Stislo je ovaj režim sa svih strana. Umesto prvomajske čestitke od Evropske komisije smo primili jasnu poruku – nema novca iz Plana rasta. Srbija neće moći da dobija finansijsku podršku Evropske unije dok ne popravi očigledno nazadovanje u pravosuđu. Korakom ka zaustavljanju nazadovanja (što je kvalitativno drugačije od napredovanja) smatraće se ispunjavanje preporuka Venecijanske komisije. Vest kaže da Evropska komisija svakog dana procenjuje da li je došlo do pomaka na ovom planu.
Kao svaki kampanjac, rastrčao se režim da fingira zaustavljanje nazadovanja – od objave Evropske komisije formirana je Radna grupa Ministarstva pravde, održana sednica Visokog saveta tužilaštva, a najavljena su i dva javna slušanja o pravosudnim zakonima. Za sada svi ti manevri deluju sa istim ciljem – odugovlačenja i odlaganja neminovnog.
Radna grupa Ministarstva pravde
Formirana je hitno, radi razmatranja preporuka Venecijanske komisije (za koju se čak i na dan formiranja grupe tvrdilo da nije reč o mišljenju Komisije nego neformalne grupe eksperata). Juče saznajemo da je u grupi koja treba da ispravi greške Mrdićevih zakona – upravo Uglješa Mrdić. Tu su i mnogi koji su podržali i koji su lično profitirali od tih zakona (u više svojstava multipliciran je Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Nenad Stefanović). Na radnu grupu i njen sastav, Srbija može da dobije samo nula bodova.
Sednica Visokog saveta tužilaštva
Kada je reč o sednici VST, Srbija ne samo da može da zabeleži nulu, već može da ode i u minus. U TOK je vraćeno dvoje od četvoro tužilaca kojima je zbog prelaznih odredaba Mrdićevih zakona prestao mandat u tom tužilaštvu,1 dok o dvoje tužilaca iz Tužilaštva za ratne zločine (TRZ), kojima je takođe prestao mandat, nije ni raspravljano. Oni koji nisu vraćeni na prethodna radna mesta nisu udostojeni nikakvog obrazloženja, a presudni glasovi da oni ne budu vraćeni u TOK bili su glasovi ministra pravde, istaknutog pravnika Simića i javnog tužioca Uskokovića. Ne zna se zašto su neupućeni javni tužioci „izvisili“, uprkos tome što preporuke VK sve tužioce kojima je prestao mandat Mrdićevim zakonima tretira na isti način.
Dodatni problem predstavlja činjenica da je sednica VST iskorišćena da u TOK, TRZ i Više javno tužilaštvo u Beogradu budu upućeni javni tužioci koji su radili sumnjive poslove za režim – od rampe Doljevac (sećamo se da je dokaz, odnosno snimak sa nadzornih kamera u tom predmetu protivpravno predat predsedniku Republike i od tada mu se gubi svaki trag), preko upada kriminalističke policije u Rektorat, do validacije prekrajanja izborne volje u samom VST. Još veći problem predstavlja što su ovi javni tužioci (za razliku od onih kojima je mandat prestao) u TOK, TRZ i VJT upućeni jednoglasno ili uz jedan uzdržani glas. To znači da tzv. obe struje u VST nemaju nikakav problem sa ovde opisanom trgovinom kandidatima.
Upućivanjem onih koji nisu bili obuhvaćeni preporukama VK maskira se preporuka o povratku tužilaca, te se sistem pravi da se oni vraćaju u TOK u okviru šire grupe upućivanja koje nemaju veze sa preporukama. Takođe, učinjene su još dve povrede preporuka – upućivanje drugih tužilaca se koristi umesto izbora, a ono se vrši i vertikalno (iz nižih u viša tužilaštva), što je upravo omogućeno Mrdićevim zakonima i što je VK tražila da se onemogući.
Tokom sednice VST dominirao je utisak da se sva upućivanja dešavaju na relaciji – jedan vraćen u TOK za minimum dva poslušnika koja će dobiti nove pozicije umesto da odgovaraju za nesavesno postupanje. Time se režim kroz VST ponovo podsmeva časnim tužiocima sa integritetom, podjednako kao što je to učinio usvajanjem Mrdićevih zakona.
