Novi Sad, 05.11.2024, foto: Arhiv javnih skupova
Novi Sad, 05.11.2024, foto: Arhiv javnih skupova

Masovno protestno okupljanje građana u Novom Sadu bilo je još jedna prilika da se javnost suoči sa činjenicom da je u reakcijama policije na sve češća okupljanja nezadovoljnih građana vrlo upadljivo učešće sve većeg broja neuniformisanih lica.

A samim tim i za suočavanje sa činjenicom da se vlast, najblaže rečeno, veoma neodgovorno odnosi prema tome, a pogotovo prema načinu na koji neka od tih lica sve češće postupaju, iako to za građane i njihova prava ali i za samu policiju podrazumeva vrlo ozbiljne rizike.

Pravo građana na protestna okupljanja je legitimno i Ustavom zajamčeno. Policija na takva okupljanja, ukoliko postoje opravdani razlozi, može reagovati ali samo na zakonima predviđen način. S tim u vezi su generalno nezaobilazne odredbe Zakona o policiji koje izričito predviđaju da su policijski službenici kad deluju bez uniformi dužni da se, pre početka primene svakog policijskog ovlašćenja, predstave pokazivanjem službene značke i službene legitimacije. Samo izuzetno, ako u konkretnom slučaju okolnosti ukazuju da bi to moglo ugroziti postizanje zakonitog cilja, neće se predstaviti na taj način već će na svoj status upozoriti rečju: „Policija“ a odmah po prestanku tih okolnosti dužni su da se predstave značkom i legitimacijom.

Drugačije postupanje policijskih službenih lica prilikom primene policijskih ovlašćenja nije samo nekakvo apstraktno kršenje zakona i disciplinski prekršaj, nego i opasna praksa čije moguće, čak verovatne izuzetno neprijatne posledice, vlast ili sasvim neodgovorno potcenjuje ili, što je još mnogo neodgovornije, potpuno svesno kalkuliše sa njima.

Obezbeđivanje reda i mira na javnom mestu isključivo je zadatak nadležnih organa vlasti, policije, komunalne milicije, inspekcijskih organa i sl. Ali uprkos tome, u akcijama protiv okupljanja građana vlast je već više puta u nekoliko godina unazad angažovala i druge subjekte, poput privatnih agencija za obezbeđenje, uključujući pri tom čak i neke njihove, najblaže rečeno, vrlo problematične pripadnike.

Problem, naravno nije od juče. U početku postepeno, a potom sve jasnije, događaji poput predsedničke inauguracije pre sedam godina ili brutalnog razbijanja nekih ranijih masovnih protesta građana ili, na sreću neuspešnog, pokušaja noveliranja zakona o policiji, najavljivali su da će se građani u dogledno vreme, na svojim ulicama i trgovima, pred svojim kućama, čak i u njima, sve češće suočavati sa nepoznatim, neuniformisanim likovima koji po slobodnom nahođenju vlasti „štite javni red i mir“.

Uostalom, pre samo nešto više od dve godine, sticajem okolnosti takođe u Novom Sadu, nad nekima od demonstranata primenjena je prekomerna, brutalna sila, uključujući čak i po život rizične zahvate upravo od strane nekih nepoznatih neuniformisanih ljudi, bez oznaka, koji su dejstvovali zajedno sa policijom.

Javnost je insistirala na odgovornosti i tražila odgovore na brojna, s tim u vezi otvorena pitanja, ali jedino što je dobila bilo je zaista nebulozno objašnjenje tadašnjeg gradonačelnika, sada premijera – „nije u pitanju nikakvo privatno obezbeđenje, Vučića ili Vučevića, to je zvanična licencirana agencija za fizičko-tehničko obezbeđenje koja ima ugovor sa Gradom Novim Sadom za čuvanje objekata“.

U više drugih prilika građani su se suočavali i sa tim da ih opskurni likovi u civilu, najčešće obučeni u crno, čak i maskirani, tvrdeći da su iz policije ili BIA, presreću, traže im lične podatke, uzimaju mobilne telefone i kamere i brišu njihov sadržaj, prete im, ponižavaju ih, čak i tuku.

A to je, naravno, pogotovo s obzirom na činjenicu da vlast, rukovodstvo MUP i BIA, osim ispraznom tvrdnjom „to nisu naši ljudi“, na takve pojave ne reaguje, kod građana, sasvim sigurnih da to nisu ni njihovi ljudi, izazivalo ogorčenje i rastući osećaj nesigurnosti i ugroženosti.

U takvoj društvenoj atmosferi praksa da policajci bez oznaka, neuniformisani, ne predstavljajući se, hapse demonstrante i silom ih odvode iz mase okupljenih, nije samo nezakonita već i realno vrlo opasna. Ako ogorčeni građani okupljeni u protestu ne znaju ko su ta lica, moguće je, čak i vrlo verovatno da neki od njih na to reaguju kao na maltretman i ugrožavanje bezbednosti i suprotstave se, pruže snažan otpor. A takva, zapravo sasvim prirodna ljudska reakcija može, u svakom pojedinačnom slučaju eskalirati i dovesti i do ozbiljnih širih sukoba sa teškim, čak i tragičnim posledicama, sa ljudskim žrtvama.

Ljudi iz vlasti koji neodgovorno ignorišu ili zlonamerno stimulišu nezakonito postupanje policije moraju znati da je odgovornost, politička ali i krivična, za takve, nažalost sve verovatnije, gotovo izvesne posledice, isključivo na njima.

Peščanik.net, 07.11.2024.

Srodni link: Danilo Ćurčić – Tortura u ime naroda

NADSTREŠNICA

The following two tabs change content below.
Rodoljub Šabić (1955), advokat, prvi poverenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije. Podsekretar za zakonodavstvo u vladi Ante Markovića, narodni poslanik i potpredsednik Narodne skupštine RS, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vladi Zorana Đinđića. Kao Poverenik dobio brojne nagrade kao što su: 2006. Specijalna povelja (Udruženja novinara Srbije), 2007. Ličnost godine u borbi za slobodu medija (Misija OEBS-a), 2008. Najevropljanin (Prva evropska kuća), 2009. Vitez poziva (Liga Eksperata – LEX), 2010. Reformator godine (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED), 2011. Nagrada za doprinos borbi protiv korupcije (Misija EU i Savet za borbu protiv korupcije), Ličnost godine (Misija OEBS -a) i Počasni član Nezavisnog udruženja novinara Srbije. 2012. Nagrada za doprinos Evropi (Evropski pokret u Srbiji i Međunarodni evropski pokret), 2013. Nagrada za instituciju sa najvišim stepenom antikorupcijskog integriteta (BIRODI), 2014. Nagrada za toleranciju (AP Vojvodina, Opština Bačka Topola i Fondacija Plavi Dunav), 2015. Nagrada za unapređenje kulture ljudskih prava Konstantin Obradović (Beogradski centar za ljudska prava), 2015. Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava (Viktimološko društvo Srbije), 2016. Povelja za građansku hrabrost Dragoljub Stošić (Kuća pravde Strazbur), 2016 Dobar primer novog optimizma (Novi optimizam), 2017. uvršten na listu Heroji Balkana (Balkan Insight), 2018. Aprilska nagrada za razvoj demokratskih vrednosti i poštovanja ljudskih prava (Grad Šabac), 2018. Nagrada za poseban doprinos ljudskim pravima (Kuća ljudskih prava i demokratije).

Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)