno kršenje zakona i disciplinski prekršaj, nego i opasna praksa čije moguće, čak verovatne izuzetno neprijatne posledice, vlast ili sasvim neodgovorno potcenjuje ili, što je još mnogo neodgovornije, potpuno svesno kalkuliše sa njima.
Obezbeđivanje reda i mira na javnom mestu isključivo je zadatak nadležnih organa vlasti, policije, komunalne milicije, inspekcijskih organa i sl. Ali uprkos tome, u akcijama protiv okupljanja građana vlast je već više puta u nekoliko godina unazad angažovala i druge subjekte, poput privatnih agencija za obezbeđenje, uključujući pri tom čak i neke njihove, najblaže rečeno, vrlo problematične pripadnike.
Problem, naravno nije od juče. U početku postepeno, a potom sve jasnije, događaji poput predsedničke inauguracije pre sedam godina ili brutalnog razbijanja nekih ranijih masovnih protesta građana ili, na sreću neuspešnog, pokušaja noveliranja zakona o policiji, najavljivali su da će se građani u dogledno vreme, na svojim ulicama i trgovima, pred svojim kućama, čak i u njima, sve češće suočavati sa nepoznatim, neuniformisanim likovima koji po slobodnom nahođenju vlasti „štite javni red i mir“.
Uostalom, pre samo nešto više od dve godine, sticajem okolnosti takođe u Novom Sadu, nad nekima od demonstranata primenjena je prekomerna, brutalna sila, uključujući čak i po život rizične zahvate upravo od strane nekih nepoznatih neuniformisanih ljudi, bez oznaka, koji su dejstvovali zajedno sa policijom.
Javnost je insistirala na odgovornosti i tražila odgovore na brojna, s tim u vezi otvorena pitanja, ali jedino što je dobila bilo je zaista nebulozno objašnjenje tadašnjeg gradonačelnika, sada premijera – „nije u pitanju nikakvo privatno obezbeđenje, Vučića ili Vučevića, to je zvanična licencirana agencija za fizičko-tehničko obezbeđenje koja ima ugovor sa Gradom Novim Sadom za čuvanje objekata“.
U više drugih prilika građani su se suočavali i sa tim da ih opskurni likovi u civilu, najčešće obučeni u crno, čak i maskirani, tvrdeći da su iz policije ili BIA, presreću, traže im lične podatke, uzimaju mobilne telefone i kamere i brišu njihov sadržaj, prete im, ponižavaju ih, čak i tuku.
A to je, naravno, pogotovo s obzirom na činjenicu da vlast, rukovodstvo MUP i BIA, osim ispraznom tvrdnjom „to nisu naši ljudi“, na takve pojave ne reaguje, kod građana, sasvim sigurnih da to nisu ni njihovi ljudi, izazivalo ogorčenje i rastući osećaj nesigurnosti i ugroženosti.
U takvoj društvenoj atmosferi praksa da policajci bez oznaka, neuniformisani, ne predstavljajući se, hapse demonstrante i silom ih odvode iz mase okupljenih, nije samo nezakonita već i realno vrlo opasna. Ako ogorčeni građani okupljeni u protestu ne znaju ko su ta lica, moguće je, čak i vrlo verovatno da neki od njih na to reaguju kao na maltretman i ugrožavanje bezbednosti i suprotstave se, pruže snažan otpor. A takva, zapravo sasvim prirodna ljudska reakcija može, u svakom pojedinačnom slučaju eskalirati i dovesti i do ozbiljnih širih sukoba sa teškim, čak i tragičnim posledicama, sa ljudskim žrtvama.
Ljudi iz vlasti koji neodgovorno ignorišu ili zlonamerno stimulišu nezakonito postupanje policije moraju znati da je odgovornost, politička ali i krivična, za takve, nažalost sve verovatnije, gotovo izvesne posledice, isključivo na njima.
Peščanik.net, 07.11.2024.
Srodni link: Danilo Ćurčić – Tortura u ime naroda
NADSTREŠNICA- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)
- Metodologija zaluđivanja - 12/12/2024
- Manipulation - 09/12/2024
- Manipulisanje - 05/12/2024
