Ovaj cvetak izrekao je ministar za informisanje Boris B(r)atina, onaj isti koji je pre mesec dana izjavio kako policija ima pravo da bije i da ubije studente. Prof. dr i filozof tom prilikom nije izrekao samo to, već i mnogo drugog, isto tako slikovitog i još i više besmislenog. Ništa što bi bilo vredno pažnje i komentarisanja. No B(r)atina je jedinstven u vladi i u javnosti po tome što je jedini za kojeg je diktator javno priznao da je ministar napravio grešku: reč je o novinarskom pitanju koje se odnosilo na ministrovu izjavu o mogućnom ubijanju studenata. Mesec dana je prošlo, ministru se ništa nije desilo. Nije otpušten, nije suspendovan, nije ukoren i opomenut, nije čak ni kritikovan. B(r)atinaški ministar nastavio je, neukaljanog ugleda u svih 95% medija u državi koji su pod kontrolom diktatora, da javno govori kako mu je drago i po svojoj duši. Nije nestao iz medija, nije mu radno mesto premešteno u mišju rupu – apsolutno ništa. Teško je naći bolji dokaz o potpunoj nekažnjivosti vlasti i o laži koju je diktator posredno dostavio javnosti. Dao je naime utisak da je saglasan sa osudom izjave ministra, i javnost je razumela da će se ministru nešto desiti. Značenje je jasno – jedno govorim, drugo radim. Nema veće laži od te.
Sa tim iskustvom, zaista nema problema sa lažima oko isplaćivanja sredstava EU i oko primedaba Venecijanske komisije. Komični detalj oko učestvovanja autora reforme sudstva u mrdosudstvo u telu koje treba da odgovori komisiji nije ravan neranjivosti ministra informacija, ali je u istoj kategoriji. EU zaista ne zahteva nikakve mere, samo će sačekati sa isplatom dok se ne ispune određeni uslovi. Venecijanska komisija, u ovome slučaju sa skoro identičnim zahtevima, traži pravni okvir istih uslova. Posao bi bio lak kada se ne bi lagalo, ali Mrdić je garancija da se hoće. U poređenju sa laganjem parlamentarne koalicije i vlade, laganje medija je samo pitoresknije, bar prvih nekoliko minuta. Zato kampanje oko priznavanja netačne vesti ili sa porodičnim stablom, kojima se danima sluđuje izmučena publika uz učešće uobičajenog buljuka anal-litičara, čine medveđu uslugu mudrom vođi: ona najveća laž postaje potpuno vidljiva.
Zašto je uopšte potrebno spominjati različite tehnike laganja i hijerarhiju laži? Zbog toga što verujem da se upravo u tome krije ona granica koju ne prepoznajemo, a koja dovodi do nezaustavljive želje za promenom, do gadljive zasićenosti i mere nepodnošljivosti koja se više ne može trpeti. Na to me je navelo javno žaljenje što je ljudstvo relativno zadovoljno materijalnom i socijalnom situacijom, pa nije sklono promenama. Kao, kad bi ljudi bili bedniji, lakše bi se bunili. Primeri iz istorije novijih padova diktatura ne pokazuju ništa slično. U Portugalu i Španiji pomogla je biologija, pošto je dosegnut izvestan nivo blagostanja, u Grčkoj je hunta ostvarila neku vrstu zadovoljstva nižeg srednjeg staleža, dok je čitava kulturna i tehnička elita napustila zemlju. No pukovnici su napravili ključnu grešku, iz sentimentalnosti, jer su i sami bili iz nižih slojeva: omogućili su siromašnima iz sela i gradova upis na fakultete, dotada rezervisane samo za bogatije. Deca su došla, pročitala knjige, naučila i digla revoluciju. Opštem raspoloženju protiv diktature ništa nisu pomogli novi putevi, razvoj turizma i slično. Taj primer potvrđuje da je studentska populacija ključna – bila je važna i u portugalskom i u španskom slučaju. No okidač je još uvek teško otkriti i tačno opredeliti. On se izvesno krije u kombinaciji kulture otpora, učenja, dobrog povezivanja ljudi i mišljenja, i nekog preterivanja diktature, koje možemo izjednačiti sa hibrisom u antičkoj grčkoj tragediji. Što je laži više i što su češće u najtežoj kategoriji, to je mogućnost otkrivanja okidača veća. Zato detektor laži treba da je stalno uključen.
Peščanik.net, 06.05.2026.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Svetlana Slapšak (see all)
- Corpus delicti po analogiji - 06/05/2026
- Dva pisma ambasadorima - 04/05/2026
- Edipovci, lapotovci - 30/04/2026