Ilustrativan je način na koji je Saša Minić upućen u iz osnovnog u Više javno tužilaštvo – predložio ga je Nikola Uskoković, navodeći njihovo prethodno lično poznanstvo i konekcije, karijere koje se prepliću, zajedničkog mentora i lične utiske o Miniću. Obrazloženje Uskokovića više liči na javno priznanje trgovine uticajem (što je krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora), naročito ako imamo u vidu da je nedavno Minić bio deo izborne komisije koja je u delo sprovela izborni inženjering u VST – prvo omogućavajući dvojici kandidata da učestvuju u izborima mimo Ustava i zakona (Milovanović i Pavlović), a zatim omogućavajući (svojom ulogom u Izbornoj komisiji VST, a posredstvom Ustavnog suda) Uskokoviću da dobije svoje mesto u VST, iako je izbore zapravo izgubio od Borisa Majlata.
Ispostavlja se da je za upućivanje ili izbor potrebno ne više od toga da nekoga u VST poznajete dobro ili da ste mu učinili uslugu – a idealno oba. Dakle, ovde je reč o koruptivnoj šemi koja se čak i ne skriva od javnosti – da li iz gluposti ili potpune normalizacije koruptivnih aktivnosti, nije sasvim sigurno.
Javna slušanja o pravosudnim zakonima
U gluvo doba 4. maja Ministarstvo pravde je objavilo da se 6. i 7. maja održavaju nekakva javna slušanja o pravosudnim zakonima, iako javnosti, ali ni pravosudnim institucijama ponovo nije omogućen uvid u tekst o kome će se raspravljati.
U slučaju Mrdićevih zakona smo imali tekst bez javne rasprave, a sada imamo javnu raspravu bez teksta. Nikako da se sastave tekst i javna rasprava. Deluje kao vic, ali se plašim da onima koji prate proces u Srbiji nije do radikalskog humora.
Dakle, ako Evropska komisija svakodnevno procenjuje stanje, onda od petka (kada je najavila privremenu obustavu isplate sredstava), može da konstatuje:
– Da će Uglješa Mrdić raditi na saniranju posledica zakona koje je predložio Uglješa Mrdić
– Da će Mrdić to raditi većinski u saradnji sa onima koji su smatrali da su njegove ideje izuzetne i/ili koji su od tih rešenja imali ličnu korist;
– Da je VST odbio da u potpunosti primeni preporuke VK o povratku tužilaca u TOK
– Da je VST uputio druge tužioce u TOK, TRZ i Više javno tužilaštvo, suprotno preporuci o isključivom horizontalnom upućivanju i izbegavanju upućivanja kao metode napredovanja
– Da je Ministarstvo pravde najavilo javna slušanja na kojima treba da se raspravlja o tekstu koji nikome nije poznat
Aktivnosti je mnogo, ali su belodano na putu produbljivanja problema. Inflacija vesti i aktivnosti ne doprinosi onome što je osnovni zadatak Srbije u ovom trenutku, a što ćemo ponoviti još jednom, radi utvrđivanja gradiva: odmah obustaviti primenu Mrdićevih zakona, dugoročno ih staviti van snage, a tužioce pogođene zakonima vratiti u tužilaštva u kojima su postupali.
Loš je put odabrala izvršna vlast. Od kada međunarodnim partnerima traže novac za urušavanje poslednjih institucija u Srbiji, ponašaju se kao da u Evropskoj i Venecijanskoj komisiji boravi prosečan gledalac Informera.
Režim time na kratak rok jedino gradi čvrst temelj za međunarodnu izolaciju zemlje. Dok im radikalsko srce oduvek navija za izolaciju, praktične prilike takvu odluku ne dozvoljavaju. Potcenjivanjem zdravog razuma međunarodne zajednice režim dobija još jednog neprijatelja kome je dosta laži i obmana, baš kao što je dosta i nama u Srbiji.
Zato je potrebno da obe komisije (Evropska i Venecijanska) istraju na putu koji je zacrtan – samo hitna primena svih preporuka Srbiju može dovesti do evropskih fondova i institucionalnog civilizacijskog minimuma. Ništa više i ništa manje od toga.
Peščanik.net, 06.05.2026.
REFORMA PRAVOSUĐA
________________
- U TOK je nakon stupanja na snagu Mrdićevih zakona vraćeno prvo sedam, a sada dvoje javnih tužilaca (ukupno devet od 11 javnih tužilaca kojima je inicijalno prestao mandat).
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Sofija Mandić (see all)
- Uglješa protiv Uglješe - 06/05/2026
- The unworthy - 01/05/2026
- Nedostojni - 29/04/2026
